BG online

Roditeljstvo

Podrška deci sa razvojnim smetnjama i njihovim roditeljima

Majka zna kad „nešto nije u redu“, ona najbolje osluškuje svoje dete

 “Ako se svaki dan osmehnete detetu, zagrlite ga, ono vam uzvrati, pokažete mu da zaista verujete u njega i zajedno tog dana načinite i najmanji korak, to je pomak… I tako svakog dana… Mi to vidimo. Roditelji vide. A što je najvažnije, i sama deca vide…”

Trudnice, mame, bebe, deca sa neurorazvojnim smetnjama u Novom Sadu imaju svoje mesto koje je kreirano samo za njih, a na kojem od strane stručnjaka dobijaju podršku, razumevanje, mnogo strpljenja, korisnih vežbi i saveta. Jasenka Lazić defektološki dijagnostičar i reedukator psihomotorike, osnivač Centra za podsticajni razvoj kaže da se ovde svakodnevica dece boji igrom, negom i smehom, kao  i da je to jedno ušuškano mesto na kojem svaki bebac, svako dete, svaki dečak i devojčica, kao i njihovi roditelji dobijaju celovit, holistički, profesionalni podsticaj razvoju, rastu, igri, osmehu, učenju i napredovanju.
-Želja nam je da od maminog stomaka, preko prvog osmeha, prvog koraka i prve reči, pa sve do samostalno ostvarenog potencijala, budemo tu uz one kojima su potrebni podsticaj, nega, briga, lepa reč, profesionalna pomoć, edukacija, usmerenje, savet i zagrljaj. Sve ovo ostvarujemo kroz naše programe prevencije, tretmana i psihološke podrške, kako deci, tako i roditeljima, kao i socijalnom okruženju deteta- kaže Jasenka Lazić. -Centar za podsticajnu negu pruža usluge defektoloških (reedukacija psihomotorike, integracija refleksa, tui na masaža dece iz autističnog spektra), logopedskih, psiholoških tretmana, kao i terapije senzorne integracije, Montesori radionica, ritmičkih radionica za decu “Telo kao instrument”, IAIM masaže za bebe, joge za mame i bebe i savetodavne i radioničarske usluge savetnice za dojenje. Za roditelje podršku ostvarujemo takođe kroz individualne ili grupne psihološke radinice i savetovališta, edukacije putem predavanja, pisanih stručnih tekstova na našem sajtu. Centar za podsticajnu negu je mesto na kome se poštuju sva ljudska i dečja prava, kroz razne vidove podrške ranog razvoja, podsticaja razvoju, obrazovne podrške deci sa razvojnim poteškoćama.
Vaš tim je obučen za ranu procenu rizika. Šta to znači, kako izgledaju takvi pregledi i kad je preporuka da vam se jave roditelji?
-Mi timski pristupamo proceni, prevenciji i stimulaciji ranog razvoja, kao i razvoja sve dece, svih uzrasta i svih dostignutih nivoa, mogućnosti i sposobnosti. To znači da smo svi u Centru kao tim usmereni ka ranom razvoju i ranoj stimulaciji dece. U svom radu pokušavamo da što više prezentujemo važnost i značaj što ranije stimulacije razvoja dece. Idealno je da to bude još u prvoj godini života, svesni činjenice da je prilagodljivost mozga i centralnog nervnog sistema generalno najveća u tom uzrastu, odnosno, da su tad veće šanse da rezultate vidimo mnogo ranije i da detetu damo na taj način najveći mogući podsticaj za samostalni razvoj. Vršimo timsku procenu deteta i izrađujemo razvojni profil, sa indivualnim programom rada, preporukama za dalji rad i obučavanjem roditelja kako da što bolje stimulišu dete u prirodnom okruženju. Preporuka je da se roditelji jave što je ranije moguće, odnosno, onda kada se pojave prva pitanja i prve sumnje. Ukoliko utvrdimo da razloga za sumnju nema i dalje smo tu kao savetodavna i edukativna podrška roditeljima i neurotipične dece, kao i dece sa poteškoćama u razvoju.
Kako izgleda rana stimulacija za koju kažete da je od velikog značaja za razvoj dece?
-Rana stimulacija podrazumeva mnogo toga i ona mora da postoji. U zavisnosti od deteta, uzrasta, potencijala i razvojno dostignutog nivoa, obrazuje se i osmišljava plan stimulacije. Laički, izuzetno je važno stimulisati i podržavati sve razvojne faze kroz koje dete prolazi, čak i ako nam „na oko“ izgleda sve „normalno“ i prirodno. Mozak je veliki autoput na kojem se susreću i ukrštaju senzorni ulazni i motorni izlazni putevi. Tako da, ako imamo dete koje počinje da uči da puzi (što je motorna radnja), stimulisaćemo ga postavljanjem podloga različitih tekstura, menjanjem odeće koju dete nosi dok puzi od najšire do najuže, od dugačkih nogavica do šorcića i na taj način podupiraćemo veći i intenzivniji prijem senzornih podataka spolja u mozak, koji će uticati na to da se motorne informacije kreću brže i lakše, dete će lakše, spretnije i tačnije da nauči da puzi, a onda i da hvata, hoda, trči, čita, uči i razmišlja. Ovo je samo jedan od mnoštva primera rane stimulacije čak i kada je razvojno sve u redu. Naravno, ukoliko je u pitanju dete sa smetnjama u razvoju, način i plan stimulacije se individualizuje i prilagođava detetu i prioritetnim parametrima.
Šta kažu statistike i vaše iskustvo kada je reč o deci sa autizmom? Da li ih je više ili manje nego pre, na koji način radite sa njima, kakvi pomaci mogu da se postignu?
-Što se tiče statističkih podataka o broju dece iz spektra autizma, nisu baš ohrabrujući unazad 10 godina. Broj dece je u rastućoj krivulji, bar kada govorimo o deci iz spektra autizma koja se negde registruju i zavedu. Možemo da razmišljamo i da je u pitanju samo povećan broj registrovane dece, ali iz iskustva i istraživanja na svetskom nivou, nažalost, verujem u prvu tvrdnju. Svako dete iz spektra autizma je, baš kao i svako drugo dete individua za sebe i odgovor na to kako radimo sa njima nije moguć u množini. Sa svakim detetom se radi na osnovu isključivo individualizovanog razvojnog profila.Ako upoznate jedno dete (ili osobu) iz spektra autizma, ne znači da su i ostala deca iz spektra takva. U tome i jeste upravo čarolija našeg posla, svakodnevni izazovi, iznenađenja i radost upoznavanja i saznavanja nečeg novog. Pomaci su naravno, vidljivi, opipljivi i merljivi. Ako se svaki dan osmehnete detetu, zagrlite ga, ono vam uzvrati, pokažete mu da zaista verujete u njega i zajedno tog dana načinite i najmanji korak, to je pomak… I tako svakog dana… Mi to vidimo. Roditelji vide. A što je najvažnije, i sama deca vide..
Šta je ono što roditeljima može biti signal da eventualno postoji poteškoća u razvoju njihovog deteta?
-Postoje zvanični parametri po kojima se deca prate, kao i razvojne karakteristike koje pretpostavljaju da ih sva deca prolaze. Ovi parametri se razlikuju od autora do autora, menjaju se u veoma kratkim vremenskim razmacima i prilagođavaju sve drugačijem dobu u kojem živimo. Kroz praksu se pokazalo, koliko god se mi oslanjali na teoriju, da je instinkt majke jedan od najjačih i skoro nepogrešiv parametar.  Majka će znati kada „nešto nije u redu“.  Nije uobičajeno da se naglašavaju kriterijumi koje treba pratiti kod dece, da se sugestivno ne izazove neprijatnost i panika. U svom radu obično kažem majkama da što više provode vremena sa svojim detetom, igraju se, grle i maze, ljuljuškaju, osmehuju, pričaju, pevaju, koliko god malo dete bilo, ono sve to oseća i uzvraća. U teoriji bi to bilo: važno nam je da dete prati i prepoznaje majku, njen glas, da uzvraća mimikom lica majci, da ima osmeh, da je zainteresovano za igračke, da traži i daje, zatim, da se okreće dok je još malo, diže glavicu, puzi, hoda, odaziva se na svoje ime, brblja, vokalizuje i najposle govori… Ako osetite da nešto izostaje, obratite se za podršku i savet. Što se starije dece tiče, obično je izostanak govora znak koji roditelji prepoznaju kao mali alarm, ali preporuka je da ne čekaju prisutnost ili ne govora, nego da mnogo ranije osete dete i ne ustručavaju se da potraže savet.
Da li u Centru za podsticajnu negu više radite sa roditeljima ili sa decom?
-Centar za podsticajnu negu je centar za decu i deca kod nas dolaze na tretmane, terapije i radionice. Mi smo tim stručnjaka koji je edukovan da radi sa decom. Ali, jedan od principa kojim se vodimo u radu je praksa okrenuta porodici. Već sam pomenula značaj majke. Apsolutno niko drugi nije veći stručnjak za svoje dete od majke. Ne postoji veća ljubav, veće poverenje, niti veća želja od one koju majka oseća za svoje dete. A ljubav jeste pokretač svega. Na kraju, majka, odnosno, roditelji, provode najviše vremena sa detetom, i porodica ostaje celina i pre i posle dolaska po savet, kao i pre i posle tretmana.  Zato su nama terapeutima roditelji prijatelji, saradnici i pomoć. Oni nama. Ne mi njima. Roditelji pomažu nama da dete što pre ostvari pun svoj potencijal. Citiraću čuvenog Glen Domana:„Roditelji nisu problem. Roditelji su rešenje“. U svetlu toga, mi jednako radimo i sa detetom i sa roditeljima, obučavamo roditelje kako da rade sa detetom, kako da se igraju sa njim, kako da ga stimulišu, uče i vežbaju. Najilustrativniji primer za to je jedan od naših programa za najmlađe, IAIM masaža. Pun naziv programa je obuka roditelja IAIM masaže za bebe. Ovu masažu (koja nije terapeutska) sprovodi roditelj. Ja, kao licencirani IAIM instruktor, nikada ne masiram bebu na obukama, rutinu masaže pokazujem na lutki, a roditelji masiraju svoje bebe. Kaže se da je onaj koji masira bebu, onaj u kojeg će se beba zaljubiti.  Dakle, mi kao terapeuti radimo SA decom, ali uz neizostavnu obuku roditelja i insistiranje na ostvarenju punog porodičnog potencijala. Jedino tako, će se i dete ostvariti. Razvojno, emotivno, motorički, kognitivno.
Koje napretke i pomake mališana izdvajate?
-Ponosni smo na svu našu decu, jer su oni svi mali superheroji, koji se na veoma težak, istrajan i intenzivan način svakodnevno bore da ostvare što bolje rezultate. Napredak je vidljiv, naravno, uvek kada je dobro sistematizovan plan rada. Teško je da sada izdvajam posebno neku decu od ostale, jer se zaista ne razlikuju puno po pitanju truda, rada i rezultata, ali spomenula bih dvoje „moje“dece koja su godinama sa mnom… Aleksej, dečak iz spektra autizma je danas treći razred Osnovne škole, topao, vedar, komunikativan dečak sa peticama u školi. On je bio neverbalan dečak koji je radio šta mu se kaže, iako nije u potpunosti razumevao šta želimo od njega. Danas Aleksej kaže šta želi, a šta ne, sam bira kako će i kad i šta da radi, uživa sa sestrom, bratom, svojom kucom, drugarima u školi, u jahanju, školskim izletima, voli da čita, da peva i da se mazi. Emilija je devojčica koja ima hiperkinetički sindrom i veliko oštećenje sluha. Ali Emilija je i ćerka, sestra, drugarica, učenica, takođe trećeg razreda osnovne škole i slobodno mogu da kažem, moja velika prijateljica sa kojom razgovaram, koja me zove telefonom i pita kako sam, sa kojom šetam, učim, vežbam. Emilija ima ogromno srce i neverovatnu hrabrost koračanja napred svaki dan. Ona se raduje svakom novom danu sa takvim entuzijazmom, da je zaista veoma malo reći da smo izuzetno ponosni na sve što je postigla do sada i što postiže svaki dan. Naglašavam, kao i sva ostala deca sa kojom se srećemo.
Kroz praksu i veliko iskustvo došli ste i do značajnih saznanja o povezanosti ishrane i psihofizičkog stanja deteta?
-Dugi niz godina rada sa decom iz spektra autizma i drugim razvojnim poteškoćama, nametnula su mi velike znakove pitanja pored puta: „Zašto većina dece ima stalne promene na koži, svrab, iritaciju, ekceme?“, „Zašto imaju izgled i boju kao da im se spava, a naspavali su se ili zašto mnogi imaju poremećaj sna i spavaju tek nekoliko sati?“, „Kako da utičem na to da se deca bolje osećaju, da me pogledaju, da udružimo igru i pažnju, da mi uzvrate kontakt, da osete da sam tu, da požele da zagrle…?“ Put su mi pokazala upravo ta ista deca, kada je sve više roditelja počelo da mi se obraća, tražeći pomoć i savete oko toga šta da ponude deci za obroke, a da bude raznovrsno, hranljivo, prijatno, privlačno, ukusno, da ne remeti san, da ne bude rafinisanog šećera, ne bi li povećali koncentraciju produktivnosti isl..
Na koji način gluten i kazein mogu negativno da utiču na rast i razvoj a naročito kod dece sa poteškoćama u razvoju?
-Intenzivno sam počela da se bavim ovom temom, inspirisana i ohrabrena  kako svetskim poduhvatima na temu ishrane kod dece iz spektra autizma, tako i u našoj zemlji i okruženju, počela sam da osmišljavam jela koja ne sadrže meso, gluten, kazein ni šećer. Sve recepte koje sam kreirala, momentalno sam isprobavala na deci kojom sam bila okružena. Donosila sam kolačiće, užinice i druge “primere” hrane sa sobom na posao i služila ih deci, pažljivo posmatrajući reakcije i čulnost nakon degustacije. U Indiji postoji čudnovata  izreka:”Život je maja (iluzija, varka)”. Naša čula su prilagođena našoj potrebi za preživljavanjem, sve ostalo je varka. Posebna vrednost ovog kuvara je upravo u tome što je energetski ohrabrena čulnim odobravanjem dece i nije varka. Roditeljima sam poklanjala recepte za glavna jela da ih isprobaju, a zauzvrat sam dobijala iskrene reakcije onih kojima je ovaj kuvar i inspirisan. Neka jela su se svidela deci odmah, neka nisu, neke sam odbacila, neke  izmenila, da bih napokon formirala hranljivu  riznicu recepata koji dokazano  pomažu deci i njihovim roditeljima u borbi koja je sastavni deo njihovih života. Dva najpoznatija proteina –peptida,  koji imaju opoidnu aktivnost u našem telu su : kazein iz mleka prelazeći u kazeomorfin i gluten iz žitarica (pšenice, raži i ječma) dajući gluteomorfin i gliadinomorfin.Primere za intoleranciju na gluten i kazein imamo i kod osoba koje nisu iz autističnog spektra, ali biologija je takva da su metabolički procesi i sam organizam kod dece iz autističnog spektra tanji i slabiji i „dostupniji“ovakvim promenama i narušavanjima funkcija. Moje višegodišnje iskustvo govori mi  da su deca iz spektra autizma, kao i deca sa hiperkinetičkim poremećajem, disharmoničnim razvojem i drugim razvojnim poteškoćama, podvrgnuta ishrani baziranoj na bezglutenskoj i bezkazeinskoj ishrani, znatno poboljšala , odnosno, smanjila nivo stereotipija i nevoljnih pokreta, lepršanje rukama, poboljšan je kvalitet sna, crevna flora je stabilizovana, koncentracija kao i mogućnost usmerene pažnje su povećane, motivacija uključena i pročišćen organizam , spreman za dostizanje razvojnih nivoa i kvaliteta pred njima.
Kako je koncipirana vaša knjiga “Hrana zdrava, hrana fina”?
-Knjiga sadrži 70 recepata na preko 160 strana podeljenih u odeljke glavna jela, supe/čorbe, užina, deserti, pića i hlebovi. Kako je knjiga inspirisana decom, jako smo ponosni što je i čuveni čika Raša Popov deo iste. Jednu od, možda, svojih poslednjih pesama je napisao za knjigu “Hrana zdrava,hrana fina (bez glutena i kazeina)” i ona se u celosti sa originalnim rukopisom nalazi u knjizi. Nenad Gladić-Lepi Brka je pisao stručnu recenziju , kao i dr Vesela Milankov. Frontmen grupe Zbogom Brus Li, Slavko Matić je napisao pesme za početak svakog odeljka u knjizi, a sjajne ilustracije za svaki recept uradio je Aleksandar Bunčić. Knjiga je zabavna, edukativna, šarena, dečja, a za odrasle donosi jedan novi kod nas pristup  pogled na vezu hrane i funkcionalnosti nervnog sistema, hrane i ponašanja i hrane i našeg sveukupnog osećanja.
Rana dijagnostika i prevencija su od velikog značaja što uvek napominjete da je preduslov za dobre rezultate…
-Naše edukativno savetovalište u okviru Centra za podsticajnu negu, upravo je namenjeno informisanju i edukaciji roditelja i javnosti o tome kako neurotipični razvoj kod dece teče, na šta treba da obratimo pažnju, koji znaci “za uzbunu” su važni, kako prirodno stimulisati i podsticati detetov razvoj. U tom delu našeg rada smo usmereni na prevenciju razvojnih poteškoća, kao i obrazovnih, zdravstvenih i psiholoških. Sa edukativnim savetovalištem putujemo i van granica našeg grada, pa i zemlje, organizujemo seminare, predavanja i radionice ispred Centra i trudimo se da teme razvojnih poteškoća, autizma, stimulacije nađu put do što više slušalaca.
U vašem Centru bebe i mame mogu vežbati zajedno sa svojim bebama. Kako izgleda ovo jedinstveno iskustvo? 
-Još jedan deo naše priče je i posebna “bebeća sekcija”. Nadovezaću se na sve prethodno rečeno, a to je sam početak razvoja i života deteta kao najvažniji trenutak. Ako svemu tome dodamo i savremeni način života mladih mama, onda se zajedničko vežbanje mama i beba, izvorno nameće kao dobitna kombinacija. Joga instruktorka sa iskustvom u radu sa decom i bebama u Centru za podsticajnu negu, vodi časove joge za mame i bebe, časove na kojima se ta jedinstvena veza bebe i mame učvršćuje, povezuje i jača, a jačaju I fizički, motorički, kognitivni i psihološki kapaciteti majke i bebe. Oslobađanje oksitocina, hormona “zaljubljenosti” mame i bebe kroz vežbanje, čini da joga za mame i bebe jeste zaista jedinstveno , neponovljivo i magično iskustvo. Umemo da se šalimo i kažemo da bebe koje prođu kroz naše programe joge, IAIM masaže i radionice o dojenju doživljavaju svoje najranije spa iskustvo uživanja, prepuštanja i razvoja. Verujemo da je tako.

Branka Gajić

Informacije o zakazivanju, terminima programa, kao i detalje o programu Centra za podsticajnu negu možete dobiti telefonom 064 502 99 11, kao i preko e-mail adrese:  czpn.jasenka@gmail.com

Web adresa Centra:www,podsticajnanega.com
Facebook strana Centra: www.facebook.com/centar.za.podsticajnu.negu

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Pravila poslovnog uspeha Brajana Trejsija Zašto su neki ljudi u…