BG online

Sajam automobila
Intervjui

Složite slagalicu svog života

Snovi uvek znaju šta je dobro za nas (terapeut Slobodan Nikolić)

Kako ste spavali, šta ste sanjali? Odgovori na ova dva pitanja mnogo mogu reći o vama. Čak mnogo više nego što možete i da naslutite. Psihološki savetnik i analitičar snova Slobodan Nikolić kaže da su snovi naši prijatelji i da su fantastično dijagnostičko sredstvo i alat koji nepogrešivo vodi ka uzroku, ali i rešenju brojnih životnih problema.
-Životi ljudi kreću se različitim putanjama i oni obično dolaze na psihoterapiju kad više ne mogu da trpe neke uslove u svom životu, situaciju, tuđe ili svoje ponašanje, a veoma često i zbog osećaja praznine i odsustva smisla života. Jedna od najčešćih tema je ljubavni život – dugotrajna samoća bez partnera, izlazak iz loše veze, zauzimanje odgovarajućeg stava u postojećoj vezi i sl. Druge važne teme kojima se u radu često bavim su odnosi dece i roditelja i drugi porodični odnosi, zastoji u školovanju i karijeri, usamljenost, nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja, različite vrste strahova, uključujući i paradoksalne strahove od postizanja uspeha ili željenih životnih događaja. Sve ove teme imaju i jednu zajedničku karakteristiku, bez obzira na to koliko se čini da na prvi pogled nemaju dodirnih tačaka- kaže za BGonline Slobodan Nikolić.
Šta sve može biti skriveno iza takvih osećanja?
-Kad započne terapijski proces i krene avantura istraživanja, uvek se otkrije da se u samoj srži onoga što klijenta ometa nalaze neka ranije usađena uverenja i/ili iz njih nastala ponašanja. Ona su nekad mogla biti i funkcionalna, npr. u detinjstvu, ali kad je osoba odrasla, javlja se potreba da se ona preispitaju i promene. Uzmimo za primer nekog ko je odrastao u porodici opterećenoj fizičkim nasiljem i da se u toj situaciji povlačio u najudaljeniji ugao sobe u nadi da ga neće primetiti. To je tad imalo funkciju da ga sačuva od realne opasnosti – bilo je najbolje što je mogao da uradi. Ipak, ako i odrasla osoba očuva taj model ponašanja, ona može i dalje sve ljude oko sebe doživljavati kao pretnju i izbegavati odnose sa njima, što onda nije funkcionalno jer nisu svi ljudi zlostavljači i potrebno je podstaći promenu tog stava. Put za to je kroz savetovanje i terapiju.
Da li su razgovori o snovima samo jedna od tehnika kojima pokušavate da definišete problem i dođete do odgovora na neka pitanja?
-Razgovor o snovima je jedna od metoda koje koristim i pruža direktne uvide u samo središte onoga što klijenta muči. Osim toga, metoda je zanimljiva jer poziva klijenta na istraživanje, aktivno učestvovanje i preispitivanje. Volim da kažem da je to proaktivna terapija – otkrivanjem nesvesnih sadržaja klijent dobija i unutrašnji podsticaj da se više i aktivnije uključi u rad jer otkriva nove stvari o sebi koje su korisne čak i kad nisu prijatne. Sama metoda je integrativna, obuhvata teorijske postavke i praktične alate nekoliko psihoterapijskih škola (psihoanalize, analitičke psihologije, šikzal – analize, geštalta i dr.) U svom radu nastojim da integrišem što više znanja koja nam danas nude i drugi psihoterapijski pravci među kojima se ističe transakciona analiza kao veoma dobro teorijski utemeljen model. Moje profesionalno interesovanje usmerava se u poslednje vreme ka telesno orijentisanim metodama psihoterapije, a sve češće koristim i veoma elegantnu metodu koja se zove Logosinteza pomoću koje radim direktno sa uverenjima, fantazijama ili sećanjima koja utiču na sadašnji trenutak u životu klijenta i remete ga. Danas je, uz sav napredak istraživanja, ne samo psiholoških, već i neuroloških, nemoguće biti dobar stručnjak ako se opredelite samo za jedan pristup i ostanete isključivi. Svaki od pristupa koje koristim omogućava da iz različitih uglova osvetlimo deo velike slagalice koje ljudsko ponašanje i sam ljudski um jesu.
Kako izgledaju online susreti sa vama, imaju li još uvek ljudi predrasude prema tome, kako radite sa onima koji žive u inostranstvu?
-Online susreti su veoma slični kao i susreti uživo. Danas nam razvoj tehnologije omogućava da radimo komforno, da se odlično vidimo i čujemo i da imamo stabilne i brze internet veze, što je važan preduslov. Ljudi koji su zauzeti, kao i oni koji žive u inostranstvu ili u mestima gde ne mogu da pronađu adekvatnu pomoć se sve češće odlučuju na ovaj način rada. Klijenti ponekad misle da komunikacija koja nje uživo u istom prostoru neće pružiti iste mogućnosti za kontakt sa terapeutom, ali vrlo brzo vide da ima vrlo malo razlike u odnosu na direktan kontakt uživo. Klijenti iz inostranstva me obično pronađu preko interneta ili po preporuci. Sa njima se rad odvija preko Skype-a, a postoje i druge platforme koje mogu da se koriste. Uglavnom radim sa ljudima sa ovih prostora na našem jeziku, a sa strancima na engleskom jeziku i jezička barijera ne postoji. Tehnologija je omogućila da premostimo daljinu i da klijentima pružimo podršku i pomoć i to u potpuno sigurnom okruženju, uz uštedu njihovog vremena i veliku fleksibilnost, koju ponekad zahteva već i samo stanje osobe.
Koliko dugo traju seanse, kako se odvijaju, nakon koliko vremena se vide prvi rezultati…?
-Dužina seansi varira od pristupa radu i od samog terapeuta. Radim seanse koje traju 60 ili 90 minuta i to zavisi od potreba klijenta, kao i od potrebne učestalosti viđanja. Najčešće seanse zakazujem jednom nedeljno, a ponekad i jednom u dve nedelje. U izuzetnim slučajevima kad radim podršku drugim vrstama psihoterapije i edukacija na koje klijent ide, seanse se mogu održati i jednom mesečno, ali su tada i ciljevi rada drugačiji nego kad dolazi neko ko je tu samo zbog terapije. Vidljivost rezultata terapije je nešto što je individualno i zavisi od tipa osobe, vrste i težine problema sa kojim dolazi, cilja koji osoba želi da ostvari i sl. Ipak, ako posle nekoliko meseci klijent ne oseća da se išta u njegovom ili njenom životu pomerilo iz tačke u kojoj je bio, onda je verovatno da u procesu postoji zastoj. Uzrok zastoja je ponekad u klijentu, ponekad u terapeutu – ako ne postoji suštinska povezanost sa klijentom, onda ni najbolja tehnika neće dati rezultat. Nikad nisu tehnike te koje donose promenu, već odnos koji ostvaruju dve osobe u procesu. Proces obično počinje postepenim promenama u razmišljanju, novim zapažanjima, drugačijim osećanjima, pogledom na ljude i situacije, a kasnije one prerastaju u nove modele ponašanja, kojima takođe treba neko vreme da se „odomaće“ u životu klijenta.
Kako sve to izgleda u praksi?
-Jedna od mojih klijentkinja je došla u anksiozno – depresivnom stanju, uz izrazito nezadovoljstvo svojim spoljašnjim izgledom i lošim generalnim vrednovanjem sebe. Odlučila se da potraži pomoć nakon prekida disfunkcionalne veze sa oženjenim čovekom sa kojim ima dete. Tokom šest meseci rada, uspela je da stekne novi pogled na sebe, da stupi u vezu sa mnogo adekvatnijim partnerom i da slobodnije izražava sebe i na drugim poljima – pre svega u primarnoj porodici. Sada nam ostaje rad na učvršćivanju novih obrazaca i on se prvenstveno nastavlja kao podrška u tom razvoju i dodatno kao sigurno mesto za upuštanje u koštac sa novim sadržajima koji bi mogli da se jave. U ovom konkretnom slučaju, bilo je potrebno šest meseci da se postigne stabilnost i ostvari prvi cilj koji je klijentkinja postavila pred proces. Ponekad klijenti požele da odustanu od rada čim osete prvi napredak, ali to ume da bude samo početno i prolazno poboljšanje jer stanje u kojem je klijent i ponašanja koja dominiraju nisu nastala brzo, pa je teško očekivati da se veze sa njima mogu brzo i raskinuti.
Mnogi misle da je odlazak na psihoterapiju luksuz. Da li je baš tako?
-Novac koji bi izdvojili za to često nije veći od drugih „zadovoljstava“ koja zavređuju preispitivanje – cigarete, alkohol, neumeren šoping i sl., a koja se obično smatraju prihvatljivim i društvo gleda na njih blagonaklono. Nije retkost da od klijenata čujem da novac (koji često nije mali) uložen u psihoterapiju smatraju najbolje uloženim novcem u životu.
Na koji način snovi mogu poslužiti i kao značajno dijagnostičko sredstvo u psihoterapiji?
-Uz pomoć snova možemo vrlo brzo doći do same srži problema koji neka osoba ima. Sve ono čega nismo sasvim svesni nalazi se u našim snovima, pa i ono što nas muči ali nismo sasvim sigurni o čemu se tačno radi. San je funkcija našeg uma putem koje saznajemo o svojim neprihvatljivim stavovima, zapostavljenim kvalitetima, potisnutim osećanjima, nefunkcionalnim odnosima, zaboravljenim sećanjima i mnogim drugim stvarima. San to prikazuje veoma direktno, mada njegovo značenje najčešće nije očigledno. Do njega se dolazi postupkom analize, tj. razgovorom sa klijentom i drugačije se ne može razumeti. Kada je ispravno shvaćen, a to se može proceniti po reakcijama klijenta i spremnosti na promenu u njegovom životu, san je i više od dijagnostičkog sredstva. Osim što pokaže gde klijent pati i zbog čega, proces otkrivanja tih sadržaja kroz snove deluje i podsticajno ka promeni, pa je on i terapijsko, a ne samo dijagnostičko sredstvo. Snovi mogu biti od velike koristi i u ranom otkrivanju telesnih simptoma ozbiljnih bolesti kao što je rak. Ipak, iako se za ovu funkciju snova zna od Aristotela, ona još uvek nije dovoljno iskorišćena.
Da li svako sanja i koliko često sanjamo?
-Ljudi sanjaju svake noći, samo se neki ne sećaju svojih snova, ali za to postoje mnogi razlozi. Sa psihološke strane, može postojati otpor ka manje prijatnim, ali veoma korisnim sadržajima koje snovi donose. Sa druge strane, ima i onih koji na svoje snove ne obraćaju pažnju. Kultura nas uči i da snovi nisu nešto preterano bitno, da su to besmislene slike, dok košmarne snove ljudi žele da što pre zaborave neznajući da nam oni pružaju važne informacije o tome gde grešimo. Možda to čine na grub način, ali je to veoma važna informacija u našem životu.
Šta nam sve snovi poručuju?
-Lepi snovi mogu da nas ohrabre i kažu nam da nešto radimo kako treba. Ali snovi mogu biti i manje prijatni ili ponekad i vrlo neprijatni, kada je važno da nam ukažu na greške. Snovi obrađuju naše emocije i sva naša iskustva, a ljudi upečatljivije pamte “teške” snove. Terapeut kroz analizu snova dolazi do važnih informacija o emocionalnim obrascima klijenta. Praktičan rad na analizi snova je veoma konkretan i nimalo mističan, to je proces koji obuhvata racionalno sagledavanje i emocionalno proživljavanje sadržaja, tokom kojeg se otkriva skriveno značenje snova.
Za sanovnike kažete da nemaju nikakvo značenje, niti vrednost i da su brojne predrasude o njima?
-Ako sanjate da vas neko progoni, sasvim sigurno postoji nešto od čega bežite. Ali, da bi se zaključilo od čega osoba konkretno beži, neophodno je da se san analizira. Slično je i sa drugim snovima koje je većina nas sanjala – snovi o padanju, ispadanju zuba, venčanju i dr. Tek kada porazgovaramo o tome šta ovi elementi znače samom klijentu, onda možemo i razumeti na šta se u njegovom životu odnose. Uz to, nikada se ne može analizirati ispravno samo istrgnuti element sna, već ceo san i to dovođenjem u vezu sa životnom situacijom osobe.
Nikakve veze sa istinom nemaju tumačenja snova koja možete pročitati u sanovniku. Mnogo ljudi govore i o snovima u kojima se pojavljuju preminule osobe. Ako ih sanjamo neposredno nakon smrti te osobe, to je normalno i deo je faze opraštanja od osobe koja nam je značila. Kad sanjamo nekog ko nam je mnogo značio u nekom prelomnom periodu taj san nam može služiti kao putokaz. Snovi su naši prijatelji i znaju šta je dobro za nas. Najbolje je da se njima bavimo onda kad su aktuelni jer ukazuju na ono što se sada i ovde dešava u nama, mada možemo analizirati i snove od ranije, pa čak i one iz ranog detinjstva.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

UPOZNAJTE SEBE NA RADIONICI 23.marta U BEOGRADU

Na radionici pod nazivom “Od transakcije do akcije” koju će 23. marta voditi u Beogradu Slobodan Nikolić i Ana Radević imaćete priliku da bolje upoznate sebe kroz razumevanje značenja svojih snova i tehnike transakcione analize.ANALIZOM SNOVA se mogu otkriti zagonetke koje dolaze iz nesvesnog dela ličnosti čije razumevanje služi kao važna dopuna i korekcija sveukupnog funkcionisanja čoveka, a daljom analizom transakcija dobija se potpuna slika naše unutrašnje dinamike
Slobodan Nikolić, sertifikovani integrativni psihodinamski analitičar snova – savetnik i terapeut (pod mentorstvom dr Ivana Nastovića i dr Gejl Dilejni). Ana Radević je master psiholog, TA psihoterapeut pod supervizijom, trener asertivne komunikacije sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji odraslih osoba.
Prijava telefonom 064/2879102 ili mejlom: [email protected]

Slobodan Nikolić je psihološki savetnik i terapeut. Na Vojnoj akademiji u Beogradu je diplomirao sa najvišom ocenom na vojnoj psihologiji baveći se temom posledica borbenog stresa u borbenim dejstvima na moru, što je prvi rad te vrste u našoj zemlji. Sertifikovani je psihodinamski analitičar snova. Jedini u Evropi i kod nas objedinjuje diplome Centra „Karl Gustav Jung“ u Beogradu, koji je vodio dr Ivan Nastović i međunarodnog „The Delaney & Flowers Dream and Consultation Center – a“ iz San Franciska koji vodi Dr Gejl Dilejni, najznačajniji svetski teoretičar i praktičar analize snova. Radi u privatnoj praksi u Beogradu i Pančevu sa odraslim osobama i parovima, daje i konsultacije putem Skype-a, a organizuje i psihološke radionice i edukativne tribine. Piše blog i tekstove o ličnom razvoju i prevazilaženju smetnji u svakodnevnom životu. Vodi Centar za dubinsko – psihološko istraživanje snova IMAGO.

Više o Slobodanu: www.vaspsihoterapeut.rs
Kontakt podaci: 064/2879102 i [email protected]
FB: www.facebook.com/centarimago i www.facebook.com/psihologijasnova
YT: www.youtube.com/c/CentarIMAGO
Instagram: www.instagram.com/centar.imago.official

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kreiraj slikovnicu, osvoji vrednu nagradu Povodom trideset godina od osnivanja…