BG online

Sajam tehnike
Lični razvoj

Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu

Gubljenje životne orjentacije

Kad odlučite da potražite psihoterapeuta jedan od razloga zna da bude gubljenje orjentacije u nekoj životnoj oblasti. Nekad je to konkretan problem koji se oslikava u nekoj životnoj zoni, a vrsta problema je često imenuje.
Kad je gospođa uznemireno i vrlo dinamične ekspresije počela da govori, želela je da podeli jednu stvar sa mnom, a to je bol zbog raskida veze. Prvi imenovani problem može nas navoditi na temu tugovanja, ali ona zbog toga zapravo nije došla. Shvatila je da njen prethodni brak odlikuje intenzivna vezanost, kako ju je nazvala „bolesna stopljenost“, a kriza je došla tek nakon razvoda.

Suočavanje sa gubitkom

Nije nju povredio raskid, jer kako navodi nije više ni volela toliko supruga, koliko činjenica da je on započeo novu vezu. Ova za nju nedopustiva opcija izazvala je bujicu osećanja u čemu je bila prisiljena da se suočava sa gubitkom. Međutim, to se desilo i nedavno u njenoj novoj vezi. Ona je sad u krizi jer je neke od shema koje je prepoznala u svom ponašanju zabrinjavaju, jer imaju neku vrstu reciprociteta. Npr. kao i kod prvog supruga, ona je svog partnera držala u tesnoj povezanosti. Smatrala je da sve treba jasno i brzo definisati. S obzirom da njen partner ima dete iz prvog braka, njemu njen tempo i ritam „uterivanja u odnos“ nije odgovarao. Eskivirao bi poneki susret, a onda smišljao i jeftine izgovore, koje bi ona prozrela i odigrala psihološku igru „došao si mi na zicer“.
Ovo sve bila bi jednostavna jednačina, da ova osoba nije svoje muško –ženske odnose povezala sa odnosom sa starijom sestrom. Iz nekog razloga i sestru smo uveli u priču.

Upoređivanje sa braćom i sestrama

Ukoliko su vas roditelji poredili sa braćom ili sestrama na vašu štetu, vrlo je moguće da ste se osećali neadekvatno. U ovom slučaju, ona nije mogla da se poredi sa starijom uspešnom sestrom koja je isto tako bila razvedena, ali znatno finansijski moćnija. Njih dve su bile povezane, ali na način da je sestrinska (i finansijska) podrška podrazumevala i njenu emotivnu žrtvu u vidu „gušenja“. Priča o odnosu sa sestrom vrlo je jasno otvorila temu granica, trpljenja i osećaja inferiornosti u odnosu na sestrin finansijski postavljen standard, koji je za nju predstavljao i uslov opstanka. Ova emocionalna zamka u koju je ova klijentkinja upala, kroz jednu vrstu emocionalne ucene, bivao je obrazac koji je posle prenosila na druge.

Prisiljena na bliskost

Ukoliko neko veruje: „ne  vredim toliko“ način da to predupredi može biti prisiljavanje sebe na bliskost. Ovo je bilo iskustvo moje klijentkinje iz prvog braka. U drugoj njenoj priči ona je ta koja počinje „da progoni“. Ukoliko bi osoba tj. partner odreagovala u skladu sa njenim očekivanjima, to je smatrala potvrdom njene vrednosti. Ipak, tema neuspeha u partnerstvu može biti povezana sa previsokim standardima, sa zavisnošću ili čak privilegovanošću. („tek ako imam privilegiju ja vredim“).  Ova osoba je intenzivno koristila drajver „Udovolji mi“ i time vraćala sebi neku vrstu odigrane sigurnosti.

„Ako me voliš nemoj me voleti“

Neka druga osoba, ovaj isti obrazac odigrala je na potpuno obrnut način. Ona nije kontrolisala, ali nije ni definisala vezu, granice, i želje. U tom slučaju odnos koji se razvijao postao je shema u kojoj se ona više nije osećala ni malo srećno niti sigurno. Razlog je opet njen preširok pristup u kome nije želela da (se) obaveže, kao ni partnera, kako bi ga (ipak) nesvesno paradoksalno vezala. Možda ovu temu najbolje ilustruje naslov knjige „Ako me voliš nemoj me voleti“. Obe ove osobe naišle su na odbijanje jer su verovale da su u određenom (srednjem) životnom dobu i da imaju priču iza sebe u kojoj nisu postigle ono što su htele. Greška je bila što su verovale da i ne umeju ili im i ne pripada to što žele. Ipak, one su postepeno tokom terapijskog procesa osvešćivale svoju zanemarenost. Nije bilo prijatno priznati sebi da su njihovi roditelji tu odgovornost (u oba ova slučaja) delegirali na starju decu, tako da su ove osobe zapravo imale dva roditelja – zvaničnu mamu i stariju sestru koja se mora slušati. Kada se ova logika prebaci na partnerski odnos, onda ona znači da je u jednom slučaju taj odnos bivao simbiotski i tako stvarao lažni obrazac sigurnosti, dok je u drugom on bivao „neopterećujući“ i tako stvarao „široki brisani prostor“, u kome partner i njegova odgovornost u vezi se nije ni naslućivala. Sve je bilo liberalno i neobavezujuće.

Nova emocionalna kondicija

Vratiti sebi orjentaciju značilo bi pojasniti i istovremeno, dati sebi pravo na ono što mislimo da treba, da je ispravno. Pre toga vredelo je razusloviti ne toliko korisne, naučene nesvesne sheme. One su do sada upravljale ponašanjima zbog kojih su ove klijentkinje i odlučile da uđu u novu emocionalnu kondiciju, kako bi ih prevazišle.

Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Maju Pavlov možete kontaktirati putem maila: [email protected]
tel: +381 63 11 22 806
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: [email protected]

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na [email protected]

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

Tekstovi Maje Pavlov:
Od profesionalnih slaloma do finansijske stabilnosti
Po kojim šavovima pucate?
Da li ste spremni za odricanja?
Život na distanci
Izlazak iz nezadovoljstva u emocionalnim odnosima
Posledice nedostatka ljubavi, empatije i poštovanja u detinjstvu
Mentalna dijeta
Veza sa emocionalno nedostupnom osobom
Šta nam mladi poručuju rečenicom „Nemoj da smaraš“?
Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Kuda žurite i morate li baš sve da stignete?
Možemo li sami rešiti svoje probleme?
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Može li se kupiti ljubav?
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zašto se ne treba okretati u prošlost? Kad se vraćamo…