NOVAC NE MENJA LJUDE, ONI SE MENJAJU SAMI

Da se najveća radost krije u malim stvarima znamo odavno, ali mnogi obuzeti svakodnevnim problemima i borbom za egzistenciju sve manje veruju u to. Na konstataciju da “sitnice oslikavaju život najlepšim bojama” mnogi se najčešće s gorčinom nasmeju, broje korake i konstatuju da su zaboravili da se raduju. Ali, imaju li čemu? Naravno! Nije fraza da kad izgube mnogo, ljudi tek onda uvide šta su sve imali. O ovim temama za BGonline govori psihoterapeut dr Zoran Miliojević.
-U ovoj priči ljudi se nalaze na dva nivoa. Jedni su oni koji se stalno bore da prežive i takvi ne traže sreću, već samo žele da im se smanji patnja. U zoni preživljavanje se ne postavlja pitanje smisla života. To tek dolazi kasnije, kad ljudi nešto steknu. Tad dobijaju i neke druge želje i motive. Kad teško živite, borite se za to da se manje neprijatno osećate. To je tada uspeh.
Postoje neka ponašanja i rituali za kojima ljudi posežu kako bi zaboravili bar na trenutke svoju teskobu, pa im čak i alkohol služi tome da na trenutak ignorišu stvarnost.
-Veći problem je što ljudi koji finansijski nisu ispod granice siromaštva imaju određene fantazije o tome kako život treba da izgleda. Kao deci čitali su im bajke, zatim su gledali filmove i serije i tako gradili predstavu o tome šta predstavlja status i uspeh u životu. Jednom rečju- šta je “dobar” život. Uvek su tu prikazivani neki lepi ljudi koji su bogati i imaju više nego što im treba, kod njih se uvek nešto dobro dešava. Kad ljudi usvoje te standarde, počinju da se osećaju neuspešnima jer se upoređuju sa drugima.
Veliku ulogu u svemu tome imaju mediji koji promovišu bajkovit stil života, napominje dr Milivojević.
-Tu dolazi do izražaja konstatacija koju mnogi ne primećuju: “Ima se- može se, nema se- folira se”. Mediji nam nude neke ljude kao uspešne (često sa estradne scene) koji imaju novac i gledaoci misle da tako izgleda realni život i da su to neke velike stvari koje treba ostvariti da bismo bili srećni.
Pozitivna psihologija se bavi onim što doprinosi životnom zadovoljstvu. Često ljudi to različito konstruišu, povezujuci uspeh i sreću sa materijalnim stvarima.
-Postoje neke zemlje koje su siromašne, ali je u njima visok nivo sreće. Neke od njih su Dominikanska Republika ili Kraljevina Butan gde čak imaju i ministre za sreću- kaže dr Milivojević. -Sreća je stav prema sebi. Ako su ljudi fizički zdravi, to je dobar osnov da se krene dalje. Sledeće je samopoštovanje jer treba da prihvate i cene sebe.
Ko ima zdravlje, poštuje i prihvata sebe, već ima sve preduslove da bude na korak do ličnog ispunjenja.
-Oni koji teže tome da budu kao neko drugi unapred žive život luzera koji vuče u pogrešnom smeru. Za sreću su jako važni odnosi sa bliskim ljudima, članovima porodice, prijateljima i ako tu imaju osećaj pripadnosti, osećaj da i oni učestvuju u njihovim životima, raduju se dobrim stvarima, pa i tuguju zajedno kad je teško, onda se osećaju prihvaćenim. Ako pri tom rade nešto što doživljavaju kao važno, što doprinosi zajednici i nečemu, imaju doživljaj korisnosti. Onda se taj krug zatvara kako treba. Sve ovo kada se poveže daje ljudima osećaj zadovoljstva životom.

Mnogi se nadaju milionskoj premiji na loto-u i veruju da bi im to promenilo život. Ali, kako ističe dr Milivojević praksa je pokazala da ti isti ljudi koji su nekad dobili na lutriji nakon nekog vremena su se ponovo nalazili na istom mestu na kojem su nekad bili.
-Najčešće nisu znali da upravljaju novcem koji im pri tom i nije doneo sreću. Ako su ga zadržali, taj novac je promenio odnose- neko se naljutio jer mu ga nisu dali, pa su na kraju bili odbačeni. Svi ti ljudi su u strahu da će se neko promeniti prema njima kad steknu bogatstvo i da će se promeniti prijatelji i okruženje. Ali, ljudi mogu da se promene na više načina. Postoji uverenje da kad imate novca onda vam komšija ne treba. Tako “nezavisni”, ljudi često sebi daju za pravo da budu osioni, bahati, a iz novca koji imaju izvlače osećanje više vrednosti i društvene moći. Tako se menjaju i odnosi sa drugima i prilično komplikuju. Nema novac moć da promeni ljude, već se ljudi ako se menjaju- menjaju se sami. Ako nemate novca ljudi se odnose prema vama kao osobi kakva zaista jeste, a ako ga imate kao statusni simbol nikad niste sigurni da li je neko pored vas zbog vašeg statusa. Zbog toga se neki vrlo bogati ljudi, muškarci i žene venčavaju između sebe jer onda otpada opcija da neko želi da napreduje tako što će se vezati za nekog ko ima mnogo.

Branka Gajić

Fotografija Tatjana Luković/ Atelje TaLook

Dr Zoran Milivojević je završio Medicinski fakultet u Beogradu, a nakon brojnih edukacija postao i ugledni psihoterapeut i predavač transankcione analize. Na svetskim kongresima je čest gost i odabrani predavač. Originalnost njegovih dela uvrstila ga je u grupu svetskih autoriteta okupljenih oko projekta Svetska knjiga o ljubavi (The World Book of Love). Kao gimnazijalac razmišljao je o tome da studira režiju ili arhitekturu ali je ipak odlučio da zaplovi „vodama ljudske psihe”. Milivojevićevo kapitalno delo je knjiga „Emocije” u kojoj je ponudio jednu (od ukupno desetak u svetu) takozvanu “veliku teoriju emocija”. Bestseleri „Formule ljubavi”, „Mala knjiga za velike roditelje”, „Uloviti ljubav” su samo neke od knjiga Zorana Milivojevića.

Dr Zoran Milivojević je autor brojnih bestselera među kojima su i knjige “Emocije” i “Formule ljubavi”.
Knjige dr Zorana Milivojevića “Emocije” i “Formule ljubavi” možete poručiti putem porudžbenice ili broja telefona 066 060820
Cena knjige “Formule ljubavi” je 1265 dinara + PTT troškovi
Cena knjige “Emocije” je 2640 dinara + PTT troškovi
Isporuka na teritoriji Srbije

© 2015 by BG online. All rights reserved

Formule roditeljstva
Za vezu ljubav nije dovoljna
Mentalna higijena
Kako je zaljubljenost pojela ljubav?

© by BGonline. All rights reserved

Prijavite se za newsletter BGonline-a! Radite na sebi, tu uvek ima posla!

Leave this field empty if you're human: