BG online

ZDRAVLJE

Umeće uživanja je mentalni proces

ŠTA NAM POVEĆAVA PORCIJU?

Hrana je osnovna ljudska potreba, naše biološko gorivo, ali sasvim sigurno nije samo izvor vitalnih hranljivih materija.
„Kad jedemo?“
„Onda kada smo gladni“, to bi trebalo da je odgovor. Ali, tako je na žalost, samo kad smo sasvim mali.
Glad i sitost su primarni nagoni regulisani fiziološkim procesima u najranijem detinjstvu. Nasuprot njima, apetit ima za cilj zadovoljstvo. Miris svežeg hleba, pice, roštilja… bude apetit i mi onda jedemo i kad nismo gladni.
Hrana je izvor zadovoljstva i socijalna komponenta. Ne postoji nijedna kultura u kojoj čovek jede sam. Ukusan obrok sa dragim prijateljima ima značajan, gotovo lekovit uticaj na našu psihu, tada količina masti, proteina, vitamina i minerala ne igra ulogu.
Spoljašnji svet šalje neprestano impulse koji stvaraju emocije. One utiču na naše opšte ponašanje pa i na ono koje imamo u ishrani.
Svaka osoba u proseku dnevno donese 250 odluka vezanih samo za ishranu. Da li da doručkujem sada ili ću kasnije u kancelariji? Jabuka ili keks? Sve pojesti ili ostaviti za posle? Na sve ove odluke utiču mnogi spoljni faktori kojih nismo ni svesni.
Legendarni eksperiment iz 1970. pokazuje koliko samo oblik i boja hrane imaju uticaj na to koliko ćemo pojesti. Na početku eksperimenta hrana se služila pod normalnim osvetljenjem. Tokom obroka, osvetljenje se menjalo tako da je pomfrit postajao zelen, a šnicla plava. Boja igra ključnu ulogu u izboru hrane, jer izaziva kako pozitivne tako i negativne asocijacije. Crvena, narandžasta i žuta ukazuju na svežinu i kvalitet, dok zeleno-plava paleta boja podseća na pokvarenu hranu. Osvetljenje i zidovi u toplim bojama otvaraju apetit dok hladne nijanse smanjuju apetit.
U drugom eksperimentu su učesnici probali slabije i jače obojen sok od pomorandze. Aroma koju su doživeli bila je i do 80% jača kod intenzivnije obojenog soka, iako je sadržaj bio potpuno identičan.
Sunčeva svetlost podstiče proizvodnju serotonina u telu, a time i raspoloženje. U hladnijim, tamnijim regionima potreba za slatkim je veća što pokazuje na primer potrošnja čokolade u evropskim zemljama. U zemljama sa manje sunca, potrošnja je najveća, dok je na mediteranu najmanja.
Prijatno osvetljenje za stolom može dovesti do povećanog uzimanja hrane. Isto važi i za muziku. Efekat muzike objašnjava razne neobične kognitivne teorije iz psihologije. Prijatni, meki zvuci u pozadini nas dovode u opušteno stanje, kad jedemo nesvesno duže i često više. Na Heriot-Vatt Univerzitet u Edinburgu 250 studenata je konzumiralo vino uz muziku. Sa muzikom u pozadini studenti su isto vino ocenili 60% bogatije u ukusu u odnosu na degustaciju vina u tihom okruženju.
Mala čaša- manje kalorija
Oko nas može prevariti kada je veličina i oblik pribora za jelo u pitanju. Učesnicima je služena supa za ručak. Polovina je jela supu iz posude koja se stalno neprimetno dopunjavala. Oni su pojeli u proseku 75% više supe u odnosu na kontrolnu grupu, a da pri tom nisu osetili veću sitost.
Ljubitelji kokica u bioskopima pojedu 34% više ako uzmu veliko pakovanje nego ako uzmu prosečno pakovanje. U atmosferi „kingsize“ menija i porodičnih pakovanja izgubili smo iz vida da je nutricionistička mera porcije veličina ljudske pesnice i u skladu je sa veličinom našeg želuca!
Veličina i oblik posuđa je takođe važna. Čovek se fokusira na vertikalnu dimenziju i kad vidi čašu koja je niska a široka često potcenjuje količinu. Ova optička varka prouzrokuje da se i do 88% više popije iz širokih čaša nego iz uskih visokih čaša iste zapremine. Isto važi za tanjire: iz velikih tanjira poješćemo više.
Kako tek okruženje utiče na unos hrane? Količina unesene hrane linearno raste sa brojem učesnika: u grupi od troje pojede se skoro 50% više nego kada je čovek sam, dok sa sedmoro ili više ljudi za stolom pojede se čak 100% više. Posmatranje drugih utiče takođe na naš unos hrane. Ako više od polovine naruče desert i mi ćemo to najverovatnije učiniti.
Zaključak je da je izuzetno veliki uticaj spoljnih faktora na ishranu u svakodnevnom životu. Mnoge stvari se dešavaju nesvesno i izvan su naše volje. Razvijajujuci svest o interakciji između hrane i emocija, možemo sebi pomoći da razumemo kad, kako i šta utiče na naše odluke, koje će nam pomoći da u tim momentima uključimo i mentalni deo našeg bića, jer umeće uživanja je takođe mentalni proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše? Umereni stepen hedonizma neće smanjiti uživanje u hrani, imaće pozitivan uticaj na srećan, kvalitetan i dug život, što je šire gledano i cilj života.

Ana Lipowatz
Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima „normalnu“ težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.
Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!
Ani Lipowatz možete pisati na mail: info@fett-frei.at

fett-frei

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Šta vas vodi prema hrani?
Topljenje kilograma uz Fett frei
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Šta nam se dešava kad držimo dijetu?
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Život bez slatkiša je moguć i lep
Zašto (ne) treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Opsednutost zdravom ishranom
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Evropska Asocijacija Arena čiji je član i Kombank Arena, izrazila…