Lični razvoj

Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama? (Maja Pavlov)

Jedan broj klijenata mi kaže da ih drugi ljudi baš i ne vole, da imaju utisak da im nisu simpatični i da se često osećaju suvišnim. Ove zaključke donose na osnovu različitih situacija, ali mnogo češće na osnovu konstruisanih zamišljenih ishoda.
Klijent koji u terapiji polako gasi intenzitet svojih anksioznih ataka, kaže da kad god je predložio kolegama sa fakulteta da odu u studentsku kantinu oni su ga odbili. Nekako, uvek bi imali nešto važnije da rade i nisu bili za druženje. “Nisam poželjan” je uverenje koje je počeo da neguje. Vremenom, ovo sve mu je postalo besmisleno, pa je tako stigao do zaključka da “ništa nema smisla”. Za njega je biti ravnodušan ok. To bi bilo u redu ukoliko ravnodušnost u ovom slučaju ne bi imala neku svoju funkciju. Ali, koju?
Zaravnjenje emocionalnog afekta može ići u više pravaca. Jedan je “da ne znam šta da radim kad osetim emociju”, posebno neprijatnost. Drugi je “iako je osetim neću je iskazati”, jer tu neprijatnost navodno tolerišem, tj. “svejedno mi je”. I jedan i drugi način biraju opciju “neću da osećam’” jer je neprijatno osećati ili jer je nepoželjno to pokazati. U tom stavu osoba je ravnodušna i  još daleko od svojih želja ili negodovanja.
Funkcija ravnodušnosti može da bude i samozaštita od razočaranja, ali je nezgodno što uz ovo osećanje u paketu obično ide i apatija.
Druga mlada osoba stoji po strani i čeka. Ne misli da je poželjan, niti dovoljno atraktivan da bi bio sa drugima. Kad se prvi nekome javi, a drugi ne otpozdravi počinje da veruje da nije poželjan. Odmah zatim sledi zaključak da nije vredan da bude deo te grupe. Ovo ga je odvelo u potpunu samoizolovanost, jedan ekspresivno depresivan izraz i pogled koji se ne konektuje očima. Gledati sa strane ili gledati u stranu ili na dole ili “kroz osobu” ima mnogo tumačenja. U ovom konkretnom slučaju radilo se o stidu. “Pošto mislim da ne vredim, sklanjam se, a time sklanjam i pogled. Na ovaj način  izbegavam kontakt, i sasvim logično kontakt se i ne uspostavlja….”
Stid je baziran na strahu od odbacivanja.
Mlada žena napreduje na poslu zahvaljujući svojoj stručnosti i kompetenciji. Ali neko iz okruženja je konstatovao da je previše ambiciozna i da ide “preko leševa” do cilja. Kad je to čula, ono što je usledilo bio je pravi mali opsesivni vatromet sa mislima koje su zujale u njenoj glavi. Htela je da odustane. Nije mogla da odstupi od predstave koja joj se učinila da drugi imaju o njoj. Pri tome, uverenje da neka osobina koju posedujemo nije vredna ili da je sada “konačno raskrinkana”, bio je novi izazov za samoodbacivanje ili samoprihvatanje .
Terapija ide u nekoliko pravaca. Jedan je da osoba nauči da toleriše neprijatna osećanja, drugi da su konfliktna osećanja sastavni deo života i da ne moraju nužno biti samouznemirujuća. Zato je korisno nastojati dа ih prevaziđemo jasnim razmišljanjem i prepoznavanjem.
Učeći da prihvatamo svakodnevne, nesavršene odnose i relacije, ulazimo u zonu fleksibilne adaptibilnosti koja pomaže da budemo deo grupe i istovremeno zadržimo individualnost.

Maja Pavlov
Foto: Irina Markić

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com
NLP Practitioner u Novom Sadu i Beogradu- prijave na: PsihopolisNLP@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići “krizu srednjih godina”?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Šta vas vodi prema hrani?

Sledeći tekst

Direktan prenos sopstvenog života