BG online

Klinika DE
Lični razvoj

Zavolećete sebe kad kažete „NE“ onima koji vas ne zaslužuju

ŠKOLA ŽIVOTA BRUNA ŠIMLEŠE

„Uverenje da ne zaslužujemo ljubav i poštovanje najviše truje naše srce, a osuđivanje drugih i ono što je drugačije truje naš um, jer nas osuđuje na besmislene predrasude..“

Mnogo je toga što se ne uči niti u školi, niti u roditeljskom domu. Hodajući kroz život sa svim tim nenaučenim lekcijama, mnogi se susreću sa razočaranjima, lošim procenama, greškama… Sociolog i autor brojnih bestselera iz oblasti ličnog razvoja Bruno Šimleša otvorio je mnoge korisne teme u svojoj knjizi „Škola života“ koju je u Srbiji objavio Psihopolis.
Šimleša je pišući o različitim životnim temama i raskrsnicama objasnio i zašto su alati srca i uma toliko važni, kako izgraditi mudar i zdrav odnos prema sebi, zašto bol jeste a patnja nije sastavni deo života, zašto su skloniji bolestima ljudi koji stalno sebe negiraju, ali i kako pozitivno razmišljanje nekad negativno možeuticati na nečiji život…
Kako možemo znati da li volimo sebe?
-Volimo sebe onda ako toliko jasno volimo svoje vrline, pa mirnog želuca prihvatamo i da imamo neke mane. Čak štaviše, ako govorimo o vrhuncima ljubavi prema sebi, onda treba da zavolimo i mane jer znamo da su one putokazi do još većeg osećaja vlastite autentičnosti. One nam pokazuju šta treba da napravimo da bismo se još više zaljubili u sebe i svoj život.
Volimo sebe kada možemo reći NE ljudima koji nas ne zaslužuju!
Volimo sebe kada smo svesni da u životu trebamo stvoriti prostor za svoje strasti. Volimo sebe kada smo okruženi ljudima s kojima živimo ljubav.
Volimo sebe kad se ne damo za…avati jer znamo šta zaslužujemo.
Volimo sebe kad spontano osećamo da volimo…
Zbog čega je zahvalnost veoma važna i na čemu ljudi najčešće zaboravljaju da budu zahvalni?
-Zahvalnost nas fokusira na ono što imamo u sebi i oko sebe. Zaista je najjednostavniji alat za kreiranje zdravog odnosa prema sebi i svom životu. Ali, to svi znamo… Osim toga, zahvalnost ima predivnu moć da nas uprisutnjuje. Kad smo zahvalni na nečemu, sigurno ne brinemo u vezi prošlosti i ne strahujemo u vezi budućnosti. Tad smo jednostavno zahvalni, prisutni, u sadašnjem trenutku. I na tome zaista treba biti zahvalan!
Kako svako treba da brine o sebi, a pri tom ne bude sebičan?
-Mislim da je mudro primarno, ali ne i isključivo misliti na sebe. Ne kažem da smemo ignorisati osobe koje zavise od nas, ali nikako ne smemo ignorisati ni sebe. Inače se događa da sebe stavimo na poslednje mesto u vlastitom životu i onda drugima dajemo senku onoga što zaista jesmo.
U našem društvu žene imaju osetno više problema s tim jer mnoge smatraju da je njihova životna misija da brinu o drugima. Ma kakvi! Treba da se zdravo brinu za sebe, pa će drugima davati najbolju verziju sebe! Naravno da ne smemo sebe stavljati na poslednje mesto jer tako ni sebi ni drugima nećemo dati najbolje od sebe!
Gde je zdrava granica u pravljenju kompromisa?
-Svi moramo da pristanemo na neke kompromise i to je sasvim normalno. Nemamo idealne poslove, partnere, prijatelje… Možemo misliti da su idealni samo ako nam je psiha na nivou sedmogodišnjaka. Ili, ako smo zaljubljeni jer nam tada mozak baš i ne radi savršeno ;). Ako smo zreli, svesni smo da nema savršenih ljudi, poslova, odnosa, iako postoji mogućnost da nam neko savršeno odgovara. Uglavnom, moramo pristati na kompromise jer su nužni, ali nikako ne smemo pristati na kompromitovanje. To radimo kad pristajemo na manje od onog što znamo da zaslužujemo. Ako znaš da zaslužuješ određenu količinu poštovanja i pažnje i ako drugoj strani daješ tu količinu poštovanja i pažnje, onda je imaš pravo i tražiti. Dakle, ne postoje savršeni odnosi, ali svi imamo pravo da tražimo sve ono što dajemo i sve ono što znamo da zaslužujemo. Ako pristajemo na ono što ne zaslužujemo, tad se kompromitujemo i tako sebi uskraćujemo i mogućnost da budemo srećni.
Šta su najmoćniji alati ličnog razvoja koje svako sam može da primeni?
-Ne postoje univerzalni alati koji će pomoći svima. Nekome će odgovarati meditacija, nekome neće. Nekome će odgovarati vizualizacije, nekome neće. Često se u svetu duhovnosti čuje potpuno besmislena tvrdnja: ako je uspelo meni koristeći to i to, može uspeti svima. To je krajnje nerazumno jer svako ima specifična prošla iskustva i specifične sadašnje okolnosti, specifičnu psihu, karakter, međuljudske odnose… Možda je tvoj problem bio jednostavniji, možda ti psiha jednostavnije funkcioniše. Uglavnom, potpuno je besmisleno tvrditi da neki alat ili pristup funkcioniše isto za sve jer je nekima uspelo da reše neke probleme.
Slavljenje uspeha priziva neke nove uspehe jedna je od konstatacija iz vaše knjige… Premalo li ljudi slave sopstvena dostignuća i čega se plaše?
-Slavljenje uspeha najčešće nam ne padne ni na pamet. Svi govore da treba da analiziramo i nešto naučimo iz svojih neuspeha i slažem se s time. Svakako je mudro naučiti nešto iz neuspeha. Ali je mudro učiti i iz uspeha. Zašto iz uspeha ne bismo naučili što smo izvrsno napravili, pa da to ponovimo? To je mnogo bezbolniji i mudriji način učenja o životnim istinama. Bio bih srećan kad bi ljudi bili toliko mudri da mnogo više analiziraju i slave svoje uspehe. Odnosno, oni bi bili srećniji. 🙂
I da, uspehe treba slaviti. Ne mora to biti ništa senzacionalno. Možemo slaviti tako da nazdravimo čašom vina, zdravo čestitamo u sebi, počastimo se nečim ili sebi priredimo kupku… Bitno je samo da u svom srcu nekako zaokružimo taj podvig!
Da li pozitivne misli donose pozitivne ishode ili je u stvarnosti ipak to malo drugačije?
-Naravno da bi bilo sjajno kada bismo svi stalno pozitivno mislili. Naravno da su pozitivne misli moćne. Jednako kao što su moćni pozitivni osećaji i pozitivna dela. Ali, u duhovnoj literaturi često se nerazumno govori o pozitivnim mislima. Često se savetuje i da ih forsiramo. Kad se osećamo loše, kažu da treba sebe pumpati pozitivnim mislima, pa će nam biti bolje. A to može imati stravične posledice! Kad se osećamo loše, treba sebi da damo slobodu da se osećamo loše, a ne da se pumpamo mislima kojima u tom trenutku ne možemo verovati. Možda ćemo sebi tako kratkoročno pomoći i podići raspoloženje, ali dugoročno stvaramo haos jer nije poenta izbrisati neke emocije, nego izraziti i shvatiti ih. Takođe, često se govori da svaka negativna misao ima lošu energiju pa su ljudi teskobni jer im ponekad nešto loše padne na pamet i onda se osećaju još lošije jer ne mogu odmah zaustaviti te misli. Uglavnom, treba da odustanemo od terora pozitivnog razmišljanja koje nas tera da se uvek moramo osećati savršeno, srećno i blagosloveno jer to nije moguće. Za mene pozitivno misliti znači uvek krenuti od pozitivnog aspekta onoga o čemu razmišljamo.
Koja uverenja ljudima najčešće sužavaju um i truju srce?
-Uverenje da ne zaslužujemo ljubav i poštovanje najviše truje naše srce, a osuđivanje drugih i ono što je drugačije truje um jer nas osuđuje na besmislene predrasude. Uverenje da ne zaslužujemo sreću, da naš život ne zavisi od nas… Iskreno, mogao bih napisati stotinjak stranica o svim mogućim ograničavajućim uverenjima…
U knjizi savetujete da svako sebi postane savršen roditelj, onakav kakvog sebi želi. Zašto kažete da onda svako sebi „bira“ roditelja i kako?
-Verujem da smo odabrali roditelje da bismo naučili nešto od njih. To najčešće nije ono što bismo kao deca hteli dobiti od njih jer su retko od nas imali priliku od svojih roditelja dobili osećaj bezuslovne ljubavi, prihvatanja, ohrabrivanja… Ali, zahvaljujući roditeljima, možemo naučiti šta je realno očekivati od drugih ljudi. Možemo naučiti i da sami treba da kreiramo potvrdu vlastite vrednosti, umesto da je stalno tražimo od drugih. Zato nisam sklon da roditelje okrivljujemo za sve i svašta jer nam nisu mogli dati ono što nisu ni imali. Mnogo je mudrije da sami prema sebi imamo odnos kakav smo hteli da imaju naši roditelji prema nama. Zamislite šta biste hteli od savršenih roditelja i pružite sebi to! Trebalo bi da naučimo da sami sebe uvek prihvatamo onakve kakvi jesmo, podržavamo se, volimo se, poštujemo pa ne dajemo sebe ljudima koji nas ne cene…
Šta se sve uči u vašoj „Školi života“ i šta je ono što svako može da savlada, a sta je najteža lekcija?
-Lakše je savladati alate srca i razviti samopoštovanje, a najteže je privlačiti željena iskustva jer da bismo svladali taj alat, moramo biti izvrsni u svemu ostalome. Nema veze hoćemo li to nazivati Zakon privlačenja, Vortex, moć uma nad telom… Zahtevno je privlačiti željena iskustva jer je zahtevno ovladati svojim srcem i umom. Samo ako zdravo prepoznajemo svoju lepotu, redovno slavimo svoje uspehe, redovno se opijamo koktelom zahvalnosti, divljenja i uživanja možemo privlačiti određena iskustva. To nikako ne znači da ćemo moći privući sva iskustva koja želimo i to je vrlo neodgovorno obećanje lakomislenih duhovnih učitelja, ali ćemo moći privući neka iskustva i moći ćemo zdravo i razumno shvatiti iskustva koja nismo želeli.

Branka Gajić

Kako biti u kvalitetnoj vezi ili dobrom braku (Bruno Šimleša)

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
RIBLJA ČORBA NA ŠIŠANJU 30.JUNA U okviru ovogodišnje Gitarijade u…