BG online

Roditeljstvo

Usamljeni roditelji, kreatori sopstvene tuge

SAMO SREĆNO DETE ĆE VAM SE JAVITI KAD OSTARITE

Zamislite da imate sedamdeset godina, sedite u fotelji, sami, u polumraku vašeg stana, gledate u telefon koji nije danima nije zazvonio i pitate se gde su vam deca, zašto vam se ne javljaju… Najčešće vas pozovu tokom praznika sa par uljudnih rečenica i jeftinih floskula. Razgovor se svede na izgovore zašto ne mogu da dođu, dok u suštini prave drugačiji izbor i vas u svemu tome nema.
Možda možete da se setite nekog u vašem okruženju ko je u poznim godinama vrlo usamljen, a ima decu, pa i unučiće koje skoro da i ne viđa. Teška i tužna slika, zar ne?
Ovo ne mora da bude vaš scenario, sigurna sam u to. Vi pravite vaše izbore.
Danas nam je sve dostupnije znanje i ono nikad nije bilo jeftinije. Toliko toga se besplatno može pročitati i naučiti o kvalitetenom roditeljstvu. Pitam se onda zašto mnogi roditelji i dalje ostaju pri obrascima vaspitanja koji odavno ne daju rezultate, posebno danas u 21. veku.
Mi znamo ono što osećamo, zar ne? Ili nam je pored nekog lepo, pa je onda ljubav divna ili nam neko nedostaje, pa je ljubav teška. Znači sve je do nas, onako kako se osećamo. Mi volimo osećaj kada smo pored nekog koga volimo, ko nam je važan. Na trenutak razmislite ko vas je radovao u detinjstvu. Šta je to bilo posebno kod nje/njega? Šta ste toliko voleli? Zašto baš tu osobu, a ne neku drugu? Koja je ključna razlika? Verujem da će se svako setiti barem jedne osobe i da je ona sigurno bila podržavajuća, empatična, umela je da voli, donosila je poklone, bila je duhovita, posvećivala vam je pažnju, verovala u vas, nije kritikovala, radovala se i ona vama. Pozitivna, vredna, smela, branila vas je… Mnogo divnih osećaja je budila, zar ne?
Divno je setiti se ovakve osobe. Takvoj osobi se rado i javljate, zar ne? Za nju nađete vremena.

Dete na popravci

Dešava mi se da se u svom poslu sretnem sa roditeljima koji dovedu dete kod mene na ”popravku”. U razgovoru sa njima dobijam informacije da su nezadovoljni zato što njihovo dete neće da ide u muzičku školu, na sport, dva jezika, hor, folklor, mentalnu aritmetiku i na kraju naglase kako „ONI sve to NjEMU obezbede, a dete neće“.
Mi decu nismo rodili da bi nam bilo šta vraćali. Oni nama nisu ništa dužni, a mi njima jesmo. Sve! Naravno, dok su deca. Pitanje je: „Kad prestaju da budu deca?“.
Ja bih rekla između 18. i 21. godine. Pa čak i u Srbiji bi bilo krajnje vreme.
Do tog uzrasta uveliko bi trebalo da imaju razvijenu sposobnost za samostalni život. Da su obučeni veštinama koje im obezbeđuju maksimalnu fleksibilnost, snalažljivost, uticajnu komunikaciju, jasan fokus i šta žele da postignu, da imaju hrabrost i odvažnost da uzmu svoj život u svoje ruke. Nama i sebi treba da izgrade jedan novi poredak, novi pravac života koji uključuje brzinu i prilagodljivost koju donosi 21. vek.
Oni to već jesu a mi roditelji ih sputavamo.
Sad se sigurno pitate kako to činimo. Zapitajte se na koji način sve roditelji vezuju svoje dete za sebe?

Emocionalne ucene

Sve je sjajno do momenta kad mladi čovek poželi da ode i započne svoj život, a onda često bude ucenjen bolešću, imovinom itd… Nametanje izbora bez suštinskog prava na izbor bude razlog da mnogi roditelji postanu najusamljenija bića na svetu u starosti. Jednom kad mladi čovek smogne snage da kaže NE roditeljskim ucenama, roditelj tad gubi emocionalnu bitku sa svojom ćerkom ili sinom. Postaje svestan da oni odavno nisu deca. Takav odnos ostavlja velike posledice.
Što pre počnete svoju decu da tretirate sa jednakim poštovanjem kao što bi nekog sebi ravnog , to je bolje za vaš odnos. Srećem u svom poslu, naročito u individualnim sesijama divne ljude koji su postigli mnogo toga, napravili blistave karijere, a i dalje su nesrećni. Neki su sahranili svoje roditelje, a i dalje „se leče od njih“. Tužno je.

Život bez podrške

Moj otac je preminuo na svoj 56. rođendan, meni na rukama. Umro je ogorčen na svog oca. Nisam mogla da verujem da potpuno ostvaren čovek koji ima dve super ćerke i dva super unučeta, ceo život priča o ocu i majci koji su ga tretirali kao neželjenog kućnog ljubimca. Sada, kada razmišljam o tome, sa svim znanjima koje imam, razumem da je za sve što je radio podsvesno čekao da dobije njihovu potvrdu. Kad se to ne bi desilo, on je svesno sve rušio da bi se svetio.
Teško je to razumeti kad to i ne doživiš.
Opet baš zbog njegovog takvog detinjstva, on nas je učio svemu što je njemu nedostajalo.  Najvažnije mu je bilo da nas podržava i da nas voli. U tome je zaista bio maestralan. Hvala mu na tome!
Neispunjena očekivanja upropastila su barem tri života u ovoj priči. Mom ocu je majka umrla a da nisu govorili, a otac ga je gordo nadživeo. Sina jedinca sa kojim ceo život nije govorio.
A zašto? Zato što sin nije želeo da bude pravnik. Pevao je 4 oktave, svirao 11 instrumenata, završio Muzičku akademiju, napisao nekoliko stotina pesama, ali sve to je vredelo manje od činjenice da nije hteo da bude pravnik. On je čekao njihovo „bravo“ za ono u čemu je bio sjajan. Bilo šta, što bi značilo da ga vole i prihvataju takvog kakav jeste, a bio je fantastičan. Neponovljiv. Moje večito sidro za sreću. Iako ništa materijalno sem gitare nije ostavio iza sebe, naučio me je da verujem u sebe, uvek mi je govorio “Dao sam ti krila, leti!”.

Kako bez ljubavi, bliskosti, poverenja…?

Teško se može nadomestiti nedostatak bliskosti i ljubavi u porodici. Nije dovoljno samo da smo prisutni. Nije dovoljno da platimo. Nije dovoljno  da zahtevamo i da pretimo. Ne da nije dovoljno, nego je pogrešno! Ne znam uopšte odakle nekom smelost da u današnje vreme tvrdi šta je za nekog ispravno i dobro, kada je u pitanju izbor profesije, emotivnog života, sporta… Možemo da budemo bliski sa našom decom. Da pričamo. Da delimo sa njima naše nedoumice, strahove, tako će i oni znati da je u redu da pogreše, da se dvoume. Učimo ih da ne postoji neuspeh u životu, da iz svega mogu nešto nauče i to najviše upravo iz takvih životnih situacija. Možemo da ih razumemo, pohvalimo i da verujemo u njih. Samouvereno dete raste u kući u kojoj se verovalo u njega. Moramo biti svesni da će nam se samo srećno dete javiti kad ostarimo. Samo ono dete čije smo poštovanje zaslužili. Brigom, ljubavlju, podrškom, a ne nametanjem, ucenama, manipulacijom, tako što smo mu dali priliku da izabere svoj put čak i ako se nama to ne dopada.

Verujte u svoje dete

Moramo dete da pustimo da ima sopstvene izbore. Kao kad su učili da hodaju. Govorili smo im da je sve u redu ako padnu i pružili ruku da ustanu, zar ne?  Ako smo od ranog detinjstva razvijali odgovornost, samostalnost, samosvesnost i empatiju, zašto im ne verujemo kada prave izbore za sebe? U koga sumnjamo, u njih ili u nas?
Imamo načine da vaspitavamo generacije da rastu u samosvesne, hrabre, samouverene, motivisane ljude, kako kroz Smarter edukaciju za mlade tako i kroz lični rast i razvoj svakog od nas kroz čitanje, iskustva, Smarter coaching. Podržimo njihov individualni potencijal da kažu DA pravim stvarima i isto tako da kažu NE onome što ne žele. Mnoge neuro nauke daju nam efikasne alate da budemo fantastični roditelji fantastičnoj deci. Da se brže i lakše prilagodimo vremenu u kojem se nalazimo. A decu da naučimo da argumentovano izraze svoj stav, kad imaju svoje razloge da budu spremni da objasne i traže podršku .

Podrška

Verujte mi, radim sa mladima i znam 100% da naša deca iz sveg srca žele da budu dobra i žele da nas oduševe. Ono što ne žele jeste da budu nesrećni da bismo mi bili srećni. Ne želimo to ni mi, zar ne? Zato  MI to NIKAD, ali NIKAD, ni po koji cenu ne smemo da iskoristimo emocionalnim manevrom, nego da damo veru i baš da podržimo.
Mi smo odrasli ljudi i sva je odgovornost budućeg odnosa na nama.
Menjajte se, budite najbolji za svoju decu. Vidite u njima predivne duše sa sopstvenom misijom i budite zahvalni što ste baš vi počastvovani da budete roditelji tog remek dela zvanog vaše dete.
Mnogi ljudi nisu dobili tu priliku i privilegiju da budu roditelji! Budite zahvalni, zagrlite, volite, radujte se baš sad u ovom trenutku, uživajte sa svojom decom. Život je i onako nepredvidiv…

Ukoliko vam je potrebna podrška na roditeljskom putu ili želite da vaše dete savlada ključne veštine za sreću i uspeh javite nam se, tu smo da taj put prođemo zajedno, da zajedno kreiramo bolju budućnost za sve.

Svetlana Lolić

Smarter training&coaching centar za mlade
Stojana Protića 27, Vračar
www.smartercentar.com
063/ 355 612

Intervju sa Svetlanom Lolić:

Kako odrastaju samosvesni, ostvareni, srećni i uspešni mladi ljudi?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Lagane vežbe u trajanju od 30 minuta dnevno doprineće boljem…