BG online

Roditeljstvo

Kako motivisati tinejdžera da uči?

Kritika vodi u emocionalno povlačenje

„Svoj deci je potrebno malo pomoći, malo nade i neko ko veruje u njih.“
Majick Jonson

U kojoj meri period puberteta utiče na motivaciju za učenjem? U našoj praksi susrećemo se sa sve većim brojem dvanaestogodišnjaka koji su od početka obrazovanja imali odlične rezultate, ali ulaskom u pubertet primećuje se pad koncentracije i motivacije za učenjem i postizanjem odličnog uspeha. Ovakvo ponašanje često izaziva zabrinutost kod roditelja, a neretko i sukobe sa detetom.

Unutrašnji svet tinejdžera

Istraživanja pokazuju da mnoga deca zbog svojih psihičkih stanja kao što su teškoće sa koncentracijom na pojedinosti i osećaj unutrašnjeg nemira, često nemaju volju da rade domaće zadatke. Emocije koje se prirodno javljaju u ovom periodu kao što su utučenost, deprimiranost ili odsustvo interesovanja za bilo šta takođe utiču na motivaciju za učenjem. Ovakav unutrašnji svet tinejdžera i sa njima povezani školski zahtevi i očekivanja roditelja, utiču na procenu tinejdžera da li mogu nešto postići, a probleme rešiti sami.
Ako tinejdžer sumnja u uspešnost svog rada, tad će sebe smanjenom koncentracijom sprečiti u rešavanju zadatka pred kojim se nalazi. Time se smanjuje trud koji ulaže, jer tinejdžer nema poverenje u sebe i odustaje. Radni zadaci se često izbegavaju izgovorima kao što su: „To već znam“, „To ne treba da učim jer nema smisla, neće mi trebati ovo znanje u životu“, „Drugi to isto neće da rade“.

Od zabave do učenja

Pored unutrašnjeg stanja tinejdžera u velikoj meri utiče i vršnjačka grupa sa svojim vrednostima i pravilima. Ulaskom u pubertet tinejdžeri sve više pokazuju interesovanje za vršnjake, njihova dominanta potreba je da pripadaju vršnjačkoj grupi što može dovesti i do pada interesovanja za postizanje školskog uspeha koji su imali u ranijem periodu. U periodu puberteta i adolescencije oni žele uživanje i zabavu, ali to ne znači da tinejdžeri nemaju želju za radom, samo što taj rad mora imati smisla za njih i učiniti ih da se osećaju poštovani i važni (što je još jedna karakteristikate razvojne faze).

Ja sam (ne)uspešan

Roditelji često ne znaju šta da rade i kako da pomognu svom tinejdžeru da prevaziđe probleme sa motivacijom. Kada roditelji viču, kritikuju, vraćaju na sve propuste deteta i loš uspeh u školi, ucenjuju – tinejdžeri se emocionalno povuku, jer ovo ima negativnu poruku za njih: „Ja ne valjam.“ ili „Ja to ne mogu“ ili „Ja sam neuspešan, ništa mi ne ide za rukom i zbog toga odustajem“; ovako se njihova nesigurnost u sebe ne smanjuje, naprotiv, pa onda i prestaju da slušaju u znak protesta i samozaštite. Nagrađivanja na koja su roditelji spremni, jedno vreme možda daju rezultata, ali tinejdžerima prestaju da budu važne te nagrade, pa se i ta spoljašnja motivacija gubi.

Razumete li svoje dete?

Kako onda završavanje školskih obaveza učiniti lakšim i za tinejdžera i za roditelja? Ako roditelj poznaje karakteristike razvojnog perioda adolescencije, onda će svoja velika očekivanja i velike pritiske korigovati – ne od njih nužno odustati, već prilagoditi način postizanja cilja karakteristikama tinejdžera. Ako roditelj osluškuje tinejdžera, može saznati da je sklon jednom predmetu i plaši se drugih ili da mu je teško da razume lekcije ili da mu nedostaje samopouzdanja, pa najpre mu oko toga može pomoći.
Ako roditelj ima empatiju time otvara vrata intervenisanju, jer da bi mišljenje roditelja bilo saslušano, prvo tinejdžer treba da se uveri da ga roditelj razumeo kako se oseća i razmišlja, da se stavio u njegove/njene cipele. Ako je komuniciranje sa tinejdžerom mirno i sa poštovanjem, a odvažno – tinejdžeru će biti jasna pravila, granice i smatraće ih pravednijim. Ako roditelj pokuša da motiviše tinejdžera na način koji je tinejdžeru blizak, efekti će biti pozitivni (npr. „uči školu da ne bi ispadao glup u životu“, neće imati efekta spram „uči sada školu da bi što pre mogao da radiš šta ti želiš“).

Osnažite svoje dete

Organizacija je važna veština kojom treba podučiti tinejdžera, kako bi kasnije samostalno znao da postavlja manje i veće ciljeve, da organizuje svoje vreme, lekcije i zadatke i kako da pristupi gradivu koje uči (deljenje na manje celine, tehnike pamćenja, preslišavanje, nalaženje primera praktične primene,…).
Osnaživanje tinejdžera od strane roditelja, kako bi shvatili svoju vrednost i važnost, stekli samopouzdanje – važno je pohvaliti i za sposobnost i trud, bez obzira na (ne)uspeh.
Na ovakav način, dete će dobiti poruku da roditelji veruju u njega/nju, a ako mi verujemo u našu decu verovaće i oni sami u sebe!

Foto: Dario Konstantinović

Tim EDUCENTRA čine iskusni psiholog Jelena Vukičević i specijalni pedagog Ljiljana Marković koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima čiji je cilj da omoguće roditeljima da deci obezbede zdravo, podsticajno i pozitivno okruženje. Kroz obuke, treninge ili individualno i grupno savetovanje, roditelji će u EDUCENTRA moći da dobiju odgovore na pitanja o razvojnim aspektima svoje dece, kao i podršku u roditeljstvu. Kroz podršku roditeljima obezbeđuju se povoljni uslovi za pravilan razvoj i vaspitanje dece, a deci zdravi uslovi odrastanja. Rad sa decom i mladima usmeren je na jačanje i razvijanje njihovih potencijala, veština komunikacije, snalaženja u raznim životnim situacijama koje su sve zahtevnije i izazovnije, a sa ciljem da se osećaju sigurno i uspešno u svojim životnim ulogama…

EDUCENTAR
Kursulina 38/18,
Vračar, Beograd
Tel.: 011/386 19 04
060 300 70 88, Ljiljana Marković
064 317 26 49, Jelena Vukičević
Fb strana: www.facebook.com/pozitivnoroditeljstvo
Web sajt: www.educentar.rs

 

Intervju sa Ljiljanom Marković i Jelenom Vukičević

Škola roditeljskih veština

Tekst Ljiljane Marković i Jelene Vukičević:
Gubite li kontrolu nad svojim detetom?
Kako je biti u koži tinejdžera?
Kako preživeti pubertet svog deteta?
Kako i nakon razvoda biti dobar roditelj?
Emocionalna iscrpljenost samohranih roditelja
Grupa podrške samohranim roditeljima
Naučite decu da bezbedno koriste internet
Polazak u školu je stres za celu porodicu… ali, da li mora da bude baš tako?
Da li sam loš roditelj ili mi je dete problematično?
Kako da dete bude srećno i nakon razvoda roditelja?
Zašto je važno deci postaviti granice?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ne osuđujte dečija osećanja Dečaci često nađu emocionalnog mentora u…
error: