BG online

Roditeljstvo

Kako vaspitati dete da bude dobar čovek?

Vakcinišite decu na anksioznost

“Ako dete na vreme i pravovremeno izgradi kod sebe toleranciju na anksioznost, patnju i neprijatnost, a poseduje saosećajnost sa drugim ljudima, ima velike šanse da nikad ili barem, gotovo nikad, ne počini zlo delo.Osim samoodbrane, najverovatnije neće imati kapacitet za uništavanje drugih ljudi, u svakom smislu…”

Pitanje i problem dobra i zla inspirisalo je autore na hiljade knjiga, serija, naučnih radova, umetničkih dela, a nema ni značajnijeg mislioca koji ovoj temi nije posvetio bar manji deo svog mislećeg opusa. Nijedna religija (uključujući i paganska verovanja) nije pitanje dobrog i lošeg ostavila po strani. Sličnosti, razlike i načini tumačenja, se naravno razlikuju. Grubo posmatrajući sva shvatanja, neka od njih čoveka inherentno i optimistički vide kao suštinski dobrog, ali ga kvari Đavo, društvo, politika ili neke nebeske i (nad)prirodne sile. Drugi, pak vide čoveka kao suštinski kvarljivo i zlo biće, kome treba kontrola, represija ili obavezna socijalizacija i prevencija. Iako ovo deluje atavistički i zastarelo, ovakvih shvatanja ima i danas i to u mnogim delovima sveta. Mnogo bliži istini, bio je psiholog Viktor Frankl, koji je rekao da je čovek suštinski sposoban i za dobro i za zlo i da se ne može posmatrati ni kao iskonski dobro, niti kao iskonski loše biće. Važno je naglasiti da je i sam Viktor, doživeo eksploziju ljudskog zla i to na svojoj koži, jer je bio jedan od retkih ljudi, koji su preživeli Aušvic. Ipak, to mu nije zamutilo pogled na ljude, što bi bilo potpuno razumljivo.

Vaspitanje bez greške

Šta kaže psihologija? Danas, nauka prihvata ova stanovišta psihologa i filozofa života, kako još zovemo egzistencijaliste, mada više i nema ozbiljnijih psiholoških teorija koje ovo i dovode u pitanje, izuzev nekih sumnjivih “new age” ideja koje se pozivaju na “energije”, “talase” i ostale, psihološki veoma sumnjive koncepte. Ako ovo znamo i ako čovek u sebi ima potencijale za brutalna samoistrebljivanja, ali i za neverovatne akte saosećanja, ljubavi i humanosti, kako odgojiti DOBROG, a ne LOŠEG čoveka? Kako ne napraviti grešku?
Odgovor se verovatno krije u dva psihološka koncepta sa kojima se susreće svaki psiholog, psihoterapeut ili psihijatar, naročito onaj koji radi sa decom, a gotovo sigurno to prepoznaje i svako ko je roditelj.

Ni premalo,ni previše

FRUSTRACIONA TOLERANCIJA je sposobnost da osoba ili dete podnesu osujećenja svojih želja i potreba na strpljiv i stoički način, ali bez ozbiljinjeg narušavanja svog psihičkog i fizičkog zdravlja. Dete koje mirno čeka u redu na svoje parče čokolade, radnik koji se strpljivo bori za bolji život, ali nastavlja da istrajava i kada je teško, profesor koji savlada svoju sujetu i ode u penziju, mirno prihvatajući da njegovo vreme polako prolazi ili političar koji ode sa vlasti na miran i dostojanstven način, primer su ljudi koji imaju izgrađen mehanizam tolerisanja neprijatnosti i verovatno su, još u ranom uzrastu, mudro i pametno, od strane roditelja, sistematski i postepeno izlagani anksioznosti, koje ne sme biti ni premalo, ali ni previše. Ovde je lepa analogija vakcinisanje, kada vam se u telo, pažljivo i proračunato unese ona količina virusa, koja je dovoljna da pobudi antitela i odbranu organizma, ali ga ne razboli.

Ni lak, ni težak život

Vakcinišite decu na anksioznost od najranijih dana, ali osetite kad je toga previše, a kad je premalo. Nije to lak posao, naravno, ali niko i nije rekao da je život lak. Ovo važi, kako za roditelje, tako i za učitelje, profesore, bake i deke. Život deci ne sme biti suviše lak, ali ne sme biti ni previše težak.
EMPATIJA. Naučimo mlade da saosećaju sa drugima. Pričajmo im kako se neko drugi oseća ili kako će se osećati, ako donesemo ovakvu ili onakvu odluku. Pojasnimo im koncepte bola i psihičke patnje. Potrudimo se da shvate da su konačni i da svako jednom umire i neka im to bude snaga da budu kreativniji i bolji ljudi. Neka shvate da osećanja koja oni doživljavaju (tuga, patnja, sreća, strah) imaju i svi drugi ljudi. Neka ne rade ono što ni sami ne vole da se njima radi ili neka barem nauče da minimizuju posledice i prihvate svoju odgovornost za greške koje su eventualnio napravili. Moraju znati da mnogo ljudske patnje proizilazi iz nedostaka BLISKIH ODNOSA, koji se, između ostalog hrane i održavaju i empatijom.
Ako dete na vreme i pravomerno izgradi kod sebe toleranciju na anksioznost, patnju i neprijatnost, a poseduje saosećajnost sa drugim ljudima, ima velike šanse da nikad ili barem, gotovo nikad ne počini zlo delo.Osim samoodbrane, najverovatnije neće imati kapacitet za uništavanje drugih ljudi, u svakom smislu. S druge strane, osoba bez saosećanja ili sa sniženom empatijom, koja preferira samo svoje uživanje i svoje potrebe, a preko potreba svih grugih, lako postaje diktator, nasilnik, ubica ili jednostavno, veoma teško, neprijatno i nestrpljivo iritantno ljudsko biće, koje može prezirati druge ljude.

Kako se braniti od zla?

Na kraju, šta je zlo? Zlo je sve ono, što je posledica izostanka elementarne empatije ili sposobnosti da se istrpi opravdana neprijatnost. Zlo je nesposobnost da se razume drugi čovek i njegova perspektiva. Zlo je neobaziranje na druge ljude i njihove potrebe. Kako se branimo od zla? Branimo se razvijanjem saosećanja i frustracione tolerancije. Oni su brana i mehanizam koji potencijal za zlo, smanuju na minimalnu meru.

Marko Braković
Foto: Marija Nisić
mail: [email protected]

Marko Braković  diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica “Šta žene žele?” i “Zavođenje putem društvenih mreža”, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom “Fejsbuk Predator”. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Kako preživeti svoju porodicu?
Postoji li doživotna partnerska ljubav?
Život između žene i ljubavnice
Zbog čega idemo na psihoterapiju?
Život u online svetu
Od bliskosti do zaljubljivanja u psihoterapeuta
Digitalna dijeta
Provetravanje sopstvenog života
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Levelovati se mora Najveći festival igara i pop kulture na…