USUDIO SAM SE DA ŽIVIM SVOJ SAN
Pre sedam godina njegov život je dobio sasvim novi tok. Do tad je imao posao sa radnim vremenom od 9 do 5, malu ali redovnu platu, lažnu sigurnost i mnogo malih i veliih želja koje sebi nije mogao da ispuni. Jednog dana usudio se da napusti svoju prividnu “zonu komfora” i upusti se u avanturu sa potpisom grupe S.A.R.S.
Danas je Žarko Kovačević Žare, pevač ovog popularnog benda ispunjen, zadovoljan i srećan što se “usudio da poželi” život kakav je verovao da mu pripada. Kockice su se složile baš onako kako je priželjkivao.
-Imao sam stalni administrativni posao, malu ali redovnu platu što mnogi “cene” kao neku vrstu sigurnosti. Rešio sam da dam otkaz i posvetim se muzici. U to vreme roditelji su bili u strahu, izgovarali i one čuvene rečenice: “Samo tebe čekaju, ima toliko muzičara, kako ćeš da se izdvojiš…” Ali, ja sam odlučio, presekao i istovremeno razumeo njih i zbog čega me odvraćaju. Oni su mi samo želeli najbolje. Iz roditelja je više govorio strah jer ni sami nisu znali šta može da se desi. Njima je bilo važno da ne rizikujem, ne kockam se sa onim što imam, ne shvatajući da “siguran posao i posao za stalno” više ne postoje. Dao sam otkaz i nisam se pokajao nijedne sekunde.
Bez garancije na uspeh
Dok nam priča kako je hrabro iskoračio u neizvesnost Žare kaže da i danas ima dana kad se preispituje i pita se “koliko će sve ovo kako je danas još trajati” svesan toga da nikome uspeh nije zagarantovan.
-Mi smo krenuli iz alternativne priče i andergraunda. Nisam znao kako će biti, ali sam znao da će finansijski biti bar isto kao na poslu na kom nisam imao veliku platu. Ovim sam potezom dobio sve ono što želim, ali i ne želim, egzistencijalnu sigurnost što je veliki uspeh u Srbiji, da živiš od svog rada jer je ovde muzika kao umetnost sporedna delatnost, ali sam dobio i pažnju javnosti kojoj se preterano ne radujem. Mi kao bend smo imali i sreću, a ona je takođe važna. Ne volim da dajem savete jer ni sam ne znam zašto se sve sa nama baš tako dogodilo i da li bi tako bilo i nekom drugom kada bi uradio isto što i mi. Najbitnije je da kao i ostali u bendu živim od onog što radim i volim, a to je muzika. Ne mogu da kažem nikome da uradi isto i da će mu biti kao i meni. Nikad ne znaš kako će se kockice složiti.
Od anksioznosti do depresije
Šta ako ne uspem?- ovo pitanje Žare sebi nije postavljao niti ostavio prostora ovoj ideji. Radili su na pesmama najbolje što su umeli, uživali su u stvaranju, a popularnost je došla kao šlag na tortu. Anksioznost je stanje koje sve više okupira čoveka usled brzog života i neizvesnosti dok pritisnut stresovima razmišlja o budućnosti.
-I ja s vremena na vreme imam susret sa takvim stanjem i depresijom jer je sasvim normalno da te brine neizvesnost i pitanje šta će biti sutra na svim životnim poljima. Ne razmišljajući mnogo o tome šta me čeka, živim trenutak i pokušavam da savladam problem koji se nađe ispred mene najbolje što umem. Nekad se osećam nemoćno i to je sasvim normalno, pa mi tad problem izgleda velik kao kuća. Kad mi je na fakultetu ostalo još samo da napišem diplomski rad, taj zadatak mi je delovao kao ogroman problem. Imao sam krize, trenutke kad tako jednostavan zadatak ne možeš da rešiš. Tad ti znači da imaš nekog da ti pomogne, motiviše te i pokrene. Ta kriza pred finiš, ne samo na fakultetu već i u životu dođe jer se ljudi opuste kad vide da je kraj nečeg što su započeli blizu, pa posustanu pred finiš.
Žarko je diplomirao na strukovnim studijama i ima zvanje “strukovni inženjer elektrotehnike i računarstva”. Kaže da nije imao predrasude prema tome što je studirao sa deset godina mlađim kolegama i dodaje da je odlučio da upiše fakultet onda kad je poželeo da nadogradi svoje znanje iz oblasti koje su ga zanimale.
-U jednom periodu mi je bilo teško da istovremeno učim i putujem, a baš te godine kad sam upisao fakultet krenula su mi predavanja i ludilo sa koncertima. Te sezone smo imali 100 koncerata u jednoj godini, a ukupno sa putovanjima bio sam odsutan 150 dana od kuće.
Spavanje u kombiju
Ako si ego manijak onda ti prija pažnja ljudi- kaže Žarko ali i dodaje da on nije iz te priče. Budući da je mikrofon kod njega, njegova obaveza je i da komunicira s publikom.
-Nisam lik koji voli da bude u centru pažnje širokih narodnih masa. Kad smo počeli karijeru i kad je krenula popularnost bio sam u nezavidnoj poziciji, bez iskustva, a u prvom planu. Sećam se da mi je bilo prilično neprijatno. Govorili su mi da se oslobodim, da pričam s ljudima, a ja sam verovao da će doći na svoje mesto kako bend bude vremenom rastao…
Tesko je animirati publiku koja ne zna vaše pesme, ali je Žare na inostranim nastupima odlično to radio. Dok se priseća da je bilo bina na koje nije bilo lako izaći, poput onih u diskotekama gde publika subotu veče provodi po automatizmu a bend koji nastupa doživljava kao muzičku pratnju. S.A.R.S. motiviše publika koja je došla da ih čuje. Tako su u Belgiji na folk i jazz festivalu gde je u publici bilo 3000 ljudi koji nisu razumeli nijednu reč, ipak su se sjajno proveli i muzikom povezali.
Sedmoro članova benda SARS nije lako uvek uklopiti i Žare kaže da su brojni razlozi zbog kojih se ponekad sporečkaju.
-Sa toncem i vozačem nas ima ukupno devetoro i u kombiju često provedemo zajedno pola godine. Potrebno je mnogo tolerancije da bismo funkcionisali kako treba i to nam za sad polazi za rukom. Najčešće se raspravljamo oko toga da li ćemo nakon koncerta ostati da prespavamo u mestu gde smo nastupali ili ćemo odmah krenuti kući. Obično se dešava da se nekom od nas žuri da što pre stignemo kući zbog privatnih obaveza, pa makar u tom trenutku bili i osam sati vožnje udaljeni od Beograda. Spavanje u kombiju je najgori deo našeg posla i zato pokušavamo da ga izbegnemo što je više moguće.
Mama i tata u publici
Žare i njegov brat Dragan su od početka u istom bendu. Roditeljska podrška je utom i dvostruka, a Žare i sad kaže da majci i ocu nikako nije bilo lako da prihvate muzičarski život svojih sinova.
-Mama mi često sugeriše da budem fin na nastupima, da pazim šta pričam između pesama jer u naletu euforije umem štošta da kažem. Ipak se suzdržim kad je ona u publici J. Roditelji nam nisu pokazivali koliko im je teško i kad su se vrlo brinuli za budućnost brata i mene, a danas su ponosni i cvetaju zajedno sa svakim našim uspehom, presrećni što smo napravili ono što smo želeli.
Za sebe ne misli da je bio preterano hrabar kad je doneo odluku da napusti posao i kaže da je jedino imao veru u to što radi.
-Sve mi je govorilo da S.A.R.S. ima budućnost i da vredi da se posvetim tome. Na poslu sam imao stresove, nisam bio zadovoljan mizernom platom te 2010. godine i to je bio razlog da dam otkaz. Ako veruješ i voliš ono što radiš treba se tome posvetiti 100%. Ako radiš polovično, uz neki posao, neće biti ništa od toga. Uspeh dolazi samo ako se bezrezervno daš.
Tajna „Lutke“
Ne krije da su ih nekad negativni komentari pomerali i pogađali, ali su vremenom shvatili da je nemoguće svima udovoljiti i da ne treba gubiti energiju na pravdanja i objašnjavanja.
-Nekad sam se nervirao čitajući neke kritike i komentare na internetu, ali se sad više tome smejem. Takvim natpisima ljudi više govore o sebi nego o nama. “Lutka” je ljubavna pesma, pesma o ultimativnoj ljubavi- kaže Žare na pitanje kako objašnjava različita tumačenja jednog od najvećih hitova grupe S.A.R.S. Poslednji spot S.A.R.S. snimio je za pesmu “Diploma” u režiji Ivana Stojiljkovića, od jeseni će bend biti malo više u studiju, a najveći hitovi na koncertima su i dalje Perspektiva, Lutka, Buđav lebac, Dane brojim i Ratujemo ti i ja… Koncert obično zatvaraju Perspektivom ili pesmom Dane brojim. Pre koncerta pićem ubijaju tremu, a nakon svirke se uz njega opuštaju.
Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković
