BG online

Sajam automobila
Roditeljstvo

Intelektualni treninzi za dobru i pametnu decu

Kreativni učitelji koje deca vole

“Moramo se potruditi da nam škole ne ostare, da nam se pre vremena ne umore i da nam ne ostare prosvetni radnici, da nam deca dolaze u školu svoje, a ne naše mladosti”, rekao je mudri Duško Radović, a ove njegove reči su između ostalog inspiracija i Kreativnim učiteljima, udruženju koje je osnovao učitelj Momčilo Stepanović sa ciljem da se najmlađima, njihovim roditeljima, učiteljima i nastavnicima pruži podrška kako bi s radošću sticali i prenosili znanja.
Prezaštićenost je danas najveći problem velikog broja dece. Većina živi u nekoj vrsti realne bajke u kojoj roditelje pokušavaju da pretvore u servis za ispunjavanje želja, primećuje Momčilo Stepanović, jedan od kreativnih učitelja koji je uvek na strani dece i onoga što je za njih dobro.
– Prve pobede deca dobiju za stolom kad počnu da biraju hranu, zatim prave problem oko odevanja i vremenom naviknu da nameću svoju volju, pa odnos s roditeljima neprimetno preraste u neku vrstu kupovine ljubavi. Popustljivost je dovela do toga da najmlađi samo razmišljaju o zabavi, o tome šta će lepo i zanimljivo da im se desi, a sve ono što im ne predstavlja zadovoljstvo odbijaju da urade – kaže Momčilo Stepanović.

Pametna deca, a loši đaci

Detetu koje dobija baš sve što zamisli i poželi vremenom ponestane realnih želja, a u takvom stanju ono ne može da razvija emocionalnu inteligenciju. Razvoj u bilo kojoj oblasti, podrazumeva postojanje “pozitivnog opterećenja”. Da bi se deca razvijala u emocionalnom smislu, baš kao i u intelektualnom, njihove emocije treba da imaju realne izazove, one koje ih povezuju sa realnim životnim situacijama – upozorava učitelj Stepanović.
– Intelektualni razvoj ne može da se ostvari bez intelektualnog treninga i pozitivnih emocionalnih prepreka. Ako ne mora da samostalno donosi važne odluke dete se navikne da o svemu što je važno brine neko drugi. Postaje mu važno samo da mu je lepo.
Deca bi najviše volela da ono što se od njih očekuje nauče za čas, uz minimalni napor, a učitelj Stepanović kaže da ima utisak da se kod neke dece promenio način razmišljanja, da su manje odgovorna, nemaju razvijenu samokontrolu i odgovornost i da ih privlači samo ono što je zabavno.
– Sve je veći broj dece koja nisu emocionalno spremna za školu, ne mogu da fokusiraju pažnju. Neka deca kao da imaju “mentalni bioskop” u glavi.  Ako ih neka slika snažnije asocira, pokrenuće se taj “bioskop” i ona zatim odlaze u svoj svet u kojem se bolje snalaze i osećaju, svet zabave i igre- napominje Stepanović.
Dobro je da deca imaju bezbrižno detinjstvo, ali zavisnost od zabave može da bude početak raznih drugih zavisnosti, upozorava ovaj posvećeni učitelj.
– Sve je više dece zavisno od zabave. Ta deca ne umeju da funkcionišu ako im  je dosadno. Ali, u školi nema dobrih rezultata bez fokusa i spremnosti da se uradi ono što je potrebno, a često to nije baš toliko interesantno. Prvi važan korak za roditelje je da pred decu svakodnevno postave intelektualne izazove. Period dana kad im je lepo i zabavno mora imati svoje granice. Deci je sve teže objasniti da rad može biti zabavniji od igre, a mnogo dece rad doživljava kao muku. Naše je da ih uverimo da rad može biti i izvor zadovoljstva – neki su od saveta učitelja Momčila Stepanovića.
Ozbiljni problemi mogu da nastanu kada deca neobavezni način odrastanja i zabavni život prenesu u školu, pa počnu da funkcionišu pretežno na emocionalnom nivou, bez uključivanja intelektualnog dela sebe.
– Neka intelektualno darovita i napredna deca ne postižu mnogo jer im intelekt i emocije nisu u ravnoteži.  Što više razmišljamo emocijama, to manje uključujemo mozak. Zato neka deca ne postižu uspeh iako imaju visoke intelektualne predispozicije. Jedno je imati, a drugo je i koristiti pamet. Emocije su važan deo života i u tesnoj su vezi s maštom. One su ozbiljan kvalitet i mogu bitno da doprinesu kvalitetu života. Ali, ono što zanemarujemo, nestruktuirana mašta može i da upropasti mnoge stvari, posebno ako nije pod kontrolom razuma. Svako od nas ume i može da zamisli na hiljade različitih lepih i prijatnih stvari, ali samo neke od njih proći će barijeru zvanu “razum” koja vrši selekciju, šta ima smisla a šta nema. Na žalost, neka deca nemaju naviku da čine kompromise sa svojim potrebama za zabavom – objašnjava ovaj omiljeni učitelj.

Učitelj – osoba od poverenja

Mudri roditelji pripremaju svoju decu za školu i obaveze koje ih tamo čekaju, dodaje učitelj Momčilo.
– Onaj ko se ne prilagođava nailazi na ozbiljne probleme. Lakše je biti dobar učitelj nego slab. Ako niste na visini zadatka, možete imati ozbiljnu i svakodnevnu muku. Neka deca umeju da prepoznaju i zloupotrebe slabosti učitelja. Zato je važno sa svakim detetom uspostaviti kontakt, pre svega emocionalno-intelektualni. Veoma često, uspeh u školi više zavisi od emocionalne i socijalne inteligencije nego od “intelektualne”. Zato je neophodno graditi odnos sa svakim detetom. Ako želi da utiče na vaspitanje, učitelj treba detetu da bude osoba od poverenja. Sasvim je prirodno da dete neće učiti i usvajati vaspitne modele od onog u kog nema poverenja. U tom smislu, bilo bi veoma korisno da se sam fokus škole više pomeri ka formiranju ličnosti deteta. Poznavanje nastavnog gradiva i nastavnih metoda je danas samo manji deo pedagoške veštine. Veći deo predstavlja samo poznavanje  dece. Pre svega treba otkriti kako koje dete funkcioniše, šta ga pokreće, kako i čime razmišlja, šta želi. Danas učitelj može biti na visini zadatka samo ako razume konkretne pedagoške potrebe dece. Tehnologija je omogućila da od učionice napravimo “Holivud” ali tu treba da se zapitamo da li je cilj učenja zabava ili sticanje iskustava i navika, učenje pri kojem postoji razumevanje naučenog.
Momčilo Stepanović je završio šabačku Pedagošku akademiju, a zatim osnovne studije na Učiteljskom fakultetu u Užicu i master na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Na početku karijere radio je kao seoski učitelj. Nedugo zatim je došao u Beograd. Vremenom je stekao zvanje samostalnog pedagoškog savetnika i izabran je za savetnika spoljnog saradnika Školske uprave Beograd. I pored  svega, ostao je veran učionici. Radi u OŠ “Banović Strahinja” na Banovom brdu. Široj javnosti poznat je po didaktičkom kompletu i društvenoj igri Kreativna matematika, za šta je 2018. dobio prestižno priznanje “Dobra igračka” od strane organizacije Prijatelji dece Srbije, po romanu “Maštači”, zbirkama “Dobrotoljublje” i “Biseri u pepelu”. Ipak, i u struci i van struke, najpoznatiji je po franšiznom programu Kreativna  školica uspeha.
– Kreativna školica uspeha je inspirisana holističkim pristupom u koji je mene i neke moje kolege uvela Snežana Žana Borisavljević. U početku sam oprezno počeo da uvodim novine u svoju praksu. Poput većine učitelja, smatrao sam da je ono što već radim, najviše što mogu da pružim deci. Osmelio sam se da istražujem kada sam video početne rezultate. Shvatio sam šta je to celovit pristup detetu, njegovoj ličnosti i potrebama. Otkrio sam principe koji su mi do tada bili nepoznati, a onda promišljao šta bi i kako moglo da se uradi, a da deca imaju više koristi. Još kao dete imao sam dar od Boga da vidim gde šta ne valja i da popravljam razne stvari. Bio sam uspešan u nekoliko oblasti koje nemaju dodirnih tačaka sa onim što sam izabrao za životni poziv.

Škola može da se zavoli

Vremenom, ideje su postajale stvarnost, a sve ono što je uvodio u praksu u učionici, iskristalisao se  koncept Kreativna školica uspeha.
– To je kruna onoga što sam otkrio i razvio u učionici, a kasnije i poželeo da podelim sa kolegama. Posebno sam se ohrabrio kada sam pronašao naučno utemeljenje i objašnjenje za ono što sam intenzivno osećao. Radi se o saznanjima iz oblasti neuronauke i medicine – o funkcionisanju dečijeg mozga. Osnovno polazište koncepta je da su obrazovanje i vaspitanje suštinski različiti procesi, procesi koji se odvijaju na neurofiziološki drugačije načine. Vaspitanje se može posmatrati kao proces formiranja ličnosti. Psiha svakog od nas je “predprogramirana” da primi vaspitanje. Drugim rečima, mozak očekuje vaspitanje. Zatim, naučeno vaspitanjem postaje deo ličnosti. Na drugoj strani, mozak ne plače za znanjima.
Malo je dece koja istinski osećaju radost u tome da sede i uče. Učitelj Momčilo kaže da je razlog tome jednostavan.
– Ono što je naučeno obrazovanjem postaje deo sistema znanja, ali ne i deo ličnosti. Samim tim, radi se o suštinski drugačijim mehanizmima učenja i pamćenja. Zato je važno da prvi susret sa školom deca ne dožive kao neuspeh. Ako se to dogodi, biće to kolevka svih ostalih školskih neuspeha, – napominje učitelj Momčilo. – Početni uspeh rađa sve naredne uspehe, dok početni neuspeh podsvesno stvara loš signal koji kaže “beži, ovo nije za tebe”.  Mnogo dece bi pobeglo od škole kada bi to bilo moguće. To su ona deca koja jedva čekaju da se bave nečim drugim, a kojima škola dođe kao nužno zlo. Kada ih dovedemo u poziciju da sebe pronađu u učenju, i kada ih podržimo da u sebi izgrade zdrav odnos prema sticanju znanja, završili smo posao. Danas se mnogo dece i omladine zadržava “otuđenom učenju” – uče na silu. Ova priča je duboka i obimna. U najkraćem, sve što deca, a i odrasli rade, propraćeno je nekim emocijama. Ako je strah emocija koja nosi i obeležava proces učenja, onda treba da imamo u vidu da kada nestane strah, sa njim nestaje i ono što je naučeno.
Škola može da se zavoli! Tvrdi učitelj čiji je cilj između ostalog da što više dece sa radošću počne da uči.
– Treba razumeti šta pokreće dete – otkriti mehanizme koji ga pokreću na akciju. Kad dete oseti radost i zadovoljstvo, sve se menja. To važi i za nas učitelje. Veliko je zadovoljstvo gledati kako se razvijaju deca koju smo podstakli da uživaju u učenju. Na žalost put ka ozbiljnijim izmenama osnovne ideje škole i učenja, takozvane paradigme, dug je i neizvestan. Puno je učitelja koji su izašli iz okvira tradicionalnih pedagoških postavki i razvili svoje koncepte. Moj koncept se bazira na drugačijoj vrsti pedagoške stimulacije dece, a odnosi se pre svega na period neposredno pred polazak u školu i prvi razred. To je najosetljiviji period i tu najviše škripi. Kreativna školica uspeha priprema decu za školu na sasvim drugačiji način u odnosu na sistem “sedi i uči” koji se deci nikada nije posebno dopadao. Uči se kinestetički, kroz pokret i uz razmišljanje. Osnovni cilj je inicijalno aktiviranje dečije logike i njeno povezivanje sa emocionalnim i socijalnim aspektima. Današnja deca sve češće dolaze u školu nespremna da logički razmišljaju. Njihov dominantan način razmišljanja je emocionalni – radim ono što mi prija i što je zabavno. Kroz Kreativnu školicu uspeha dobijaju intenzivan intelektualni trening. Htela to ili ne, moraju da razmišljaju, povezuju kako i šta da urade, dobijaju misaono zahtevne aktivnosti, vide da mogu da funkcionišu u više ravni istovremeno – na kognitivnom, motoričkom, emocionalnom i socijalnom nivou. To ih svestrano razvija i otvara vrata uspeha čija granica više nisu emocionalne sposobnosti, već intelektualne. Dokaz za ovu tvrdnju je u činjenici da u Mensi, organizaciji koja okuplja ljude sa najvišim IQ, ima onih koji su u školi bili prilično neuspešni, neprepoznati, pa čak su i ponavljali razrede. To su ljudi čija intelektualna inteligencija tokom školovanja nije došla do izražaja, već je ostala u senci njihove emocionalne ili socijalne inteligencije. Dobra vest jeste da se na emocionalnu i socijalnu inteligenciju može uticati znatno više nego na intelektualnu, naravno ako smo i kao roditelji i kao učitelji, svesni u kom grmu leži zec – ako poznajemo decu.

36 radionica u Kreativnoj školici uspeha

Kreativna školica uspeha bila je u dva navrata akreditovana kao program stručnog usavršavanja u obrazovanju kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Srbije. U međuvremenu, grupa entuzijasta i učitelj Momčilo Stepanović su preko udruženja Kreativni učitelji pokrenuli projekat koji ima za cilj povećanje dostupnosti programa širem krugu krajnjih korisnika, odnosno dece.
-Kao najperspektivniji vid povećanja dostupnosti programa vidimo u takozvanom franšiznom modelu saradnje sa predškolskim ustanovama u osnovnim školama i to pre svega sa onim koje su u privatnom vlasništvu i kojima je stalo da deci ponude najviši kvalitet obuke, one obuke koja odgovara duhu vremena i pedagoškim potrebama današnje dece. U nastojanju da program učinimo što dostupnijim, organizovali smo ga u 36 različitih radionica tokom kojih deca prolaze kroz proces posebne psihofizičke, emocionalne, socijalne i kognitivne obuke, nakon koje se spremnost za školu, opismenjavanje i učenje podiže na značajno viši nivo koji jeste ili je bar blizu realnim intelektualnim sposobnostima deteta. Program obuke mora da traje dovoljno dugo jer mentalni procesi zahtevaju vreme. Sa malom decom ništa se ne može promeniti za vikend ili dva. Da bi bilo dovoljno vremena za izgradnju novih mentalnih navika i struktura opredelili smo se da program sadrži 36 radionica raspoređenih tokom 3-4meseca. To je minimalan period koji je potreban da bi deca razvila nove navike i modele razmišljanja. Takođe, program podrazumeva i edukaciju roditelja i smernice kako da podrže decu kod kuće jer neke aktivnosti dete mora raditi u kontinuitetu kako bi razvilo određene sposobnosti.
Prva deca koja su obučavana po ovom programu sada su već srednjoškolci. Kvalitet programa je prepoznat i od strane Mense Srbije čiji je član i Momčilo Stepanović.
-Mensa zvanično podržava realizaciju ovog programa. Radionice se održavaju na više lokacija, između ostalog i u Mensinom prostoru u Domu omladine. Benefiti ovog programa su značajni. Deca su spremnija u odnosu na vršnjake koji nisu prošli obuku za intelektualne i emocionalne napore, imaju bolje uigran i utreniran mozak, spremniji su da koriste svoju pamet. Dakle, primarno benefiti su rana stimulacija intelektualnog i emocionalnog razvoja. U završnom delu obuke vežbamo ih da prepoznaju kada razmišljaju emocijama, a kada intelektom. To je veština koju mali broj odraslih ljudi poznaje i razume. Većina dece to može, a to ih čini spremnijom po pitanju pažnje. Sve skupa, to su benefiti koji su dugotrajni i čije plodove će deca ubirati celog života. Vremenom i razvojem emocionalne inteligencije, stečene veštine postaju deo ličnosti dece. U današnje vreme, takav način pripreme za školu je veoma koristan i opravdan. Ako dete ima psihološku i mentalnu spremnost da sedi, sluša i razume, sve će u školi biti u redu, ali, ako je nema i ako je mentalno potpuno u svetu igre i zabave, neće postizati školski uspeh u skladu sa intelektualnim sposobnostima- objašnjava učitelj Momčilo Stepanović.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Više o radu Kreativnih učitelja kao i o programima rada sa decom možete videti na sajtu http://www.kreativniucitelji.edu.rs/
Kontakt radi uspostavljanja saradnje možete ostvariti na [email protected] ili putem telefona 064/8017038

Kreativna školica uspeha putuje po Srbiji

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ono bez čega ne možete sigurno ćete izgubiti Kako preboleti…