BG online

Lični razvoj

Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice

SVAKO ŽELI PARČE SVOG MIRA

Japanci kažu: „Prvo čovek traži piće, onda piće traži piće, a zatim piće traži čoveka“. Sigurno poznajete neku osobu koja više ili manje ima problem sa alkoholom. Nije svako uživanje u piću zavisnost. Ipak, u većini slučajeva konzumacija alkohola može biti progresivna i kreće se nekim već predvidljivim koracima kad je reč o ovoj bolesti. Osoba prvo veruje da će joj alkohol popraviti raspoloženje, anestezirati neprijatne emocije, anksioznost ili stres, ili priveremeno odagnati tugu.U ovoj fazi uzimanje pića može biti pod kontrolom, ali količina unetog alkohola se vremenom povećava. Nakon toga život počinje da se okreće oko alkohola, a potreba za pićem javlja se sve ranije tokom dana i osoba počinje da se kreće ili nalazi na mestima koja su povezana sa alkoholom. Samim tim povećava toleranciju na alkohol, tj. gubi kontrolu nas sobom! U kasnijim fazama nastupa neka vrsta opsednutosti alkoholom. Tad osoba polako, ali sigurno, može sebe „ubijati“ alkoholom.

Patnja zbog alkohola

Kako proveriti koliko pijete? Ima mnogo instrumenata psiholoških i bioloških koji vas mogu uputiti na odgovor, ali neki standard među Nacionalnim Institutima za borbu protiv alkoholizma navode oko dva ili manje pića dnevno. Problem je što je u zemlji u kojoj živimo taj prosek često premašen.Tako je i muž moje klijentkinje zapravo osoba koja se opija s vremena na vreme već poslednjih 30 godina. Kako je to moguće, pitala se ona kada je došla na sesiju? I kako je to mogla da podnosi? Ono što je nju zabrinjavalo jeste volja i snaga koju je izgubila u „spasavanju“ muža koji nije želeo, niti je imao nameru da prestane da pije. Na pitanje da li je čula za izreku da je „Bog izmislio viski da bi sprečio Irce da zavladaju svetom?“ kiselo se nasmejala. Ovaj bračni par je nekad živeo u inostranstvu. Među ljudima i određenim geografskim destinacijama zaista je prisutna viša stopa alkoholizma. Npr. veća je tendencija ka opijanju među  anglosaksonskim narodima ili npr. Indijancima u Americi nego među na primer Azijatima. Ona je znala da alkoholizam njenog muža nije grip i da se njime ne može zaraziti, ali ono čemu je podlegla bili su patnja, stalne prepirke i svađe, krivica koju je prebacivala sebi (da zbog nje možda pije jer nemaju dece). Konačno iznenadni srčani problemi i obolelo srca, su je zaustavili da se upita šta je to što smeta njenom životu? Osoba koja živi pored alkoholičara doživaljava stalno neku vrstu životnog „tornada“ u iščekivanju novog nastupa „pomračene svesti“ bližnjeg, na manje ili više neprihvatljiv način.

Ima li pomoći?

Među lekarima i udruženjima je popularan program od tzv. 12 koraka koji je specifičan za različita moguća kompulsivna ponašanja od narkomanije do kockanja ili kleptomanije, a jedan od „rođaka“ ovog programa kod nas prilično uspešno sprovođen jeste „AA program“, poznatiji kao „Anonimni alkoholičari“. U našoj zemlji četvrtina  građana Srbije kuburi sa alkoholizmom, a više od 40% svakodnevno popije bar jedno piće. Deca ispijaju prvu čašicu između trinaeste i petnaeste godine, a od alkoholizma se najčešće leče odrasli od 30 do 50 godina.
Kako suprug moje klijentinje nije pristajao na lečenje, ona je potražila pomoć jer je shvatila da ne želi više da živi na stari način. Šta osoba može preuzeti osim da ode? Polako ali sigurno, prestala je da kontroliše koliko pije njen suprug, prestala je da mu broji flaše. Povukla se. Prestala je da prikriva da on pije, jer je pre bila sklona negiranju ili otpisivanju tj. minimiziranju „ništa strašno, pa i drugi piju…“. Bila je spremna da ga pusti da snosi posledice.Prestala je da krivi sebe jer je shvatila da nije ona uzrok njegovog pića pošto je pio i pre braka, a to je krio. Kako je dosadila sebi izgovarajući opcije koje nije u stanju da sprovede, tipa da će otići, prestala je to da radi. Umesto toga izmakla se u drugu prostoriju ili drugi stan i okrenula nekim svojim aktivnostima.Ostala je dosledna psihološkoj poruci „tvoje piće je tvoj izbor“ i time nedvosmisleno vratila odgovornost suprugu za njegova samodestruktivna ponašanja. Prestala je i da mu bude psiholog jer ju je to navodilo da ga uvek pravda i „spasava“ tako da mu na kraju ipak „zvoca“ i pridikuje.

Izlazak iz mraka i pećine izolacije

Počela je da se brine o sebi jer je bilo krajnje vreme. Prekretnica je bila njena zdravstvena slabost i srčani problemi što je često sastavni deo porodične patologije suživota sa alkoholičarem. S druge strane pomenula je opciju  ili podržala supruga da nađe pomoć. On za sada nije ništa preduzeo, osim što ide u crkvu i kaže da je to njegov prvi korak. Ona nema ništa protiv, ali mu je ukazala da za taj iskorak ka Bogu mora i on da nešto uradi sa svoje strane. Njeno okretanje široj porodici, deci i prijateljima, okrenulo je iz pećine izolacije, osame i mraka u kojoj je živela godinama sa „prikrivenom zverkom“, tj. zavisnošću svoga muža.  Postala je važna sebi i onima koji joj iskazuju podršku. Ova hrabra osoba, nastavlja dalje da živi u ne baš lakom kontekstu, ali praveći jasne granice, šta ne želi  više da dozvoli ili toleriše. Njeni uvidi išli su u pravcu  toga da je smrt izvesnost. Nagli poremećaj njenog zdravstvenog stanja bio je okidač neke vrste anksioznosti u vezi toga. Naglašen momenat uvida da njoj nema ko da priskoči kada je bolest u pitanju, kao i  činjenica da se konstantno stavljala na uslugu osobi koja nije želela da pomogne ni sebi, a kamoli njoj, suočila ju je sa novom odlukom i to da sada ne želi više da mu pomaže, niti brine jer ima pravo na parče svog mira, pa i po cenu odlaska nekog od njih.

Maja Pavlov, psihoterapeut
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Poštovanje sopstvenih osećanja
Život između partnera i roditelja
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
KNJIGE S POTPISOM NAJPOPULARNIJE MOTIVATORKE BALKANA Popularna motivatorka i bestseler…