BG online

Roditeljstvo

Da li su ocene važne? Jesu. Tačka.

U trci za peticama…

Volim kad sa nekim imam sukob mišljenja. Zadovoljna budem u svakom slučaju. Pobedim ili nešto naučim. Što bi rekli win-win situacija. Posebnu čar svemu tome daje još i to ako je preko puta mene neko sa stavom, osoba koju mnogo volim i cenim, a pri tom je surovo iskrena. I tako sedimo i ispijamo jednu od onih relaks kafa u centru grada, uživajući u prolećno-zimskom vremenu. Sve je bilo idilično kad odjednom iz vedra neba moja izrazito taktična prijateljica ispali kao iz topa: “Šta je bre vama psiholozima, trenerima, koučevima, pedagozima  jeste li normalni? Danima slušam priču da ocene nisu važne. Kako bre nisu važne?”. Zagrcnuh se na trenutak dok ona nastavlja kako zna da ja to ne mislim, ali je čitajući razne tekstove u želji da za svoje dete bude najbolji roditelj definitivno stekla utisak da se propagira da ocene nisu važne. Stvarno me je navela na razmišljanje o tome koliko se toga uči vrlo površno, a što je još gore ,koliko se stvari interpretira samo zbog potencijalne zarade ili ko zna kojih interesa.

Uspešan mladi čovek kao najveći izazov

Ne volim kad se svi trpaju u jedan koš. Nismo svi mišljenja da ocene nisu važne. Evo, na prvom mestu nisam ja. Ispratiti i vaspitati uspešog mladog čoveka u 21.veku ozbiljan je izazov. Mi smo kao roditelji razapeti između različitih mišljenja, stavova psihologa, neuronauka, novih otkrića, upozoravanja, pretnji društva, interneta… I svi su dokazani, imaju rezultate i naravno su najbolji!
Svega ima, sve je dostupno i u moru informacija postavlja se pitanje šta je stvarno dobro, kako zaista pomoći i podržati svoje dete na pravi način. Jer, ne trebaju nam ni knjige, nii nauka da bismo znali da našoj deci želimo čuda, želimo sve.
Zato kažem: Ok, ako ocene nisu važne, šta jeste?
Ako želite da menjate sistem, prvo ponudite bolji. Najlakše je vikati “ne valjaaaa”.

Zašto su ocene važne?

Možda možemo  da krenemo od par činjenica. I danas kao i pre 20 ili 30 godina, potrebne su dobre ocene za upis u željenu školu, gimnaziju, fakultet. I danas se nagrađuju stipendijama najvredniji i najuspešniji. I danas samo sa vrhunskim  rezultatima tj.ocenama se upisuju fakulteti u inostranstvu. Posebno ona deca koja pokazuju sklonost, talenat i želju za učenjem. Znači, tu je prvenstveno njihova ogromna želja, zar ne? Dakle, ne radi se o tome da deca ne treba da imaju petice. Dobre ocene su svakako bitne, ali isto tako nisu presudne. Za uspeh i sreću potrebno je mnogo više od dobrih ocena.
Zašto je još važno da deca imaju dobre ocene? Zato što kroz taj sistem vrednovanja tokom obrazovanja grade uverenja o sebi i svetu. Uverenja da im nešto “ide”, a nešto “ne ide”. Tako nastaju „etikete“ u kontekstu da je neko za nešto stvoren npr. za matematiku, a neko nije. To mišljenje se formira najverovatnije zbog uspeha ili neuspeha u ranom školovanju, a ne mora biti istina.
Zato su važne dobre ocene. One utiču na samopuzdanje deteta i na njegova uverenja. Treba maksimalno da podržimo i pomognemo želju deteta da ima dobre ocene jer uglavnom i želi dobre ocene. Ne zbog ocene, nego zbog potvrde vrednosti.

Otkrivanje problema

Možemo da budemo deci vetar u leđima i da ako uvidimo da se povlače i ne veruju u sebe uradimo sve da im pomognemo da prevaziđu to uverenje. Oni to jako teško ili gotovo nikako ne mogu sami. Otkrivanje problema za odustajenje i povlačenje je imperativ. Često su pristupi nastavnika okrutni i nepravični, pa deca počinju da mrze predmet, nastavnika, školu…. Pitate se šta MI roditelji možemo da uradimo, kad znamo da se naša deca potvrđuju u takvom sistemu vrednovanja kroz ocene.
Potrebno ja da nauče da u tim situacijama upravljaju emocijama i kritikom. Da znaju u svakom trenutku šta žele da ostvare i postignu, da budu  fokusirani na rešenje a ne na problem.Da znaju da komuniciraju sa autoritetima i još mnogo drugih veština koje uče kao što su čitanje i pisanje. Zato je dobro da počnu na vreme. Pitanje nije da li sva deca mogu da imaju petice? Ja verujem da mogu, neko sa više neko sa manje truda, ali sigurno mogu. Nekome jednostavno to nije bitno. U porodici to nije visoka vrednost ili se desi peh sa lošim izborom škole ili se negde  dete uplaši i odustane. Na nama roditeljima je prepoznamo želje i afinitete i to da podržimo, usmerimo, objasnimo, argumentujemo, da im širimo vidike dalje od naredbi “to može“ i “to ne može“.

Upravljanje sobom i emocijama

Moja velika želja je da kroz Smarter programe i individualni rad u izgradnji  i razvoju karijera, podržim  mlade ljude da bez obzira koji rezultat u školi su postigli,  znaju u svakom momentu tehnike koje im garantuju da upravljaju svojim životom. Da znaju da pregovaraju, da budu samouvereni i autentični, da se izdvoje iz mase, da formiraju ciljeve koje će ostvariti jer želja njihovog srca, da znaju da prevaziđu neuspeh i da se raduju uspehu, a ne da pobegnu na korak do cilja. To su te rupe koje nedostaju u formalnom obrazovanju, a verujem da postaju kljiučna razlika u razvoju ličnosti savremenog doba. Došlo je vreme da upravljamo celim našim sistemom telom, umom, emocijama. Danas je to moguće svim dostupnim znanjima u okviru ljudske izvrsnosti, pa tako možemo neke puteve da skratimo, neke da oživimo i otkrijemo ranije.
Sudite detetu po njegovim sklonostima, a ne trenutnim sposobnostima. Svako može svoje sposbnosti dodatno da razvije. Podržite njihov autentičan put, sve će se onda složiti na svoje mesto. Zaista ne moraju danas da znaju šta će raditi do kraja života. Sad  je dovoljno da znaju da mogu da biraju, da mogu da menjaju i da mogu da se unapređuju stalno. Naučite ih da je znanje jedino što im niko ne može oduzeti. Mogu ostati bez kuće, kola, para, pozicija, a ako imaju znanje i znaju veštine života i razumeju sistem, uvek mogu da stvore sve ponvo.

Pubertetske faze

Ako je dete ponekad izgubljeno i ne zna šta bi, ne ide mu, zbunjeno je, leži i ćuti po ceo dan (znam da taj stav roditelje strašno nervira- “ništa mu ne fali, sve ima i ništa ne radi, ne vadi telefon iz ruke, igra igrice”) odgovor je  jednostavan jer oni ne vide razlog za trud, uljuljkani su, nemaju cilj, sve im dosadno, nedostaje im izazov i teško ih je pokrenti. Tu treba da doskočimo veštinama, motivacijom, izazovima, drugačijim pristupom roditeljstvu, a kroz očuvanje tradicionalnih vrednosti i razvoja jasnih i nedvosmislineh vrednosti kod tinejdzera.
Ako ono što radite ne daje rezultat, radite nešto drugo, samo tako možemo napred. A to može svako od nas posebno i svako od nas uz podršku  stručnjaka.

Svetlana Lolić

Svetlana Lolić, NLP trener i profesionalni coach, osnivač Smarter training&coaching centra za mlade, Stojana Protića 27, Vračar
www.smartercentar.com, 063/ 355 612

Intervju sa Svetlanom Lolić:

Kako odrastaju samosvesni, ostvareni, srećni i uspešni mladi ljudi?

Saveti Svetlane Lolić:
Prevaziđite strah od neuspeha i uspeha
Oporavak od razvoda
Usamljeni roditelji, kreatori sopstvene tuge

© by BGonline. All rights reserved
KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zemlja sunca i nestvarnih pejzaža Na poziv Nacionalne turističke organizacije…