BG online

Intervjui

Možemo li sami rešiti svoje probleme?

Odlazak na psihoterapiju i suočavanje sa istinom

Psihoterapija i susreti sa psiholozima ne izgledaju baš onako kako ih predstavljaju u fimovima, a u savremenom društvu za ovakve razgovore se odlučuje sve više ljudi koji žele da “poprave” sebe i to kako se osećaju (da se oslobode napetosti, anksioznosti, nerazumevanja sa partnerom i okolinom…) Sresti se sa sobom često nije lako, ali ovaj korak vas može dovesti do rešenja brojnih problema koji vam ne dozvoljavaju da živite s lakoćom i bez nespotrebnih briga. Psiholog i psihoterapeut Maja Pavlov otkrila nam je kako izgledaju takvi susreti u njenoj ordinaciji i koliko su danas ljudi spremniji nego pre da podele sa stručnjacima svoje probleme.
Ko su ljudi koji idu kod psihologa i psihoterapeuta i koliko su danas otvoreniji za takve seanse nego pre?
-Danas mnogo više zdravih ljudi ide kod psihologa i traži pomoć psihoteraputa nego ranije što je u pincipu dobro. Sam princip dobrovoljnosti je značajan, jer ranije su ljudi išli na nagovor, tj. onda kad svi oko njega primate da ima problem. Onda se osoba polako mobiliše da sebi pomogne. Danas ljudi žele da vide o čemu se tu radi, a to znači da su donekle postali responzivniji na svoja unutrašnja stanja i potrebe. Obrazovaniji su, čitaju o tome i to ih zanima. Radoznaliji su, kad imaju nedoumicu bilo emocionalnu, bilo kognitivnu žele da pričaju sa osobom iz ove profesije.
Koje predrasude još uvek vladaju na ovu temu?
-Jedna od uobičajenih je “ma, ne može meni niko pomoći, moram sam”. To je tačno i izvesno, ali  stvar nije samo u tome da se uhvatite u koštac sa problemom već i da ga sagledate iz više aspekata. Upravo ta višestrukost i slojevitost perspektiva, kao i usmerenje terapeuta olakšava kako sagledavanje, tako i razumevanje i promenu psihološkog statusa klijenta.
Kako ohrabriti druge da naprave prvi korak i koliko ti susreti “bole”?
-Ukoliko sam na primer dobar prijatelji sa nekom osobom, a naši susreti se sve više pretvaraju “u psihoterapiju” ili liče na to. Iako prijatelji o svemu pričaju, ne znači da moram da uzmem na sebe taj zadatak. Biću objektivniji i time korisniji prijatelj ukoliko kažem: “Mislim da treba sa nekim stručnim da popričaš…Ne znam da li si primetio, imaš problem…” Ohrabrenje u tom pravcu može da boli na momenat, ali suočavanje je pola posla i ukoliko osoba (prijatelj) želi da vas posluša, velika je to ušteda energije za oboje.
Čega se ljudi najčešće plaše, a ne bi trebalo kad je reč o odlasku kod psihologa ili psihoterapeuta?
-Postoji zebnja od toga “koliko to zahteva promene zapravo”? i “Kako ću uspeti da promenim situaciju kada je dati kontekst često takakv kakav jeste, pa je komplikovano bilo šta preduzimati…” Onda ljudi počnu da odlažu jer proglase situaciju komplikovanom, pa kažu da je “bolje ne dirati” čime samo produžavaju agoniju i gube opcije za promenu. Ipak, promena je moguća onda kad se više ne mirite s tim da vam takvo nezadovoljavajuće stanje ili status pripadaju.
Većina želi da svoj problem ako je moguće reši odmah. Šta je realno?
-To je opet druga krajnost i ogleda se u konkretnom pitanju u kome osoba na početku upoznavanja traži da se kaže “koliko će nam trebati vremena da se ovo reši?” Realno je kad sagledamo problem i spremnost osobe da sarađuje, učestvuje i angažuje se, da kažemo orjentaciono kojim tempom ćemo prolaziti faze promene.
Kakva je razlika izhmeđu razgovora sa psihologom i psihoterapije?
-Psiholog može posle eksplorativnog intervjua da uradi i bateriju testova u dijagnostičke svrhe i malo savetodavnog rada. Pshoterapeut je obučen da prolazi faze promene u odnosu na definisan terapijski cilj, tj. kreće tamo gde je “nulta tačka” psihologa.
Kako se osećaju oni kojima ovakve seanse mogu značiti i pomoći?
-Kad počnu puno da razmišljaju ili ih opsedaju misli o određenoj temi, ukoliko počnu uz to da indukuju druge, da ih uvlače u duge razgovore na njihovu (dežurnu) temu, to je prvi znak da treba da razgovaraju sa osobom koja je obučena za ovu vrstu rada.

Branka Gajić
Foto: Irina Markić

Maju Pavlov možete kontaktirati putem maila: majapavlov@gmail.com
tel: +381 63 11 22 806
www.majapavlov.com
www.hrio.co
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu
Od profesionalnih slaloma do finansijske stabilnosti
Po kojim šavovima pucate?
Da li ste spremni za odricanja?
Život na distanci
Izlazak iz nezadovoljstva u emocionalnim odnosima
Posledice nedostatka ljubavi, empatije i poštovanja u detinjstvu
Mentalna dijeta
Veza sa emocionalno nedostupnom osobom
Šta nam mladi poručuju rečenicom „Nemoj da smaraš“?
Spasavanje i „lečenje“ veze nakon neverstva
Kuda žurite i morate li baš sve da stignete?
Posledice emocionalnog zanemarivanja
Šta se krije iza straha?
Odlazak iz roditeljskog doma
Život bez emocija
Može li se kupiti ljubav?
Ono o čemu se retko govori…
Kako krenuti sebi u susret?
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Ako tuga traje duže od 6 meseci potražite stručnu pomoć…
error: