fbpx

BG online

Lični razvoj

Kako preživeti svoju porodicu?

Emocionalna hladnoća i poremećeni odnosi

Svi smo rođeni u nekom kontekstu, od nekih roditelja, sa ili bez braće i sestara. Oni koji su imali više sreće upoznali su i srodnike, tj. širu familiju. Porodice imaju svoju istoriju, svoje poreklo, običaje i mitove. Ne tako retko, u poslu koji radim, srećem se sa problemima ljudi koji često imaju veze sa porodičnim okruženjem. Dešava se da ne nailaze na zajednički jezik sa ukućanima, što dalje vodi ili u konflikte ili u neku vrstu otuđenja gde nema razumevanja pozicije onog drugog.

Porodica je sistem. U njoj smo emocionalno i socijalno povezani različitim, ali pre svega krvnim vezama. Kada su čuveni Pajtonovac Robin Skiner i Džon Kliz u duhovitom dijalogu napisali knjigu „Kako preživeti svoju porodicu“, počela sam bolje da razumem kako struktura porodice iz koje potičemo oblikuje nas i naše živote, nudeći obeshrabrenje ili nasuprot tome snagu i podršku za životne izazove. Sistemsko razmišljanje u porodičnoj terapiji znači da porodica nije samo zbir njenih članova, već jedan ujedinjen entitet, poput živog organizma koji se razvija i raste kroz vreme.

Kriza i sistem koji pati

Kada bilo ko od članova porodičnog sistema ima problem, to znači da sistem, kao takav postaje destabilizovan. Verujem da smo to svi iskusili. Kad neko od naših bližnjih pati, teško je da nas to neće pogoditi. Klijenti nekad ovako opisuju porodičnu situaciju: “Tata je ostao bez posla i užasno ga je gledati…”, “Mama se razbolela, oko godinu dana je trajala agonija…”, “Sestra se preselila u drugu zemlju i ne znam šta se desilo sa našim odnosom…” Obično tada nastaje kriza u porodici i iako se ne tiče direktno osobe koja pominje ova dešavanja, u velikoj meri utiče na nju.

Sva godišnja doba jedne porodice

Porodica ima svoju strukturu i hijerarhiju unutar koje članovi imaju različite uloge.
Bračni partneri imaju ulogu para, ali i ulogu roditelja. Deca kao takva, dele ulogu mlađeg ili starijeg siblinga (brata ili sestre), unuka ili unuke. Porodica ima svoje faze. Dobra metafora za procese razvoja i promene u porodici su godišnja doba: mladi bračni par bez dece, sa malom decom, par sa tinejdžerom, odraslom decom i decom u odlasku, a poznat je i sindrom “praznog gnezda” kad partneri ponovo bivaju sami. Ipak, ono što srećem poslednjih desetak godina je sve samo ne nužno “klasična porodica”. Dosta razvoda je uticalo na promenu strukture porodica, ali i načina na koji njihovi članovi organizuju suživot nakon toga. Izazovi tog tipa su: “moja, tvoja, naša deca”, fuzije novih porodičnih konstelacija i nivoi prilagođavanja istim.

Crno – bele odluke

Jedna od karakteristika porodice jesu granice koje komuniciramo u smislu sopstvenih i zajedničkih fizičkih i emocionalnih teritorija. Npr. možemo čuti da neko kaže: ”Povukao se u svoju sobu”, “Ne diraj ga…ne želi sada da priča”, “Njoj je došla prijateljica, ostavi ih…” i sl. Ovo su nagoveštaji potrebe da neko iz porodice napravi jasnu granicu u određenoj situaciji. Koliko smo u stanju da to osluškujemo? Neki klijenti traže meru između posvećenosti članovima porodice i prihvatanja, nisu sigurni da li na to imaju pravo, pa onda donose “crno – bele” odluke tipa: “Nemam ja vremena za sebe i svoje želje”, što često vodi u hronično nezadovoljstvo. Drugi slučaj je kada na zahteve porodične situacije reaguju “ispisujući se iz nje”, jednostavno razvijajući izbegavajuću strategiju “Najbolje da odem, ja to ne treba da trpim…” Ovde je pitanje kako rešavamo krizu i kako pozivamo članove mikro sistema u kome živimo na promenu i readaptaciju.

“Mama i ja smo drugarice”

Kad govorimo o spoljnim granicama posmatramo kako porodica doživljava spoljni svet i promene. Kad su granice prema spolja čvrste i porodice “zatvorene”, onda su njeni članovi upućeniji isključivo jedni na druge. Oni jesu povezani, ali im je nekad u tim slučajevima ugrožena individualnost. “Mama sve zna, mi smo kao drugarice…” Ovakve porodice su osetljive na stres, a neki njeni članovi ne poštuju privatni prostor ostalih. Rituali su sastavni deo ovih porodičnih okruženja.

Slabe granice

Kad su granice sa druge strane previše propustljive, preveliki uticaj spolja može ugroziti porodicu kao sistem, narušiti njen identitet, od potpune nepovezanosti članova do nezainteresovanosti jednih za druge. Tada pominjemo zanemarivanje supružnika, njihovog odnosa ili odnosa prema deci. Emocionalna hladnoća može biti sastavni deo ovakve atmosfere, pa se i deca nekad osećaju prepuštena sama sebi. I posle puno godina osobe na psihoterapiji pamte atmosferu koja je bila, kao u ovom slučaju, nepodržavajuća. Kada nema dovoljno jasnog i čvrstog roditeljskog saveza, zasnovanog na zrelosti, razumevanju, emocionalnoj toplini i podršci onda govorimo o disfunkcionalnim porodicama.

Kakva mi je porodica potrebna?

Kad želimo da se osećamo dobro kod kuće, možemo se pitati kako želimo da doprinesemo porodičnoj funkcionalnosti? Važno bi bilo da umemo da komuniciramo, uvažavajući individualnost onih pored nas, da iskažemo interesovanje za tuđe potrebe, iako ih nužno ne razumemo uvek. Bliskost, poverenje, saradnja i solidarnost, svakako motiviše naše osećanje pripadnosti porodici.

Osetljive godine

Vrlo bitan momenat jeste da roditelji iskazuju emocionalnu toplinu, kao i poštovanje potreba dece za samostalnošću. Ovaj problem je vidljiv tokom tinejdžerskog perioda, kada deca komuniciraju da žele i mogu da istraže svoju autonomiju i nezavisnost, a roditelji ostanu u ulozi roditelja male dece. Oni ne prepoznaju specifične potrebe i nov zahtev koji se stavlja pred njih, od strane njihovog deteta, često doživljavaju vrlo ugrožavajuće. Deca sa druge strane to “učitavaju” kao roditeljsku rigitnost, koju često žargonski nazivanu “smaranjem”, a zapravo se odnosi na omalovažavanje ili nepoštovanje. Tada sukobi eskaliraju… Bunt je sastavni deo ovog perioda koji treba normalizovati na nekom nivou.

Porodična pravila

Pravila služe za unošenje reda u sistem. Porodična pravila donose stabilnost u obliku sigurnosti, ritual, ali i sticanje korisnih navika, predvidljivih delegiranih aktivnosti. Kad su pravila jasna organizacija života je lakša. Nedovoljno komunicirana ili nejasna pravila o kojima se ne govori ili se “podrazumevaju” unose haos u porodične odnose, kao i što kruta pravila, koja se ne menjaju, unose rigidnost i emocionalnu otuđenost.
Kreiranje zadovoljstva u porodičnim odnosima nije stvar sreće, već ko-kreacije njenih članova!

Maja Pavlov, psiholog, psihoterapeut
majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com

Foto: Dario Konstantinović

Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti

Tekstovi Maje Pavlov:
Seksualnost u braku i emocionalno povlačenje
Psihološki imunitet
Kako izaći iz zone komfora?
Kako biti autoritet u sopstvenoj porodici?
Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti
Emocionalna zaglavljenost
Kad je vreme za upoznavanje dece sa novim partnerom?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka
Da li maltretirate svoj brak?
Bračne razmirice
Emocionalno neverstvo
Naučite kako da budete srećni
Kako postati emocionalno nezavisan?
Od romantične priče do ljubavi bez strasti
Otići ili ostati u braku?
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu

Veliko spremanje života

By / 01/01/2022 / 0 Comments

Tugovanje je cena koju plaćamo jer imamo hrabrosti da volimo ljude (Irvin Jalom)

By / 07/01/2022 / 0 Comments

Zavoli sebe, zavoli život

By / 09/01/2022 / 0 Comments

Čim otvorim oči na ramena mi sleću adrenalin i stres

By / 23/01/2022 / 0 Comments

Tiramisu u čaši- Recept Nataše Denić (Pečat života)

By / 05/01/2022 / 0 Comments
© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

To Top
PROČITAJTE I OVO:
O nasilju u porodici i ženi koja odlučuje da više…
error: