BG online

ZDRAVLJE

Život bez slatkiša je moguć i lep

IZLEČITE ZAVISNOST OD ŠEĆERA, BUDITE ZDRAVIJI I MRŠAVIJI

„Privlačnost slatkog ukusa je urođena, jer je i majčino mleko blago slatko, ali vremenom to postaje stečeno ponašanje“- kaže Dr. Tomas Ellrott, psiholog iz oblasti ishrane sa Getingen Institiuta. Još u najranijem detinjstvu dete ćemo za pohvalu nagraditi čokoladom ili ga umiriti keksom. To kasnije u životu stvara obrazac u kojem slatko postaje sinonim za nešto lepo i prijatno.
Mnogi činiju pahuljica, sa mlekom ili voćnim jogurtom smatraju dijetalnim doručkom, ali porcija kornfleksa od 30g sadrži 4 kocke šećera, a 150g voćnog jogurta šest! Deset kocki šećera za doručak?!

Mnogo šećera ubija

Danas više od polovine industrijski proizvedene hrane sadrži rafinirani šećer. U šoljici instant čaja za decu od dvanaest meseci ima 2,5 kocke šećera. U proseku čovek u Evropi godišnje pojede 31,3kg šećera!
„Malo šećera nije problem, ali mnogo šećera ubija – doduše sporo”, upozorava prof. dr. Robert H. Lustig sa Kalifornija Univerziteta u San Francisku. A šta je tek sa skrivenim šećerima koji se kriju iza imena sorbitol, manitol, ksilitol, maltoza, glukozni sirup, maltodekstrin? Prehrambena industrija nam podmeće ta nejasna imena, koja nisu ništa drugo već slične forme običnog kuhinjskog šećera (saharoze).
Šećer čini ljude umornim, stimuliše gljivične reakcije u ustima i alergije, slabi imuni sistem, remeti probavni trakt. Među kasnijim komplikacijama su promene na kostima, kardiovaskularne bolesti, povećanje telesne težine, problemi sa vidom, bolesti jetre i dijabetes. U Americi se broj obolelih od dijabetesa povećao 100% u poslednjih 10 godina, a prof. Lustig smatra da bi za šećer trebalo uvesti striktnu kontrolu kao za alkohol i duvan.anaLipowatz

Da li šećer izaziva zavisnost?

Eksperimenti na miševima su pokazali tipične simptome zavisnosti kao što su nemir, haotično kretanje nakon naglog ukidanja šećera. Mnoge studije su potvrdile da prekomerno konzumiranje šećera izaziva promene u mozgu slične onim kod zavisnosti od kokaina ili morfijuma. Na Univerzitetu u Hajdelbergu prof. dr. Falk Kiefer je radio (magnetno-rezonantna) ispitivanja na mozgu gojaznih pacijenata i primetio da pogled na slatku hranu aktivira mnogo jače dopaminske receptore nego pogled na jabuku. On dodaje i da šećer aktivira iste regione u mozgu kao i druga opojna sredstva, ali da naučnih dokaza da se radi o pravoj zavisnosti još uvek nema.

Čime zameniti šećer?

Prehrambena industrija reklamira danas fruktozu, voćni šećer, kao idealnu zamenu za kristal šećer i time još više zbunjuje potrošače. Fruktoza je slađa od kristal šećera, ali i jeftinija. Ona se industrijski dobija u toku prozvodnje kukuruza i takav proizvod se reklamira kao proizvod “bez dodatka šećera”. Fruktoza ipak, ima dve velike mane: ona ne pruža osećaj sitosti, a ono što je najgore jeste da u višku biva deponovana u jetri i masnom tkivu, što potvrđuju i reči prof. Robert Lustig – „fruktoza izaziva niz hroničnih bolesti i preteća je opasnost za razvoj masne jetre (kojoj uzrok nije alkohol) i koja se danas smatra jednom od najnovijih teških bolesti čovečanstva. (NAFLD – non alcohol fat lever disease).
Umereno i sa voćem
Zapitaćete se odmah, a šta onda biva sa voćem? Voće, kao veoma omiljena namirnica u ljudskoj ishrani, bogata je neophodnim mineralima i vitaminima, ima prijatan ukus i ljudi ga rado jedu. Zbog prisutne fruktoze u voću, koja je prost šećer, treba i sa voćem biti umeren. Ovo svakako ne znači da voće ne treba jesti, samo ne treba s voćem preterivati i bazirati na njemu svoju ishranu.
Od skrivenih šećera u prehrambenoj industriji najčešće su prisutni razni sirupi (glukozni, fruktozni, kukuruzni) koji su manje slatki od šećera, ali jednako kalorični. Oni su često skriveni i tamo gde ih uopšte ne očekujemo: u hlebu, konzervama, teglama, gotovim majonez salatama, sosevima, jako začinjenoj hrani, fast-foodu. Posebnu opasnost čine slatkiši u raznim bojama, primamljivi posebno za decu, obojeni prehrambenim bojama sa sadržajem teškog metala: aluminijuma (E 173), koji je danas jedan od najopasnijih aditiva u prehrambenoj industriji. Aliminijum se može naći u kandiranom voću, sosevima, instant supama, pa čak i u prašku za pecivo. Ostaje nam za kraj čudotvorna stevija. Iako prirodan preparat svojim slatkim ukusom stevija takođe izaziva lučenje insulina, pad šećera i pojavu gladi. Svi veštački šećeri ne pružaju osećaj sitosti, jer ne sadrže kalorije, a kao krajnji efekat pojačavaju apetit.

Kako odoleti slatkišima?

Slatkiši su svakako danas najveća prepreka na putu do vitke linije i zdravog života. Ko uspe da ograniči unos slatkiša i šećera biće mnogo bliži cilju. Ali kako to uraditi i jeste najteže pitanje danas za eksperte iz ove oblasti. Razlog za to ne leži samo u unesenim kalorijama, već u osobini šećera da nas umesto sitim, čini u stvari gladnim! Šećer izaziva brzo lučenje insulina, a potom i brz pad šećera, koji izaziva ponovnu glad i potrebu za narednim slatkišem. I tako u krug. Ljudi koji jedu mnogo slatkog imaju i veću potrebu za slatkim.
Koliko smo puta pokušavali da budemo maksimalno disciplinovani i strogi prema sebi, rešeni da zauvek izbacimo slatko iz ishrane, ali su svi ti pokušaji pre i kasnije propadali?
Tokom perioda odricanja, mi trošimo mnogo životne energije da bismo istrajali, tako da postajemo nervozni, dekoncentrisani, razdražljivi. Skoro po pravilu, nakon kratkog vremena dolazi do sledeće faze – „ma, uopšte me ne zanima…“, kada kontrola ne samo da popušta, već prelazi u svoju suprotnost. Nije retkost da se tada pojedu i po dve cele čokolade u dahu. Neuspeh je gotovo zagarantovan.
Svako odricanje izaziva glad, smanjuje bazalni metabolizam, oduzimajući nam tako životnu energiju, kradeći nam na kvalitetu života i ne može nas ni u kom slučaju dovesti do poboljšanja u načinu ishrane.anaLipowatz1

Da li postoji neki savet?

Krajnji cilj rešenja ovog problema jeste težnja da se nivo šećera u krvi održi stabilnim. „Za to je važno imati redovne obroke, koji nas drže sitim od jednog do drugog obroka“ – kaže eminentni nemački expert iz oblasti ishrane Prof. Dr. Michael Hamm. „Kombinovanjem složenih ugljenih hidrata koji su bogati vlaknima, kao što su integralne žitarice, povrće, mahunarke u balansu sa drugim namirnicama, preventivno ćete izbeći oscilacije nivoa šećera u krvi“.
Tako ćete zameniti deo uobičajenih dnevnih slatkiša drugim zdravijim namirnicama. Složeni ugljeni hidrati će učiniti da vam želja za slatkišima postane manja. Drugim rečima, ukoliko želite da budete zdravi, da održite liniju ili da smršate – ne jedite premalo. Ukoliko ste veći deo dana siti, izbegnućete nagle oscilacije šećera u krvi, koji pokreću želju za slatkišima. A to znači pre svega dobar doručak, kao što je npr. kaša sa jogurtom, voćem, semenkama ili integralni hleb sa sirom, povrćem, zelenom salatom ili sl. Složeni ugljeni hidrati će nam pomoći i u momentima stresa, ljutnje ili pri drugim negativnim emocijama, kada je veoma teško odupredi se slatkom.
Posle niza neuspelih pokušaja shvatili smo i sami da je nerealno očekivati da će se pojaviti neko novo čudotvorno rešenje problema.

Da li problem možemo rešiti sami?

Jednom planskom strategijom možda možemo uticati na svoje ponašanje. Kako? Ukus, kao osobina je stvar navike i na sreću je promenljiv. Svako od nas je u životu imao neku hranu ili namirnicu koju nije voleo, npr. masline, brokoli, ribu, a onda je kasnije zavoleo. Na ukus, dakle, možemo uticati svešću, ukus možemo trenirati, usmeravati, popravljati. To je veoma važna činjenica.
„Čovek od ukusa“ lepo govori, lepo se ponaša, izgleda negovano, pa zašto onda ne bi govorili o čoveku od ukusa i kad je hrana u pitanju. Uzmimo npr. kao pretpostavku da je najprostiji ukus – sladak ukus. Njega svi vole. Možda ćemo tako poželeti i raditi na tome da postanemo ljudi boljeg, prefinjenijeg, istančanijeg ukusa, kao što su npr. degustatori najboljih svetskih vina. „Ako nam se to desi, doćićemo do fantastičnog rezultata, da nam se slatko više ne sviđa“, kaže jedan od vodećih psihologa iz oblasti ishrane Astrid Kurbjuweit i dodaje – „treba težiti stanju u kome slatkiši jednostavno gube na svojoj atraktivnosti“.
Niko ne može opisati ovo stanje bolje nego neko, ko je upravo došao do tog neočekivanog iskustva razočaravajućeg osećaja gubitka očekivanog zadovoljstva. Zvuči komplikovano, ali pročitajte ponovo. Ova velika pobeda, da slatko ustvari nije više tako ukusno, spasiće nas i to ne samo od unesenih kalorija, već i od mnogo pratećeg stresa i griže savesti. Ta pobeda podići će naš ego i sopstvenu ocenu, koja će dobiti na snazi tek onda, kada osetimo i prve dobre impulse zdravog života.
A slatkiši će i dalje biti svuda oko nas, samo ćemo ih mi gledati drugačije. I sve što ih manje budemo voleli, sve će nam biti lakše da im se odupremo. Razmislite o tome!

Nutricionista Ana Lipowatz
www.fett-frei.at

Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva se na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima „normalnu“ težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.
Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!

fett-frei

©  BG online. All rights reserved

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Zašto (ne) treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Opsednutost zdravom ishranom
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
SUPERMODEL, JOGA INSTRUKTORKA I SPORTISTKINJE U PRIČI O USPEHU (video)…