BG online

Roditeljstvo

Roditelji, ne povređujte decu svojim načinom života

“…Deca mogu biti veliki učitelji svojim roditeljima…”

Sve je više roditelja koji su suviše zauzeti poslom, karijerom, sticanjem novca ili društvenih pozicija, pa su istovremeno emocionalno nezainteresovani i ostavljaju ozbiljne posledice na svoju decu. Nema tog poklona koji može zameniti njihovo prisustvo, bliskost i ljubav. Ovo je i jedno od podsećanja psihologa Dragane Stanković koja je autor i jednog od prvih sajtova koji se bave psihološkim temama www.psihologijaonline.com.
Dragana Stanković odlično poznaje svet adolescenata budući da godinama radi kao psiholog i nastavnik psihologije u srednjim školama i u svakodnevnom je kontaktu sa ovom vrlo osetljivom grupom mladih ljudi. Kad pogleda u njihove probleme, strahove, nemire, dileme Dragana Stanković kaže da adolescencija nije ni malo jednostavan period života. Na razogovre sa psihologom mnogi, naročito u tim godinama odlaze sa nelagodom, a ona nam otkriva kako takvi susreti izgledaju.
-Prvi razgovor sa psihologom nije prvi put prijatan. Nekad dete dođe samo, nekad s roditeljem, ali su obično na prvoj seansi najčešće zajedno roditelj i dete, pa kasnije dete samo nastavlja da dolazi. Roditelj u suštini i ne treba da zna o čemu smo dete i ja pričali. Nekad se to pravilo odnosilo na roditelje dece starijih od 18 godina, a danas je ta granica 16 godina. Jedino se ovo pravilo ne poštuje ako je dete psihoogu izjavilo nešto vrlo delikatno kao što je na primer da planira samoubistvo. Takve stvari moraju biti prenete roditelju- priča Dragana Stanković.

Anksioznost, depresija i socijalne fobije

Ono što mlade danas najčešće muči su stanje nemira, tuge kojoj ne znaju uzrok, a po rečima naše sagovornice većina kaže da su čuli da svi govore kako su anksiozni i depresivni, pa onda i adolescenti sebe tako doživljavaju.
-Imaju i oni svoje strepnje i strahove, pa su tako među adolescentima prisutni  anksioznost i socijalne fobije što se manifestuje tako da mnogo toga ne smeju sami da urade. Sve su to razvojne krize karakteristične za taj period života.
Veoma je važno da nastavnik prepozna kod učenika ovakav problem, a najvažniji trougao saradnje je: roditelj, nastavnik i dete.
-Psihološki testovi ličnosti koji se daju adolescentima pokazuju da oni često lažu ne bi li prikrili problem koji imaju- otkriva Dragana. -Čini se da je postalo “moderno” da su depresivni, popularno je i samopovređivanje što može voditi u ozbiljne probleme. Kod adolescenata nije razvijeno moralno rasuđivanje, ne razmišljaju mnogo o tome šta će biti sutra, već im je jedino bitno da im bude lepo sada.

Diskretno praćenje deteta

Činjenica je da su odgovorni roditelji često i obuzeti različitim strahovima. Psiholog Dragana Stanković kaže da se oni više plaše modernih izazova od droge ili alkohola.
-Deci je putem interneta toliko toga dostupno. Deci su primarni vršnjaci, a porodica je sekundarna. Roditelji treba da su upućeni u to gde im dete izlazi, čime se bavi, gde boravi, a vršnjaci imaju najveći uticaj na mnoge sfere njihovog života. Roditelji u svemu tome treba da su diskretni i da prate dete, a ako nastupi problem neophodna je saradnja roditelja i psihologa.
Ono što je problem mnogih savremenih porodica je što su mladi  van kontrole roditelja koji se ne bave dovoljno svojom decom.
-Sve to vodi ka nerazumevanju i problemima. Roditelji moraju naći vreme za decu, makar vikendom ili tokom večeri. Decu čiji roditelji mnogo rade nikad niko ne pita kako im je. Ona se žale da nemaju njihovu pažnju, a zabluda je da njima odrasli nisu potrebni u adolescentskom periodu. Savet roditeljima je da uprkos tome što mnogo rade treba da imaju vremena za decu.

Nedostatak majke

Neka istraživanja kažu da drugorođeno od troje dece ima najmanje pažnje oca i majke, ali i da usled toga ima velike predispozicije da upadne u depresivno stanje što se dogodilo jednoj Draganinoj šesnaestogodišnjoj klijentkinji, devojčici koja je odjednom počela da se povlači u sebe.
-Želela je da se približi majci koja mnogo radi, ali nije znala kako. Bilo joj je potrebno  da razgovaraju o temama koje njoj znače. Devojčica je došla na razgovor sa mnom i nakon toga je majci rekla kako se oseća. Majka je bila iznenađena, čak se i pitala kakva pažnja ćerki nedostaje i konstatovala da teško može sve da postigne. Ipak je vremenom promenila ponašanje prema njoj. Ovo je još jedan dokaž da deca mogu biti i učitelji svojim roditeljma.

Branka Gajić
Foto: Silvija Kocić

Dragana Stanković je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Tema njenog diplomskog rada je bila “Motiv za postignućem i uspešnost u učenju jutarnjeg i večernjeg tipa učenika osnovne i srednje škole” što je uticalo na to da nakon završetka studija njeni klijenti budu prvenstveno deca. Pre devet godina napravila je portal koji se bavi psihologijom www.psihologijaonline.com gde piše stručne tekstove koji nalaze svoj put do čitalaca. U srednjim školama je angažovana kao nastavnik psihologije i stručni saradnik – psiholog. Završila je kognitivnu i porodičnu terapiju u radu sa decom i adolescentima u Novom Sadu, kao i terapijske treninge “Samopovređivanje adolescenata – praktične smernice za procenu i terapeutski rad” i “Psihologija laganja – detekcija laži i neverbalna komunikacija” u Beogradu. Pored problema sa kojima se susreću adolescenti, radi i sa odraslima u Srbiji i van nje putem Skype-a.

Draganu Stanković možete kontaktirati putem mejla: psihologijaonline@gmail.com
Kontakt telefon: +381 60 4413942
Facebook i Instagram stranice:
https://www.facebook.com/pg/dragana.psihologijaonline
https://www.instagram.com/psihologijaonline

Saveti Dragane Stanković:
Kako pobediti nostalgiju i usamljenost?
Poremećaj ponašanja dece i tinejdžera

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kaktus donosi svađu, slomljeno posuđe siromaštvo Domovi su puni polomljenih…