BG online

Lični razvoj

Kako pobediti nostalgiju i usamljenost?

Nije lako otići iz domovine, napustiti porodicu, prijatelje, ceo jedan život koji ste gradili, a to najbolje znaju oni koji su nastavili život u inostranstvu. Samoća i tuga su deo procesa preseljenja, bilo da se ljudi sele na drugi kraj države ili preko okeana. Ali, veoma je važno znati da ove stvari ne definišu vas ili vaš život, već su privremene i deo iskustva. Čak bi bilo zabrinjavajuće to ne osetiti.

Reka suza

U životu svakog iseljenika osvane dan kada ne može sa sigurnošću reći gde se nalazi, u svom ili tuđem krevetu, da li je to njegov život u tuđini ili je tuđina u njegovom životu. Nostalgija je “bolest” bez ukusa, mirisa i boja, od koje se ponekad isplače i reka suza.
Terapeuti u ovim slučajevima mogu prilično da pomognu, naročito kada je reč o emocionalnim i mentalnim teškoćama povezanim sa životom u inostranstvu.
Kako se boriti s depresijom u inostranstvu, je jedno od čestih pitanja sa kojima se susreće psiholog Dragana Stanković. Dok usamljeni gastarbajter ima običaj da kaže da su odlasci u domovinu neprocenjivi, obično dodaje da se od ljubavi ne živi.
– Često su ljudi koji žive u inostranstvu anksiozni i depresivni, a tamo negde daleko od kuće im treba neko ko će ih saslušati- kaže psiholog Dragana Stanković i dodaje da se najčešće ti ljudi osećaju
izgubljeno i otuđeno, mireći se sa tim da nemaju iste uslove kao stanovnici zemlje u koju su se odselili.
-Najčešći problem mnogih je što ne mogu da nađu partnera. Da bi to preomenili treba da se više kreću, upoznaju nove ljude i sebi nekako olakšaju život. Ali, mnogi se u svemu tome povlače, padaju u depresivno raspoloženje. Činjenica je da odlaskom u insotranstvo imaju više novca, ali su usamljeni. Mnogi koji su jedva čekali da odu sad kad nemaju materijalnih problema opet nisu zadovoljni, nemaju društvo i partnera, nemaju s kim da razgovaraju. Oni koji imaju sreću da žive u zemljama i gradovima u kojima funkcionišu klubovi i druženja sa zemljacima poput Emirata, Nemačke ili Švajcarske nekako lakše izlaze na kraj sa ovim problemom- dodaje Dragana Stanković.

B.Gajić
Foto: Silvija Kocić

Dragana Stanković je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Tema njenog diplomskog rada je bila “Motiv za postignućem i uspešnost u učenju jutarnjeg i večernjeg tipa učenika osnovne i srednje škole” što je uticalo na to da nakon završetka studija njeni klijenti budu prvenstveno deca. Pre devet godina napravila je portal koji se bavi psihologijom www.psihologijaonline.com gde piše stručne tekstove koji nalaze svoj put do čitalaca. U srednjim školama je angažovana kao nastavnik psihologije i stručni saradnik – psiholog. Završila je kognitivnu i porodičnu terapiju u radu sa decom i adolescentima u Novom Sadu, kao i terapijske treninge “Samopovređivanje adolescenata – praktične smernice za procenu i terapeutski rad” i “Psihologija laganja – detekcija laži i neverbalna komunikacija” u Beogradu. Pored problema sa kojima se susreću adolescenti, radi i sa odraslima u Srbiji i van nje putem Skype-a.

Draganu Stanković možete kontaktirati putem mejla: psihologijaonline@gmail.com
Kontakt telefon: +381 60 4413942
Facebook i Instagram stranice:
https://www.facebook.com/pg/dragana.psihologijaonline
https://www.instagram.com/psihologijaonline

Saveti Dragane Stanković:
Samostalno letovanje tinejdžera
Poremećaj ponašanja dece i tinejdžera

Intervju sa Draganom Stanković:

Roditelji, ne povređujte decu svojim načinom života

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Porodični paket od 13 990 dinara U mirnom okruženju, okružen…