BG online

Roditeljstvo

(Ne)realni strahovi anksioznih roditelja

DOZVOLITE DETETU DA SE OSAMOSTALI

Strah je jedno od bazičnih osećanja koje poznaje svaki roditelj. Još od trenutka kada se sazna za trudnoću javlja se strah za potomstvo… da li će majka uspeti da iznese trudnoću do kraja, da ći će dete biti živo i zdravo…? Kasnije se ti strahovi sve više pojačajavaju i proširuju sa zdravlja na ostale aspekte života – da li će se povrediti, da li će ostati gladno, da li će moći samo, da li će biti prihvaćeno, da li će biti srećno, da li će imati dobre ocene, da li će uspeti da upiše dobru školu, da li će ga uhvatiti loše društvo…? Većina žena zbog preteranih briga postaju anksiozne kad dobiju decu.

U kandžama strahova

Strah je jedna od osnovnih emocija koja ima svoju funkciju i pomaže nam da preživimo. Kad procenimo da je neka situacija opasna, usled emocije straha organizam se priprema da beži i spasava se da bismo preživeli. Znači, strah ima funkciju preživljavanja.
Kad čovek naiđe na vuka ili medveda u šumi, normalno je da će osetiti strah i uraditi sve što proceni da je neophodno da bi se spasao. Ako je strah realan on ispunjava svoju osnovnu funkciju, štiti i omugućava da zaštitimo druge. Strah za dete pokreće nas da zaštitimo dete. Ali, problem je kad je strah nerealan i blokira ili parališe osobu da bilo šta uradi i onemogućava bilo kakvo delovanje. Vrlo često roditelji mogu da budu nerealani i da procene opasnost tamo gde ih nema. Tada stah blokira razmišljanje i dovodi nas u situaciju da razmišljamo na nivou instikata u situacijama kad njihovo delovanje nije ni neophodno, a može da bude štetno.

Život i zdravlje

Jedan od osnovnih strahova roditelja su strah za život i za zdravlje potomstva. Taj strah se naročito pojačava ako je bilo komplikacija u trudnoći, ako se dete dobilo u kasnijim godinama ili je imalo neke zdravstvene komplikacije. Najčešće roditelji decu štite od spoljašnjeg sveta, što ponekad može biti u redu ako opasnost zaista postoji, ali vrlo često realne opasnosti nema, a roditelji i dalje štite dete od opasnosti koja ne postoji ili je prenaglašena. Neke od tih situacija svakodnevno možete da čujete u parku – „pazi pašćeš, ne penji se, ne trči, ne idi u travu ima krpelja, ne diraj zemlju prljava je, ne diraj pesak ima bakterija…. „

Zavisnost od roditelja

Roditelji često nisu svesni šta sve izgovaraju detetu i kakve sve to ima posledice.Deca tako zaključuju da je spoljašnji svet opasno mesto za život i da je nabezbednije u roditeljskom naručju. Kad dete počne da se plaši svega, onemogućeno je u normalnom razvoju i igri, u istraživanju i upoznavanju sveta, a tako se stvara i pogodno tlo za razvoj mnogih drugih strahova kod dece i zavisnosti od roditelja.Kao rezultat preteranog roditeljskog straha i prezaštićivanja su brojna nesamostalna deca koja u odraslom dobu nisu u stanju da se osamostale, sami brinu sebi i osnuju svoju porodicu. Zato kod nas ima veliki broj „večitih studenata“, nezaposlenih, samih i nezadovoljnih odraslih ljudi koji žive sa roditeljima u simbiotskom odnosu. Ekonomska situacija se koristi kao izgovor za produžavanje ovakvog zavisničkog odnosa. Ima mnogo i onih koji zarađuju, ali novac troše na izlaske, markiranu garderobu i druge slične stvare, a ne pada im na pamet da se odvoje od kuće.

Sindrom praznog gnezda

Često majke koje su ceo svoj život podredile gajenju dece, a nisu se afirmisale u drugim društvenim ulogama, poslu ili partnerskim odnosima i same imaju strah od osamostaljivanja dece. Zato je u našoj kulturi i čest „sindrom praznog gnezda“, koji se odražava kao depresivno raspoloženje kada deca odu iz kuće i osamostale se, odnosno kada majka više nema o kome da brine. Ovakve situacije imaju svoju osnovu i u samoj porodičnoj dinamici gde je majka bila u situaciji da zbog različitih razloga sama brine o deci. Vrlo često mi dolaze i roditelji ili njihova već odrasla deca koja su depresivna,  nezadovoljna svojim životom, blokirana da krenu dalje, a i ne znaju gde bi i šta bi… Česti su i slučajevi ovakvih roditelja koji dolaze na savetovanje oko zavisničkog ponašanja njihove dece, ne primećujući da svojim ponašanjem upravo potkrepljuju tu zavisnost.

Zavisnost od deteta

Jedna majka mi je pričala kako je jako zabrinuta jer njen već odrasli sin samo leži, igra igrice i puši marihuanu. Na terapiji se suočila sa sobom i shvatila da sve radi da on nastavi da leži ceo život, jer ko i ne bi kad može. Shvatila je da ima dve opcije-da ga moli da ustane iz kreveta ili „da postavi igle ispod dušeka“ i dovede ga u situaciju da mora da ustane. Prvi korak ka rešavanju ovog problema je da roditelji osveste svoju zavisnost od deteta i svoje uloge roditelja i da se afirmišu u drugim ulogama koje im donose zadovoljstvo. Ovakvi roditelji bi trebalo da fokus sa deteta pomere na sebe i osmišljavanje svog života kako bi se osećali zadovoljno i ispunjeno bez dece. Drugi korak je da daju detetu dozvolu da budu samostalni, tako što će ga puštati da uradi nešto samo, ne da stalno sve rade umesto njega. Tako će dete još od malih nogu sticati sugurnost u sebe i svoje sposobnosti i to će biti dobar temelj za buduće samostalno donošenje odluka.
Znači, normalno je da roditelji imaju jednu dozu straha koji ih pokreće da zaštite potomstvo, ali ako je taj strah nerealan i preteran, ima mnoge posledice na kasnji život deteta  koje postaje nesigurno, preplašeno i zavisno od roditelja. Normalno je da i majke koje same brinu o deci zapostave svoje druge društvene uloge, ali kad dete odraste nemaju više izgovor da ne brinu o sebi, jer se u surotnom stvara zavisnost od deteta koja šteti i deci i roditeljima.Takva deca nemaju dozvolu da se osamostale i krenu da stvaraju svoj život.

Mr Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković
Mesto snimanja: www.lifeactive.rs/life-active-kids-igraonica

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Sindrom poslednjeg ispita
Sindrom pametne dece
Emocionalne ucene roditelja
Posledice hroničnog stresa
Komunikacija roditelja i dece
Deca preterano ambicioznih roditelja su često depresivna i buntovna
Kako nasilje u porodici utiče na decu?
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Uticaj roditelja na razvoj ličnosti deteta
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

Roditeljovanje – Zoran Milivojević

 

Odgajanje Kaina – Dr Den Kindlon i Dr Majkl Tompson

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

KupiKupi.rs
Ostavite komentar

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
To Top
PROČITAJTE I OVO:
Suze kao najlepši poklon Na kraju večernjeg predavanja na temu…