BG online

Roditeljstvo

Da li sam loš roditelj ili mi je dete problematično?

Šta se krije iza ponašanja dece?

„Nećete ni pokušavati da rešite problem za koji mislite da ne treba da postoji.“
Ray DiGiuseppe, psiholog

Statistike kažu da je za 61% povećan broj dece ispod 14 godina kod kojih postoje problemi u ponašanju. Oni se na tom uzrastu manifestuju tako što deca ulaze u sukobe sa vršnjacima i nastavnicima, neki pokazuju nedisciplinu na časovima i suprotstavljaju se autoritetu i školskim pravilima, a neki dolaze i u sukob sa zakonom. Nepoštovanje pravila (kućnih i školskih), suprotstavljanje autoritetu, verbalna i/ili fizička agresija, uništavanje stvari, laži i manipulacije, zavisnost od interneta, igrica, otežano završavanje škole ili odustajanje od školovanja, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kao i ponašanja koja su u sukobu sa zakonom predstavljaju spektar potencijalnih problema u ponašanju kod deteta ili mlade osobe.
Kod dece do 14. godine ovakva ponašanja se neretko prvo ignorišu, pa tolerišu i na kraju se često ta deca posmatraju kao nevaspitana i odgovorna za svoje neadekvatno ponašanje i zbog toga se strogo kažnjavaju u porodici, školi. Za decu i mlade od 14. do 18. godine neka od ovih ponašanja postaju zakonom zabranjena odnosno postaju krivična dela – deca i mladi mogu biti uhapšeni i izvedeni pred sud, odeljenje za maloletnike, gde im se izriču vaspitne mere koje imaju za cilj pozitivne promene u ponašanju ove dece (jedna od mera je upućivanje na tretman, u zajednici, radi resocijalizacije).
U našem društvu su problemi u ponašanju još uvek tabu i/ili se pojednostavljuju tvrdnjom da je u pitanju nevaspitanje i obest razmažene dece. Pozadina je mnogo složenija i teža od toga. Deca i mladi o svojim problemima najčešće govore kroz ponašanje i kad se susrećemo sa ovom grupom moramo se najpre zapitati šta se u stvari dešava s njima i kako da im pomognemo?

KORENI U DETINJSTVU

Od prve godine dete počinje da insistira na svojoj samostalnosti, pokazuje tvrdoglavost dok nastoji da sve radi samo, bez pomoći odraslih. Roditelji ponekad žele da slome dečiju tvrdoglavost kako bi uradili ono što je potrebno za pravovremeno zadovoljavanje detetovih potreba (npr. rade sve umesto deteta) – ovo samo dodatno pojačava detetovu tvrdoglavost i negodovanje.
Iako razvojno normalna pojava, važno je ipak ne prepustiti sve razvoju već delovati vaspitno, disciplinovanjem deteta kroz učenje kako da sarađuje i za uspešnu saradnju ga hvaliti. Do 18. meseca života, deca još uvek ne znaju da na odgovarajući način iskažu svoja osećanja, niti da se se izbore sa svojim emocijama. Zato ispoljavaju najčešće agresivnost – za dete to predstavlja jasnu razliku između onoga što mu treba/želi i onoga što mu ne treba/ne želi, to je način da reguliše svoje emocije i bude u emocionalnoj ravnoteži nakon što je ona narušena nekim delovanjem iz okoline. Dakle, u pitanju je ponovo samo uobičajena faza razvoja kroz koju svako dete prolazi, ali ga se ipak mora učiti granicama, razlici između prihvatljivog (dobrog) i neprihvatljivog (lošeg) ponašanja. U suprotnom, agresivnost može opstati kao način reagovanja u svim situacijama.
Deca na uzrastu od dve godine mogu pokazati povučenost, stidljivost, teškoće u suočavanju sa raznim društvenim situacijama i u interakciji sa vršnjacima. Insistiranje na interakciji s drugima kod njih može izazvati anksioznost, a neka ostanu neprimetna, pa usled nedostatka pažnje, pokušavaju da privuku pažnju odraslih lošim ponašanjem (ishod je da najčešće suprotan od očekivanog, jer budu odbačena). Zato je važno pratiti proces socijalizacije deteta i biti mu pomagač u prvim interakcijama s drugima (npr. zajedničko prilaženje vršnjacima, ostajanje u blizini, organizovanje dolazaka vršnjaka u kuću deteta umesto odlazaka kod drugih,…). U suprotnom, dete može razviti nisko samopouzdanje i samopoštovanje, koje će kasnije pokušavati da povrati kroz socijalno neprihvatljive oblike ponašanja (npr. ogovaranje, laganje, negativno privlačenje pažnje,…).
Između treće i četvrte godine laganje kod dece nije svesno, jer se mašta i stvarnost prepliću, ali između pete i sedme godine deca mogu neke stvari da slažu i/ili da prećute istinu iz straha od kazne. Stvaranje prihvatajuće atmosfere u porodici gde se na prekršaje ne reaguje uvek i nužno kažnjavanjem deteta, već se detetu pravi razlika između njegove ličnosti (koja je uvek dobra) i njegovog ponašanja (koje može biti loše) – može da deluje preventivno na sprečavanje ponovnog laganja.
Sa polaskom u školu, kod neke dece se ispoljavaju problemi u učenju, pa se dete oseća neprilagođeno u školskoj sredini i nesposobno da savlada sve zadatke. Zato odustaje od učenja i postiže nedovoljan uspeh. Neuspeh na ovom planu može da vodi problemima u ponašanju u vidu izostanaka, narušavanje discipline, ulaženja u sukobe sa nastavnicima i školskim drugarima.
Najbolje je ako se navedeni faktori i problemi prepoznaju pre polaska u školu, kako bi se na njih blagovremeno delovalo u cilju prevazilaženja i sprečavanja daljeg usložnjavanaj problema u ponašanju. Ako se, ipak to tada propusti, period adolescencije je, takođe, važan period u toku kojeg treba planirati načine pomoći i pružati podršku mladoj osobi.

FAKTORI NASTANKA PROBLEMA U ADOLESCENCIJI

Deca sa problemima u ponašanju, uoči puberteta i adolescencije već imaju niz teškoća na planu emocija: teško prepoznaju i verbalizuju osećanja, često su anksiozna, bezvoljna, depresivno raspoložena, pojačano razdražljiva. S obzirom da svoje emocije ne prepoznaju uvek, one se ispoljava telesno (npr. ne drži ih mesto, skloni su svađama, povlače se…). Takođe, još uvek nemaju dovoljno razvijene socijalne veštine, ni osećaj brige za drugog pa i ne preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke i njihove ishode. Iako razvojno očekivano, u adolescenciji može postati i mehanizam za zaštitu celovitosti svoga identiteta i ljubavi prema sebi (dve stvari bez kojih niko od nas ne bi mogao da funkcioniše).
U adolescentnom periodu formiranje identiteta i u skladu sa tim, testiranje granica i oprobavanje u različitim ponašanjima/ulogama, mogu biti okidači za prolazno (akutno) ispoljavanje problematičnog ponašanja. Kad prvi put urade nešto problematično, uglavnom nisu ni svesni da je to, za njihov uzrast, protivzakonito (npr. vršnjačka tuča, proba marihuane i alkohola, uzimanje džeparca ili drugih stvari od vršnjaka, uzimanje novca od roditelja bez pitanja,…), jer je to nešto što je opšteprisutno u našem društvu i na šta se ne reaguje uvek pravovremeno. Zbog toga se neka od ovih ponašanja ponavljaju i mogu preći u hronični obrazac ponašanja.
Mladi traže podršku u vršnjacima jer imaju potrebu da pripadaju, da budu prepoznati i priznati od drugih, a to će najbolje dobiti u vršnjačkoj grupi. U grupi, odgovornost u donošenju odluka se deli, osećaj lične odgovornosti nije tako jak kao kada bi neka odluka bila doneta samostalno, pa je i rizičnost ponašanja veća. Ukoliko su vršnjačke grupe izbora problematične na bilo koji način, može doći do usložnjavanja problema u ponašanju.
U školama, zbog izostanaka, nedovoljnih ocena, ponavljanja razreda, menjanja škola (sve što je dodatna potvrda vlastite neuspešnosti na planu obrazovanja), mladi mogu doći u situaciju da odustanu od školovanja, što im u ogromnoj meri sužava životne mogućnosti – nemaju završenu srednju školu i/ili nemaju mogućnost da dođu do zaposlenja sa punoletstvom. Ovo su sve rizični faktori za razvoj ozbiljnijih problema u ponašanju.

KAKO PROBLEMI U PONAŠANJU DETETA UTIČU NA PORODICU?

Kad se ispolje problemi u ponašanju (bilo u detinjstvu ili mladosti) roditeljima je teško da priznaju da im dete ima problem, a nekad imaju osećaj krivice i sramote zbog toga, osećaju se generalno lošim roditeljima. Zato odlažu reakciju ili i ne reaguju, u nastojanju da problem prikriju, što, u stvari, problem čini sve manje mogućim za prikrivanje, jer se on povećava i usložnjava.
Pre svega, ne smemo smetnuti s uma da svaki roditelj voli svoje dete i da mu želi sve najbolje. Roditelj brine o njemu, ali razliku može da pravi način na koji to radi. Drugo, ne treba zaboraviti da do pojave problema u ponašanju uvek dolazi usled uticaja više različitih faktora, o kojima smo ovde pisali. Treće, živimo u društvu koje je izloženo svakodnevnom stresu i neizvesnosti, roditelji često nisu u mogućnosti da se više angažuju u vaspitanju svoje dece, jer se trude da ostvare osnovne egzistencijalne potrebe i zadrže posao. Konačno, u nekim porodicama su odnosi disfunkcionalni: problemi u partnerskom odnosu, neadekvatne roditeljske veštine, negativna emocionalna klima, brojni konfliktni i prekinuti odnosi, neadekvatna komunikacija, loše veštine rešavanja problema, vređanje, a i nasilje – disfunkcionalnost porodice (bilo da je ona uzrok ili posledica problema u ponašanju deteta), sve to onemogućava porodicu, u manjoj ili većoj meri, da održi kontrolu i zadovolji potrebe deteta na adekvatan način, pa zato ne čudi zašto je i razrešavanje problema u ponašanju deteta vrlo složeno, izazovno i dugotrajno za porodicu.
Ovakva ponašanja je moguće promeniti, ta deca i mladi nisu struktuirani delinkventi, ti roditelji nisu loši roditelji, niko nije „nepopravljiv“, već je pre izgubljen u svom problemu.

KAKO REŠITI PROBLEM?

Kod dece i mladih sa problemima u ponašanju, treba podsticati njihove pozitivne osobine, pozitivna ponašanja, kako u porodičnom okruženju, tako i u vršnjačkoj grupi i široj zajednici. Potrebno je orijentisati se na snage samog deteta/mlade osobe i roditelja. Ovako oni sebe mogu da vide kao nekoga ko može da bude bolji i uspešniji, pa da se postizanju tog cilja i posvete i dosegnu ga. Na ovaj način se detetu i mladoj osobi, kao i roditeljima, pruža prilika da naprave drugačiji izbor i budu ohrabreni da ostanu na putu pozitivne promene. Deca i mladi sa problemima u ponašanju su naši klijenti i tretman bude uspešan onda kada se, za početak, problem ne poriče, ne umanjuje, ne tabuizira, već se iskreno i intenzivno radi na njegovom rešavanju.

Ljiljana Marković, specijalni pedagog i Jelena Vukičević, psiholog, EDUCENTAR
Foto: Dario Konstantinović

Tim EDUCENTRA čine iskusni psiholog Jelena Vukičević i specijalni pedagog Ljiljana Marković koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa decom, mladima i njihovim roditeljima čiji je cilj da omoguće roditeljima da deci obezbede zdravo, podsticajno i pozitivno okruženje. Kroz obuke, treninge ili individualno i grupno savetovanje, roditelji će u EDUCENTRA moći da dobiju odgovore na pitanja o razvojnim aspektima svoje dece, kao i podršku u roditeljstvu. Kroz podršku roditeljima obezbeđuju se povoljni uslovi za pravilan razvoj i vaspitanje dece, a deci zdravi uslovi odrastanja. Rad sa decom i mladima usmeren je na jačanje i razvijanje njihovih potencijala, veština komunikacije, snalaženja u raznim životnim situacijama koje su sve zahtevnije i izazovnije, a sa ciljem da se osećaju sigurno i uspešno u svojim životnim ulogama…

EDUCENTAR
Kursulina 38/18,
Vračar, Beograd
Tel.: 011/386 19 04
060 300 70 88, Ljiljana Marković
064 317 26 49, Jelena Vukičević
Fb strana: www.facebook.com/pozitivnoroditeljstvo
Web sajt: www.educentar.rs

 

OBUKE ZA PROFESIONALCE U EDUCENTRU

Jednodnevne obuke za stručnjake, edukacija bez provere znanja u Komori socijalne zastite i nose 5 bodova članovima Komore. 11.09. (16:30h-21h)
Obuka “Jačanje veština profesionalaca za postupak intervjuisanja deteta” 03.10. (16:30h-21h)
Obuka “Rad sa teško saradljivim korisnicima” 14.11. (16:30h-21h)
Obuka “Savladavanje otpora u radu sa korisnicima”
Od septembra će se u EDUCENRU održati šestomesečna obuka “Edukacija za tretman dece i mladih sa problemima u ponašanju”, ukupnog trajanja 96 sati tokom koje će polaznici učiti kako da samostalno rade sa decom i mladima sa problemima u ponašanju (od početne do završne faze tretmana).
Svi prijavljeni do 01.09. za bilo koju obuku ostvaruju popust od 20%.

Intervju sa Ljiljanom Marković i Jelenom Vukičević

Škola roditeljskih veština

Tekst Ljiljane Marković i Jelene Vukičević:
Kako da dete bude srećno i nakon razvoda roditelja?
Zašto je važno deci postaviti granice?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

To Top
PROČITAJTE I OVO:
Zen je savremeni protivotrov za haos modernog života, a knjiga…