BG online

Roditeljstvo

Depresivnost kod dece

U začaranom krugu neprijatnih emocija

Iako se depresija najčešće povezuje sa emocionalnim stanjem koje je karakteristično za odraslo doba, to ne znači da se neki od simptoma depresivnog raspoloženja ne mogu naći i kod dece u školskom i adolescentskom uzrastu. Zato je važno posmatrati decu i prepoznati neke simptome kako bi mogli na vreme da reše.

Od razdražljivosti do povučenosti

Za razliku od odraslih koji imaju sposobnost da prepoznaju svoje emocije, deca i adolescenti često ne znaju da prepoznaju svoja osećanja, niti da se verbalno izraze i opišu šta im se događa. Većinu problema mladi pokazuju kroz svoje ponašanje, a ne verbalno. Zato je roditeljima ponekad teško da primete i shvate šta se sa detetom dešava. Simptomi depresivnost kod dece mogu biti različiti od simptoma kod odraslih ljudi. Mogu se pokazati kroz preteranu razdražljivnost, napade besa, agresivnost, pojačane strahove, slabiju motivaciju, interesovanje i koncentraciju u školi, povučnost, osećaj odbačenosti od vršnjaka, lošije odnose među vršnjacima… Sve to vreme deca mogu redovno da idu u školu i ispunjavaju svoje svakodnevne obaveze, a da niko ne primećuje da se nešto dešava.

Osećaj krivice i loša slika o sebi

Često se dešava da roditelji ponašanje dece pripisuju bezobrazluku, a popuštanje u školi vide kao lenjost, pa sa učestalim kritikama i kaznama još više doprinose da dete razvija lošu sliku o sebi. Vremenom dete koje se već oseća zapostavljeno i nevoljeno, sve više razvija osećaj krivice i lošu sliku o sebi i počinje da se vrti u začaranom krugu neprijatnih emocija iz kojih ne zna kako da se samo izvuče. Za probleme u druženju sa vršnjacima ta deca obično krivicu svaljuju na sebe, tumače da su nedovoljno zanimljivi drugima, nedovoljno lepi, pametni i zabavni da bi se neko sa njima družio….

Povod za promenu porodične dinamike

Dobra vest je da vrlo često ovaj problem razvojne prirode i uspešno se rešava psihoterapijski, ako se uključi u taj proces cela porodica. Jedan deo rada povezan je i sa radom sa roditeljima, gde oni uče nove načine ponašanja prema deci, menjaju svoju porodičnu dinamiku kako bi deci bilo bolje, menjaju svoje vaspitne stilove i odnos prema deci… Drugi deo rada je sa samim detetom gde uče da promene sliku o sebi i svetu koji ih okružuje, steknu više sampopuzdanja i samopštovanja, prepoznaju svoja osećanja, govore o njima, oslobađaju se neprijatnih emocija, razvijaju emocionalne i socijalne veštine…. Sve ove one mogu da se nauče na kreativan način kroz igru i imaginaciju, gde se deca zabavljaju i ujedno rade na sebi.

Devojčica, mama i tata na psihoterapiji

Devojčicu koja je u tom trenutku bila na samom početku adolescencije, roditelji su doveli na razgovor jer nisu razumeli šta se sa njom dešava, čak su bili i ljuti na nju jer su mislili da je razmažana i bezobrazna. Žalili su se da je potpuno nemotivisana školi, ništa ne uči i ne pamti, ni sa kim se ne druži, ne izlazi iz kuće, sa familijom ne komunicira, prema roditeljima pokazuje samo bes i otpor. Devojčica se u stvari osećala zapostavljeno u porodici, nedovoljno dobra i uspešna u odnosu na sestru, u školi je trpela vršnjačko nasilje koje niko nije primećivao, a potajno je patila za drugarima iz starog kraja iz kog se preselila.Psihoterapijski rad se odvijao sa njom individualno i sa roditeljima. Roditelji su promenili odnos prema njoj i svoje vaspitne stilove, dinamiku provođenja vremena i druženja, više su posećivali školu i izveštavali o psihičkom nasilju koje je trpela. Ona je počela da osvešćuje i verbalizuje svoja osećanja, učila je kako da izbacuje iz sebe neprijatne emocije i da se nakon toga oseća bolje. Razvijala je svoje socijalne veštine i rezultati su se vrlo brzo primećivali. Ubrzo je psihčko nasilje u školi prestalo, a ona se sve više otvarala ka druženju sa drugaricama. Počela je mnogo više da komunicira sa okolinom, da se druži sa vrnjacima, da izlazi napolje i svakako se osećala bolje i zadovoljnije.
Vrlo je važno da roditelji posmatraju svoje dete i da ako primete ponašanje koje je po bilo čemu čudno i drugačije, to treba da im bude alarm da se sa detetom nešto dešava i da treba obratiti pažnju. Prvo bi trebalo da sami pokušaju da otvore dete i shvate njegovu unutrašnju patnju, a ako se takvo ponašanje i dalje nastavi potraže i stručnu pomoć.

Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Mr Ljubica Bogetić radi i test profesionalne orjentacije koji obuhvata testove sposobnosti, interesovanja i ličnosti, kao i razgovor sa psihologom. Sve to detaljno može da odredi profesionale oblasti u kojima možete da ostvarite svoj maksimum. Ova testiranja su najkorisnja za učenike 8. razreda osnovne škole i 4. razreda srednje škole, a kao orjentir u izboru škole ili fakultera. Korisna su i odraslim ljudima koji žele da promene zanimanje, ali ne znaju šta bi drugo radili.
Testiranje se obavlja u EOS CENTRU na Novom Beogradu. Dodatne informacije možete dobiti putem maila: eoscentar@gmail.com ili telefonom 068/5175-494

Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Sindrom poslednjeg ispita
Sindrom pametne dece
I deca mogu biti anksiozna
Ljubomora u partnerskim odnosima
Ozbiljne posledice zavisnosti
Nesigurnost kod mladih i dozvola za odrastanje
Osećanja koja čuvaju od bolesti
Strah od raskida i samoće
Emocionalne ucene roditelja
Formula zdravlja i ličnog zadovoljstva
Posledice hroničnog stresa
Kako deci postaviti granice?
Komunikacija roditelja i dece
(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Kozmetička linija Peđe Filipovića Tokom svoje karijere koja traje tri…