BG online

Intervjui

Psiholog kao najbolji prijatelj

Emocionalna pismenost i život pod kontrolom

Preduslov za stvaranje dobrih odnosa, napredak na poslu, očuvanje i produbljivanje bliskih veza je i emocionalna pismenost, veština prepoznavanja, ali i upravljanja emocijama, što je istovremeno i jedan od ključnih faktora za uspeh na svim poljima. Emocionalna inteligencija je način na koji posmatramo, razumemo, izražavamo emocije. Veoma je važna, jer što više razumemo ove aspekte kod sebe, naše mentalno zdravlje i socijalno ponašanje će biti na višem nivou. Diplomirani psiholog i vlasnik psihološkog savetovališta “Enigma” Milica Savić kaže da svako može da nauči da prepozna šta oseća, da to osećanje imenuje i zna šta s tim da radi.
-Svako može da bira kako će da se oseća. Nekad je taj koncept stran ljudima, pa se pitaju: “Kako ja da sad mogu da biram da budem ili ne budem ljut?”. Da, mi možemo da biramo da promenimo tu emociju i naučimo da se umirimo- kaže psiholog Milica Savić i dodaje da u njenom savetovalištu sve više klijenata želi da se oslobodi osećaja anksioznosti i da tad treba prepoznati sopstveni unutrašnji glas. -Veoma je važno istovremeno prepoznati i prihvatiti tu emociju, ne zabranjivati sebi ništa i shvatiti da sebe ne možemo u potpunosti imati pod kontrolom. Nije teško naučiti tehnike disanja, kao i imenovati kako se osećamo. Ako na primer imamo tremu potrebno je da je prepoznamo, da se ne borimo protiv nje, već nađemo sopstveni mehanizam kojim ćemo se umiriti, ali nikako ne zahtevati od sebe da nemamo tremu jer ćemo tako ako nismo emocionalno pismeni samo pojačati osećaj koji ne želimo.
Zbog čega su ljudi danas anksiozniji nego nekad?
-Svakodnevno se susrećemo s nekim preprekama, a ljudi žele da budu u udobnoj zoni komfora. Toliko je prilika tokom dana da izađu iz zone komfora, a kad god se to dogodi oni postaju anksiozni. Ljudi izbegavaju takve stvari umesto da se s njima suoče.
Asertivni trening koji ste osmislili za vaše klijente pomaže im da reše brzo problem, kao i da brzo dobiju željene rezultate. Da li svako to može s lakoćom da nauči?  
-Učimo kako na svom, tako i na tuđem primeru, a tek kad probamo vidimo koliko nam je nešto teško. Istina je da nije jednostavno. Asertivni treninzi traju ukupno 16 sati tokom kojih polaznici imaju i praktične vežbe. One im kasnije veoma pomažu u realnim životnim situacijama. Ljudi najčešće traže da nauče sebe kako da ne reaguju na reakcije i komentare drugih ljudi, kako da sebe menjaju i na tom polju postižu  najbolje rezultate. Menjanje sebe je proces, a ovo je trening. Za svaku promenu je potrebno vreme.
Kako izgleda “mentalni aikido”, jedinstven program koji ste kreirali u savetovalištu “Enigma”?
-Među mojim klijentima su i studenti, a pre svega su me oni inspirisali za “mentalni aikido”. Svi oni idu redovno u teretanu ili na engleski, a kako bih ih motivisala da budu revnosni kada je u pitanju rad na sebi osmislila sam koncept “mentalnog aikida” gde imaju slične uslove kao u teretani- mesečnu karticu na kojoj imaju 4 termina koja plaćaju na mesečnom nivou. Mogu, a ne moraju da ih iskoriste, ali su se na neki način obavezali da će dolaziti samim tim što su uplatili “članarinu” za taj mesec. Na mentalni aikido dolaze zbog konkretnog problema za koji se nalazi brzo rešenje i tu je reč o individualnom radu.
Koliko su se promenili izazovi roditeljstva u 21. veku?
-Ono što je pre svega promenjeno je radno vreme. Nekad su roditelji radili od 7 do 15h i imali više vremena da se posvete deci. Od roditelja danas čujem da je previše zadataka na leđima dece, ali i njih samih. Kod kuće ne žele da imaju dodatne obaveze oko dece i da sa njima na primer rade domaće zadatke. S druge strane, zbog dugog odsustva roditelja, deca mnogo vremena provode sami kod kuće, kao i na internetu gde im je toliko toga dostupno. Mnogo toga se promenilo, a roditelj treba da ide u korak sa tim promenama. Postoje dve struje roditelja, oni koji dozvoljavaju deci da provode vreme sa igricama i na telefonima i oni koji im to zabranjuju. Treba uhvatiti razuman korak sa novim vremenom, pa tako u mom savetovalištu organizujem i radionice namenjene roditeljima.
Šta je roditeljima teško da nauče?
-Ima onih roditelja koji su popustljivi  i za njih ne postoji zabrana. Neki smatraju da imaju autoritet i ne dozvoljavaju detetu da bude ljuto, da ispolji svoju emociju. Treba da znaju da su sve emocije ok i da je svaku emociju dobro da dete može da pokaže.
Kako “ostavljeni” da prestanu da vole- naziv je jedne od vaših radionica. Da li je teže prekinuti vezu ili ostati u odnosu koji nije dobar?
-Ljudima je često teško da izađu iz odnosa, neki su možda teško našli partnera, pa je i to jedan od razloga. Ja se u radu oslanjam na Milivojevićeve “Formule ljubavi” koje imaju poseban osvrt na one koji žive sopstvene zablude. To su ljudi koji su odrasli na bajkama gde se priča “o ljubavi za ceo život, sa leptirićima u stomaku”. Akcenat je na tome da ljudi sebi biraju osobu za partnerski donos, ali se svaka osoba u tom odnosu razvija. Može se desiti da se partneri ne razvijaju istim tempom i onda ljudi zbog bezuslovne ljubavi u koju veruju i bajke o princu odbijaju da odustanu od ideje da je “on taj” ili da je to “jedina osoba za njega”.
Kako izgleda zdrav partnerski donos?
-To je odnos u kojem oboje žele da budu jedno s drugim, da razvijaju svoju vezu i partnerstvo, imaju otvorenu komunikaciju, asertivnost i emocionalno pismen odnos. Veoma je važna komunikacija u partnerskoj vezi i da se problemi rešavaju.
Da li psiholog savremenom čoveku vremenom postaje i najbolji prijatelj?
-Još uvek na ovim prostorima ljudi imaju predrasude kada je reč o odlasku na takve seanse. Ima i onih koji na opaske prijatelja da su se promenili na bolje stidljivo odgovaraju rečima: “Nisam to ja, to je moj psihoterapeut”. Nekako im je lakše da kroz šalu provuku informaciju da idu na psihoterapiju. Ipak, mnogo je istine u tome da psihologa i psihoterapeuta ljudi doživljavaju kao sebi najbliskiju osobu u koju imaju veliko poverenje. Njemu mogu da kažu baš sve. Svakako je uvek bolje nekom reći šta vas muči nego potpiskivati. Potiskivanje često vodi u bolest.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović

Milica Savić je diplomirani psiholog, TA savetnik, posrednik-medijator i voditelj trening grupa: ASERTIVNI TRENING i EMOCIONALNA PISMENOST.
Radno iskustvo je sticala kao psiholog u Centru za socijalni rad i kao psihologt u školi, a radila je i kao koordinator Savetovališta za mlade.
Milica Savić je vlasnica savetovališta “ENIGMA” u Novom Sadu.
Aktuelni treninzi Milice Savić:
“Mentalni aikido” za studente, “Veština komuniciranja-Asertivni trening” i “U kontaktu sa emocijama-emocionalna pismenost”
Prethodne radionice: “Mama,ti me voliš”, “Šta je dobro da deca znaju, da kvalitetno odrastaju?”, “Ljubav mi srce mori…”,”Šta mi krade vreme, pa ne učim?”

Milicu Savić možete kontaktirati mailom: [email protected]
Skype: savetovaliste.enigma
Web site: www.savetovalisteenigma.com
Fb: Savetovaliste.Enigma
Tel: 064/582-11-03

Formule ljubavi – Zoran Milivojević

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Istražite prošlost, iscelite svoje rane Samo onaj ko je oslobodio…