BG online

Lični razvoj

Neaktivnost i nezadovoljstvo vode ka bolesti

SUOČAVANJE SA SOBOM (Georgij Nazarov)

Bivši sportista, naturolog i ekspert za zdrav život Georgij Nazarov kao mladić je imao povredu kičme koju zvanična medicina nije mogla da izleči što ga je motivisalo da mnogo uči na polju alternativne medicine. Na tom svom putu upoznao je doktora medicinskih nauka, hirurga Jurija Mihajlovića Levinsona koji mu je mnogo pomogao, a vremenom su počeli zajedno i da rade.
-Levinson je izvrsan hirurg koji je tokom pripremanja doktorata izgubio vid. Počeo je da istražuje različite metode kojim bi poboljšao zdravlje i uspeo je u tome. Koristio je mumie, bioenergiju, različite vrste psihoterapije… Imao sam priliku da učim od njega, a vremenom sam postao njegov najbolji učenik. Nisam se slagao sa primenom hipnoze u svim slučajevima, već je moj stav bio da čovek treba da osvesti svoje stanje i da se usavršava, a ne samo da mu se daje program po kojem treba da funkcioniše- priča Nazarov.nazarov

Gde su naše granice?

Kao što često jedemo na nervnoj bazi, tako i trošimo novac na nervnoj bazi, a veoma je važno da steknemo kontrolu nad svim što radimo, ono je na šta posebno skreće pažnju Georgij Nazarov.
-Uvek testirajte svoje granice. Ali važnije je upoznati svoje granice jer onda mnoge stvari možemo da radimo sa zadovoljstvom. Često ne verujemo u sebe i svoje mogućnosti, a kad ih spoznamo, vidimo koliko zapravo možemo da uradimo.

Dogovor sa sobom

Pre pedesetak godina Srbija je bila među poslednjima u Evropi po broju obolelih od bolesti srca i raka, ali su vremenom loše navike uticale na pogoršano zdravlje nacije. Ovde sada svaka druga osoba umire od bolesti srca, a svaka četvrta od raka što je nekad bio kuriozitet. Georgij Nazarov tvrdi da su tome najviše doprineli nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
– Što smo više neaktivni, više jedemo- kaže Nazarov.- Pogledajte samo koliko jedemo u večernjim satima kad se suočavamo sa sobom jer smo stalno navikli da nečim budemo angažovani, da nam je uključen televizor ili da pričamo. I zato tad, kad se suočavamo sa sobom osećamo nezadovoljstvo. Posledica toga je prekomerno uzimanje hrane, nakon čega sledi još veće nezadovoljstvo kad se pogledamo u ogledalo i tako se vrtimo u začaranom krugu. Najvažnije je dogovoriti se sa sobom. Na žalost, ljudi to urade tek kad se ozbiljno razbole. Naš organizam ima ogromnu snagu za oporavak, ali ti resursi nisu beskonačni.nazarov1

Bez lepka u stomaku

Kako početi sa menjanjem životnih navika?
– Treba dan započeti zdravim doručkom. Veliki broj ljudi ima haotičnu ishranu i često preskaču doručak. Doručak je jedna od ključnih zdravih navika. Utiče na bolji rad štitne zlezde, na psihofizičko stanje, bolji san, rad zaštitnog sistema, smanjenje potrebe za hranom u večernjim satima… Doručak treba da sadrži sve neophodne komponente ishrane, da bude sastavljen od po par suvih voćaka, kajsija, šljiva, smokava, pšeničnih klica, mešavine semenki lana, bundeve, susama, pahuljica, lanenog ulja, kakaoa, nekoliko sirovih badema, brazilskih oraha, malo cimeta i vode da bismo napraviti kašu ili oblikovali sve to u neku vrstu kolača.Takav obrok ima sve neophodne sastojke koje je potrebno uneti u organizam. Na taj način ćemo dobro očistiti creva, izbaciti štetan holesterol i trigliceride, uneti kalijum koji omogućava bolje opuštanje mišića i cirkulaciju krvi, kvalitetno gvožđe, antioksidante, omega 3 i 6 masne kiseline koje će izvrsno čistiti krvne sudove i uticati na normalizaciju telesne težine, imaćemo bolji izgled. U svaki ručak možemo dodavati mešavinu mlevenih sirovih semenki ili pšenične klice. Hleb može da se jede, ali samo integralni, bez kvasca, nikako onaj ofarbani ili beli. Mi imamo loše mišljenje o hlebu a hleb je zapravo stotinama godina osnovna hrana za ljude. Integralni hleb bez kvasca utiče na normalizaciju šećera u krvi, povećanje snage, izdržljivosti, čišćenje creva, održavanje optimalne težine, dok beli hleb čak ni bubice koje napadaju žito neće da jedu. Takav hleb stvara lepak u našem organizmu, koji bismo mogli da koristimo za lepljenje tapeta. On ostaje na crevima i ona ne mogu da funkcionišu kako treba.

Hrana (ne)smiruje

Zbog čega je preporučljivo da večeru damo „neprijatelju“?
-Veliki problem zdravlju čoveka pravi večera, ali mi često sebi postavljamo nerealne ciljeve, prenapeto funkcionišemo, pokušavamo da uradimo tokom dana previše stvari, rastrzani smo i onda pokušavamo da se smirimo uz pomoć hrane. Psiholozima je veoma poznat takav način smirivanja koji generalno ne vodi nikuda. Prvo treba da se vidi da li je neko gladan ili je prisutna samo želja za slatkišima ili neurotska potreba za hranom. Nakon zdravog doručka, kvalitetnog ručka ručak, uveče čovek neće ni imati želju za hranom. Tad možemo da se zadovoljimo svežim ili suvim voćem, zdravom čokoladom pripremljenom sa bananom, kakaom, medom ili malteksom.

Branka Gajić

Knjige Georgija Nazarova
1.Tajne pravilne ishrane I deo
2.Tajne pravilne ishrane II deo
3.Tajne zdravog srca I deo
4.Zdrava glava
5.Zdravlje bez kompromisa
možete poručiti  OVDE

Georgij Nazarov, učitelj zdravog života- Recepti za zdrav i srećan život


Saveti i intervjui Georgija Nazarova:
Zdravlje je uvek u našim rukama
Georgij Nazarov, učitelj zdravog života
Ukusne a niskokalorične špagete
Zdrav doručak i „metla za creva“
Izlečite glavobolju bez lekova
Posledice života u petoj brzini
Limun i nana za bolju koncentraciju
Zašto je dobro kontrastno tuširanje?
Kako pravilno pripremiti krompir?
Tajne „čišćenja mozga“
Vegetarijanski puter

2 Komentara

2 Comments

  1. Maja

    25/08/2016 at 13:13

    Poshtovani Georgij,
    Divim se ljudima koji mogu da vladaju svojim duhom i telom i ne dozvole da loshe navike koje su nametnute sa svih strana sa jedinim ciljem da postanemo lakshi za kontrolu putem farmacevtske medicine da postanu njihov stil zivota.Svaka cast !!!Zato bih vas zamolila za jedan savet.Kako da kontrolishem moje nekontrolirane potrebe za hranom u vecernjim satima?Dobro ste opisali da se radi za suocavanjem sa samim sobom i mora da postoji uzrok za to, mezutim i tehnike kako to savladati i izbalansirati jedan savrsheni dan.
    Pozdrav,
    Maja iz Makedonija

  2. sonja

    16/10/2016 at 12:46

    Da bi se covek usresredio na sebe i ostao ili postao psihicki u mogucnosti da kontrolise svoje nagone ka hrani ,neaktivnosti da se odbrani od stresa ,on mora da se odrekne svog okruzenja najblizih ljudi,jer kako ostati ravnodusan na sve lose stvari koje se desavajaju u nasem najblizem okruzenju.

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
KAKO ŽIVE NAJDUGOVEČNIJI LJUDI PLANETE? Profesorka, književnica i veliki poznavalac…