fbpx

BG online

Lični razvoj

Gubitak kontrole i strah od bolesti

Nekad mi se čini da je anksioznost u mentalnoj modi. Kao da se oblači u najrazličitije trendove i oblike. Na mentalnoj mapi osobe koje je osećaju gotovo da je sve vreme anksioznost na sceni atraktivna, aktuelna i nesvesno tražena. Dovoljno je da se jedna fantazija pojavi u psihičkoj kreaciji osobe i eto nje.

Mentalni doživljaji senzitivnih osoba, imaju veze sa njihovim idejama o situacijama, ishodima i potencijalnim katastrofama sa kojima osobe veruju da ne mogu da se izbore. Šta je to što osoba koja je anksiozna radi? Prvo, ona preuveličava rizik od potencijalne opasnosti, a umanjuje i diskriminiše sposobnost da joj se odupre. Prenosi se generalizacijama, najčešćim načinima mentalnog učenja, ali i iskrivljenja.

Opsesija kao početak svega

Moja klijentkinja opsesivno brine o svom zdravlju. Uprkos tome što je proverila sa lekarima da je sve u redu, ona je uverena da je bolesna. Da stvar bude gora, njena majka je obolela od autoimunog oboljenja i ona takođe sumnja da joj se to može desiti. Praktično, dežura nad potencijalnim telesnim znacima koje sakuplja kao dokaz za to. Kad primeti da joj ruka zadrhti, automatski pomisli “Šta ako je to početak one iste bolesti ili možda mišićne distrofije ili Parkinsa?” Brani se od crnih misli tako što dopušta partneru da je štiti od njenih strahova. Potrebno joj je zaista mnogo uveravanja. Iako joj partner (pa čak i deca ponekad) pomaže da izbegava situacije kojih se boji, ona istovremeno postaje i postepeno zavisna od njega i drugih koji bi je “sačuvali” od njenih misli.

Zle slutnje

Drugi klijent koji živi u inostranstvu svaki put kad ga nazovu da mu saopšte rezultate analiza krvi veruje da može imati rak, sidu ili još neke od težih oboljenja. Čekanje na rezultate svaki put se pretvori u agoniju. Mnogi od njih su imali panične napade i ono što rade jeste da senzacije u telu vrlo pažljivo i detaljno analiziraju, u potrazi za znakovima bolesti.
Treća osoba je takođe preosetljiva po pitanju sopstvenog tela. Iako živi ubrzano i sa zahtevima svakodnevice, čim oseti bol u glavi to povezuje sa visokim pritiskom. Jedno vreme ga je opsesivno merila, proveravajući odnos gornjeg i donjeg pritiska, a sada se suzdržava od merenja u strahu da ne otkrije “zle slutnje”.

Šta ako…?

Omiljena misao osobe sa hipohondrijazom jeste “Šta ako?” Ljudi često iščitaju pola internet stranica i obavešteni su više od nekih kolega lekara. Ponekad neprestano trče kod doktora ili ih čak izbegavaju jer su zaokupljeni mislima o bolesti. Iako hipohondrijaza izgleda čak zabavna posmatrajući sve to sa strane, za samu osobu generiše veliku količinu straha i anksioznosti. Stiče utisak da će se izgubiti kontrolu nad sopstvenim telom, što prouzrokuju kod osobe slike tipa onesvešćivanja, padanja na javnom mestu, i sl. u čemu se osoba oseća kao bespomoćno dete.

Život hipohondra

Jedna osoba priča o majci koja je i sama bila hipohondar. Uvek je mislila da svet vrvi od bakterija i užasavala se povezanosti toga sa drugima koji mogu “preneti zarazu”. Ovi generalizovani strahovi često su povezani sa katastrofiranjem i produžavaju osećaj nelagode, koja održava panični napad u funkciji. Izbegavajuće ponašanje je propratni deo ove vrste preosetljivosti, u kojoj osoba izbegava niz situacija, lišava se brojnih aktivnosti, sa i bez ljudi, i time značajno umanjuje svoj kvalitet života. Njihov život postaje ograničen i limitiran. Oni koji žive sa njima takođe postaju na neki način žrtve njihovog straha i često svoju lojalnost moraju da dokazuju time što će se pokoriti toj uvežbanoj iluziji svog partnera.

Uplašeni roditelji

Moji uvidi o uzrocima ovih poremećaja, radeći sa osobama koje generišu naglašenu preosetljivost od straha od bolesti jesu pre svega roditelji koji su patili od najrazličitijih fobija tipa razboljevanja, gubitka kontrole ili čak generalno od gubitka osoba ili materijalnih dobara. Ovde su oni bili preterano protektivni i neprestano su upozoravali na određenu opasnost. Zato danas, neki od njih doživljavaju sebe kao vrlo osetljive, gotovo bespomoćne da bi se nosili sa problemima, a posebno sa zdravstvenim, jer imaju potpuni doživljaj gubitka kontrole.

Uloga “doživotnog bolesnika”

Ova neadekvatna, rekla bih pre svega “iskrivljena psihološka zaštita”, a ponekad i ekonomska, učvrstila je percepciju kod nekih osoba da jedini način da budu sigurni jeste da proveravaju svoje zdravlje i to stalno. Zato oni konsultuju lekara svako malo, a mnogo više pokretač toga jeste opsesija od posledica. Oni koji su u ranijim godinama i bili bolesni, operisani ili su doživeli ozbiljniju traumu, vrlo lako su generalizovali strah, kao posledicu uverenja da je svet opasno mesto. Neki od njih su se čak identitetski povezali sa bolešću. Ušli su u ulogu “doživotnog bolesnika” iako njihov život može biti mnogo funkcionalniji, spontaniji i lepši. Kako bi smanjili hroničnu anksioznost neki se suviše počinju oslanjati na lekove koji ne rešavaju sve njihove probleme, naprotiv, a još gora opcija jeste pribegavanje alkoholu ili hrani.

Šta da radimo i kako da mislimo?

Predlažem klijentima da napišu spiskove strahova koji ih opsedaju i da ih poređaju po hijerarhiji. Često im crtam tabele u koje će upisivati svoje “najraznolikije anksiozno–kreativne ideje”. S druge strane, u istu tabelu mogu da dodaju racionalni odgovor na njihovu “staru dobro uvežbanu iracionalnu ideju”. Dobro bi bilo da uključe bližnje i imaju podršku upravo tad kad treba da ispitaju kakva je verovatnoća da se događaji kojih se plaše zaista i dešavaju. Ponekad jedan po jedan strah stavimo na karticu i tražim da mu se obrate iz uloge sebe kao mlađe osobe, možda iz perioda kada im je takva misao po prvi put pala na pamet. Kad naprave vremenski i situacioni otklon, mogu se svom strahu obratiti iz “ovde i sada”. Ovaj dijalog može biti vrlo zanimljiv, ali i efikasan, jer se osoba osvešćava u svojim ranim, kao i sadašnjim, trenutnim mentalizacijama za koje uviđa da se nisu promenile, iako oni po pitanju drugih stvari misle na nove načine.

Maja Pavlov, psiholog i psihoterapeut
majapavlov@gmail.com
www.majapavlov.com

Foto: Dario Konstantinović

Šta je deci zaista potrebno od roditelja?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Psihološki imunitet
Kako izaći iz zone komfora?
Kako biti autoritet u sopstvenoj porodici?
Nedostatak samopoštovanja i strah od bliskosti
Emocionalna zaglavljenost
Kad je vreme za upoznavanje dece sa novim partnerom?
Izolacija je izazov za mentalno zdravlje čoveka
Da li maltretirate svoj brak?
Bračne razmirice
Emocionalno neverstvo
Naučite kako da budete srećni
Kako postati emocionalno nezavisan?
Od romantične priče do ljubavi bez strasti
Otići ili ostati u braku?
Psihološko odvajanje od roditelja
Ravnodušnost u braku
Lažni osećaj sigurnosti u partnerskom odnosu

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Knjige za bezbedno mršavljenje Dijete koje mnogi ljudi koriste i…
error: