BG online

Lični razvoj

Kuda žurite i morate li baš sve da stignete?

Od tenzije do hipertenzije

“Vreme gradi kule i gradove, vreme gradi vreme razgrađuje“ rekao je Evgenije Zamijatin, ruski autor. Vrlo je važan ovaj drugi momenat „razgrađivanja vremena“ upravo u našem svakodnevnom životu. Danas se živi brzo. Ljudi programirano slede svoje rasporede. Ustajanje, kuća, razvoženje dece, posao, vraćanje u suprotnom smeru, uz ili bez kraćeg predaha uz niz dodatnih aktivnosti ili obavljanja koja nisu uspela da se realizuju tokom ionako kratkog dana.
Nakon svega završavaju dan zadihani i umorni, da bi sutra krenuli u novu akciju.
Sve je više trčanja u kojima se nigde ne stiže. O čemu se tu radi?
Vreme ima svoj tok i svoju strukturu. Pitala sam klijentkinju šta znači za nju to „da želi bolje da se organizuje“, na šta tačno misli. Odgovorila je da želi da bolje planira i „odradi sve što je taj dan trebalo“. Problem je bio što je taj listing bio predugačak.

Prostor za krivicu i grižu savesti

Kad kažemo da želimo da se bolje organizujemo, onda mislimo da ne stižemo ili ne uspevamo da postignemo to što smo planirali. U tome  ponekad i jeste problem, jer za razliku od ljudi koji se sporije pokreću, mnogo je veći broj onih koji planiraju previše. Na taj način ljudi sebi otvaraju vrata za neadekvatan osećaj krivice i grižu savesti. Kad postavimo sebi puno nekakvih zahteva, u vidu obaveza, sa naznakom „ovo mora biti urađeno“ istovremeno stvaramo lingvistički imperativ koji programira psihu. Na taj način dovodimo sebe u stanje tenzije, a vrlo često i stvarne hipertenzije. Vreme ima svoj tok i svoju predstavu u našoj mentalizaciji. Često se krećemo u tri pravca: sadašnjost, prošlost i budućnost. Ukoliko smo sve vreme u „ovde i sada“, to zna biti vrlo produktivno za rad i rezultate. Ono što nedostaje ovom programu jeste nemogućnost distanciranja i stalno prisustvo u svakoj od aktivnosti, njeno praćenje i rešavanje u ovde i sada.

Otklon iz sadašnjosti

„Zašto da ne , zar to nije odraz efikasnosti?“, postavio je pitanje drugi klijent koji takođe misli da nije dovoljno posvećen, iako sve vreme radi i živi za decu i porodicu. Imati otklon iz sadašnjosti ne znači nužno bežati iz nje, već se npr. odmarati u sećanju ili pak planirati budućnost. I jedno i drugo ljudi rade u zavisnosti šta im je važno.
Moja  stalna briga jedno vreme je bila da li ću odgovoriti na zahteve svih mojih klijenata koji su imali najrazličitije predstave oko svojih situacija ili problema. Ali, onda sam prestala da zahtevam od sebe sve sa predznakom da se MORA i prebacila se na BILO BI DOBRO ili OVO BI BAŠ BILO LEPO, odnosno „Hajde da vidimo šta je moguće i realno“.

Da li su uloge roditelja i naše uloge?

Česte faze preforsiranosti kreću iz kompulzije zahteva prema sebi i traženja dokaza da smo OK. Logika koju osoba podržava je „Ako puno radim ili radim naporno, onda sam OK“. To su često i modelovane uloge roditelja koji su bili vredni, ali se zaboravi da je njihovo vreme bio drugačije. Ovaj imperativ preneo se i na ritam života u kome caruje tzv. drajver (ili prisilna motivacija) poznata kao „Hurry up“ ili „Požuri“.

Kako provodite vreme?

“Neću više da žurim“, odlučila je jedna moja klijentkinja jer je otkrila da  baš kada je zastala krenula je da kontroliše svoj život na način koji joj odgovara. Erik Bern je govorio o šest načina struktuiranja vremena:
Povlačenju: U kome se odmaramo, kumuliramo ili bivamo sami sa sobom udaljeni od drugih. Ovo nije nužno asocijalna verzija (iako i to može da bude), već važnost kumuliranja energije, nakon sati provedenih u interakcijama.
Rituali su predviđene radnje koje nam daju sigurnost: sve vrste proslava, sahrana, ali i ustaljenih ručkova i obreda, jeste nešto što može biti i forma, ali i način uspostavljanja određenih sigurnosnih protokola u kojima ljudi znaju šta će se dešavati.
Rad i aktivnost danas prednjače i uzimaju veliki danak psihe i tela. Bern kaže da ovde najveći broj ljudi provodi najviše vremena. Rad jeste stvorio čoveka, ali nije imao svrhu da vas natera da mu robuje, već da se na neki način kroz njega izgrađujete i ostvarujete. Ipak, neki ljudi biraju samo rad. Ukoliko se on poklapa sa našom svrhom i misijom onda ima smisla, ukoliko ne, postaje napor iz kojeg izlazimo sve umorniji. Takođe rad može da zanemari osobine ostale uloge koja želi da ih živi, ali ne uspeva.
Razonode su društvene aktivnosti razbribrige, jednostavnih ćaskanja i odnosa koji mogu i ne moraju da nas uvode u dublje i intenzivnije interakcije. Neki ljudi vole ljuljuškanje u ovoj vrsti vremenske strukture, jer ne moraju da misle.. Stalne kafe, izlasci i kafići…to jeste lekovito kad ste puno u ustaljenim protokolima, ali ne i ukoliko to postane beg od rada ili istinskih odnosa.
Igre su pežurativan način i stil da nesvesno ponavljamo obrasce ponašanja koji nas teraju da radimo stvari na neadekvatne načine po nas i gubimo vreme „igrajući“ kako bismo „nešto dobili“. Ova naplata u igri često zna biti bolna, jer osoba nije svesna da se pozicionira na način na koji će na kraju izvući težu opciju za sebe u vidu lošeg osećanja.
Intimnost i bliskost je najlepši deo naše vremenske zone. Biti blizak znači biti u odnosu koji prija. Ovaj segment vremena trebalo bi da je sastavni deo suživota, a ne posebno dozvoljena zona. Kad smo sa nekim bliski mi smo slobodni da budemo to što jesmo i da se osećamo dobro kroz sve ostale stilove korišćenja svog vremena.

Trčanje kroz agendu

Kad je moja klijentkinja  otkrila da ima tipičan okidač žurbe i da je stalno zadihana, time nesvesno vraćajući sebi važnost odlučila je da nešto promeni. Želela je da shvati svaki put gde želi da stigne i zašto bi joj to bilo važno? Kad je počela sebi da daje odgovore na ova pitanja, više nije imala nizove prenatrpanih agendi kroz koje se kretala kao robot. Mnoge su otpale, a ona se odlučila na svesnost. Shvatila je da ono što radi i što je deo njenog rasporeda sama bira. To joj je pomoglo da svesnije živi, bez žurbe i prigovora savesti. Počela je takođe da oseća zadovoljstvo za mnogo manje stvari koje je radila, ali ih je preduzimala iz ove nove psihološke pozicije.

Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović

Maju Pavlov možete kontaktirati putem maila: majapavlov@gmail.com
tel: +381 63 11 22 806
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu
Od profesionalnih slaloma do finansijske stabilnosti
Po kojim šavovima pucate?
Da li ste spremni za odricanja?
Život na distanci
Izlazak iz nezadovoljstva u emocionalnim odnosima
Posledice nedostatka ljubavi, empatije i poštovanja u detinjstvu
Mentalna dijeta
Veza sa emocionalno nedostupnom osobom
Šta nam mladi poručuju rečenicom „Nemoj da smaraš“?
Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Možemo li sami rešiti svoje probleme?
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Može li se kupiti ljubav?
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Recept za slatke mafine bez brašna Obozavam mafine, kako u…
error: