Intervjui

Siniša Ubović- Na ručku sa Lujzom Hej

AFIRMACIJE KOJE SU ME PROMENILE

sinisaUbovic1Da mu je pre nekoliko godina neko poklonio knjigu koja se bavi tehnikama samopomoći učtivo bi se zahvalio i odložio je na policu. U to vreme je bio ambiciozni glumac koji je poput većine ljudi puštao da život vodi njega, uveren da puteve kojima će koračati ne može baš najbolje da predvidi, kontroliše i kreira. Ali, jedno poslepodne i knjiga Lujze Hej “Moć je u vama” Siniši Uboviću su promenili misli, a nedugo zatim i tok života. Danas je on jedini licencirani HYL (Heal your life) učitelj na ovim prostorima čiju obuku su prošli mnogi danas uspešni treneri programa najpoznatijeg life coach-a na svetu Lujze Hej.
Zahvaljujući njegovim radionicama mnogi su pronašli svoj životni put i pravac, upoznali sebe i svoje potencijale.Siniša Ubović je na ovim prostorima proslavio ime Lujze Hej koju je posle nekoliko pokušaja pre više od godinu dana upoznao u Njujorku. Susret sa ovom izuzetnom ženom koja ima milione sledbenika širom planete Siniša će pamtiti celog života, a u čuda, kako kaže, nikad neće prestati da veruje. Da su ona moguća uverio se lično.
-Tačno je da je ta priča o Lujzi Hej i svemu što ona ostavlja čovečanstvu je na velika vrata ušla ovde po mom dolasku iz Amerike. Za nju su do tad znali samo ljubitelji takve literature, a ja nekad nisam bio jedan od njih- priča Siniša.- Valjda život to tako uredi da se moja fascinacija njenim likom i delom ušunjala u moj život istovremeno kad je krenula uzlaznom linijom i moja glumačka karijera, pa je sve to bilo zajedno podržano. Da se nisu te kockice sklopile, možda sve ne bi poprimilo ove razmere. Zahvalan sam životu što je učinio taj savršeni spoj i što danas mnogo ljudi na Balkanu zna za rad Lujze Hej.
Kada je pre pet godina pročitao Lujzinu knjigu “Moć je u vama”, Siniša je imao potrebu da autorki pošalje pisamce putem mejla. To je i uradio bez ikakvih iluzija o tome da će ova izuzetno popularna i zauzeta žena da mu bilo šta odgovori.
-Tim gestom sam samo ispunio svoju potrebu da joj zahvalim na knjizi koju sam pročitao. Posle skoro tri meseca Lujzina sekretarica je naišla na moje pismo u nekom junk mailu. Učinilo joj se zanimljivim, i tako je otpočela naša prepiska, njihov poziv da dođem u Ameriku, moj odlazak, edukacija, sticanje licence…
Od tad do danas Siniša je nekoliko puta odlazio preko okeana na edukacije i kongrese, ali kad god bi bio tamo, Lujza se nalazila na nekom drugom kraju sveta ili Amerike.
-Kad sam prvi put video Lujzu u filmu: „Ti možeš promeniti svoj život“, osetio sam nešto neobjašnjivo i rekao mojoj supruzi Aleksandri: „Ja ovu ženu znam… ja sa ovom ženom sedim i pričam”.Nemam objašnjenje za to, ali isto tako znam da sam kreiram svoju realnost uz pomoć života i samo pratim svoj osećaj. Pa i da nije došlo do susreta s Lujzom nosio bih u sebi taj osećaj da je poznajem – otkriva Siniša koji je svoj san ostvario tokom boravka u Njujorku gde je jedan od predavača bila i čuvena Lujza.
Pred put u Njojork ponovo je pisao Lujzinom timu koji mu je odgovorio da na žalost Lujza nema vremena i da su joj svi termini zauzeti. “Eto, ni ovog puta neću uspeti da je sretnem” bilo je jedino što je konstatovao, a i danas se odlično seća reči njegove Aleksandre koja mu je tad rekla: „Nije to kraj“.
– Legao sam da spavam, probudio se u pola četiri noću i jedino što sam imao potrebu da uradim je bilo da otvorim mejl. U njemu je pisalo: “Gde odsedate i koji vam je broj telefoina u Americi?” Bila je to poruka Lujzinog tima. Naravno, odmah sam probudio Aleksandru da podelim s njom lepe vesti.ubovic-i-lujza
Kao i ostale svetske zvezde i Lujza Hej ima do detalja isplanirano vreme. Susret sa Sinišom je zakazala u vreme koje je predviđeno za njen ručak i odmor jer su joj svi ostali termini od 20 minuta za regularne sastanke bili popunjeni.
-Osećao sam blago uzbuđenje nekoliko dana pre nego ćemo se videti, a kad smo se ugledali sve mi je bilo tako normalno jer sam taj naš susret u svojoj glavi već „video“- priseća se Siniša.
Našli su se u restoranu, na dvadeset i nekom spratu hotela “Pensilvanija”. Po izlasku iz lifta Siniša je čuo Lujzin glas i video je na kraju hodnika. “Luis, kako mi je drago da vas vidim, divno izgledate”- rekao joj je Siniša, a ona mu je uzvratila „Znam- hvala“.
-To nije izgovorila prepotentno već toplo- objašnjava Siniša.- I ona je meni rekla da divno izgledam, i ja sam uzvaratio istim rečina: „Znam- hvala“. Taj susret je bio potpuno fascinanatan, bez treme i tenzije, a opet nekako čudesan. Bilo mi je normalno što sedim s njom i pričam. Imao sam osećaj da je ona neko koga poznajem oduvek. Pitala me je mnogo toga, o narodu na ovim prostorima, mojoj porodici i deci, a u jednom trenutku mi je rekla: „Ja želim da ti pričaš“. Ona Balkan doživljava veoma snažno, zna sve šta se ovde dešavalo, a pre nekoliko godina je i bila u našim krajevima.
Pošto je Lujza ovom prilikom ugostila Sinišu, ona je i izabrala glavno jelo uz koje su ćaskali.
-Kad sam stigao već je bio poručen file lososa sa grilovanim povrćem. Neverovatno, ona nije znala šta ja najviše volim, ali je savršeno pogodila. Nismo pili vino već običnu vodu, ponuđen nam je i desert ali ga nismo uzeli. Gde god da sam bio na treninzima ili seminarima, uglavnom se svuda pije voda, tek ponekad čaša vina, ali alkohol uglavnom ne. Lujza je inače veoma skromna žena. I tad je bila obučena vrlo obično i neupadljivo. Jednostavna je, a u njenom društvu se osećate kao da ste s osobom koja vas najviše na svetu voli. Ona jednostavno živi ono o čemu priča.
Siniša je Lujzi tad poklonio svoju knjigu “Put promene” koja je za tu priliku prevedena na engleski. Doneo joj je i svoje kartice sa afirmacijama, a pre nego su se videli poslao joj je knjigu “Miris kiše na Balkanu” Gordane Kujić na engleskom jeziku, u vreme kada je dobio glavnu ulogu u toj seriji.
– Taj moj angažman sam veoma povezao sa radom na sebi i poklonio Lujzi tu knjigu. Doneo sam joj i fenomenalnu šajkaču Zagorke Stojanović, slikarke, kostimografa i velike umetnice. Ta šajkača namenjena Lujzi imala je po sebi šljokice i predstavlja autentičan srpski komad garderobe, ali u modernom stilu.ubovic-i-lujza-1
Ono što između ostalog priželjkuje Siniša Ubović je objavljivanje njegove knjige “Put promene”, kao i da brojni treneri iz celog regiona koje je obučio rade i postižu dobre rezultate. Jako bi ga obradovala i ponuda za neku dobru filmsku ulogu.
-Sasvim je dovoljno da odgovorim na ono što mi život donese kao poruku. Ako se ne ostvare moje želje neću se loše osećati zbog toga, a ukoliko se dogodi ono što priželjkujem ja ću se radovati- jednostavan je Siniša.- Mi živimo na prostorima na kojima vlada uverenje da je “to što je” ,da ne treba “talasati” previše, da ne možeš raditi više stvari odjednom. Ali, ja duboko verujem da svako od nas poseduje kvalitete i talente. Svako ih treba sebi dozvoliti i raditi ono što voli. Nemojte misliti da je profesija ono što vas određuje, ne može ona da odredi nas kao biće. Zbog toga sebe i ne želim kategorički da odredim ni kao trenera, ni kao glumca, pisca. Kad imam želju da uradim određenu stvar ja je uradim. Kad ne radim pozorišni projekat tad nešto napišem. Nikad ne dozvoljavam svom biću da se uspava, da sedim i očekujem da mi se stvari dese. Ne čekam, već ih kreiram i stvaram, uživam u tome.
Kad je napisao “Put promene” bio je na početku puta kojim danas suvereno korača, ali tad nije ni pomišljao da će ova knjiga postati toliko popularna i danas imati čak šest izdanja.
-Ništa ne može unapred da se zna, već su oko nas znakovi pored puta. Kad se prepustite životu bez premišljanja i pitanja kojima sečete sebi granu (šta će drugi da kažu, da li to da uradim…) i ono što vam se činilo nemogućim postaje stvarnost. Mnogo sam se promenio u odnosu na onog Sinišu od pre pet godina. Počeo sam da se odgovorno ponašam prema sebi i svom životu. Sad sebe smatram odgovornim za sve što mi se dešava. Sve što mi se dešava prihvatam, ako je loše ne shvatam kao kaznu već kao priliku da nešto novo naučim o sebi, mogućnost da pomerim svoje granice i idem napred. Pre toga sam smatrao da sam tu da bi me birali i da bih bio izabran, a danas se ne prepuštam osećaju beznađa. Dopada mi se činjenica da mogu da pomognem drugima, i činjenica da moj život ima svrhu.sinisaUbovic
Mnoge ljude uznemiri kad čuju da sami mogu mnogo toga da promene, kao da ne žele da veruju u tu tvrdnju. Siniša napominje da je suština u odluci čoveka da počne da živi po meri svog bića.
-Treba da prestanemo da se žalimo na stvari koje nam se dešavaju, već da prihvatimo odgovornost prema sebi, svemu i izgradimo sebe. Ne treba stalno da kostatujemo šta je to što nam se ne dopada u našem životu, već da idemo ka onome čemu stremimo. Na radionicama i predavanjima se pokazalo da većina ljudi odlično zna šta ne želi, ali kad ih pitam šta je ono što žele tad nastaje tajac. Ako smo fokurisani na ono što nam se dešava a ne dopada nam se, onda svemu tome i pridajemo važnost i to se samo uvećava . Treba da prestanemo da uvećavamo ono što nam se ne dopada i da uvećavamo ono što želimo da postane deo našeg života. Postoje razne tehnike koje pomažu u tome, a ono što je meni najviše pomoglo i na čemu sam radio mesecima su afirmacije – pozitivne rečenice koje govorimo sebi. Nalazio sam ih tada u brojnim knjigama. Mnogima to deluje kao nešto nerealno i kao glupost, ali ja sam imao veliku veru i poverenje u to.

Branka Gajić

Fotografije Tatjana Luković/ Atelje TaLook i privatna arhiva

© 2015 by BG online. All rights reserved

Motivacije Lujze Hej:

Lujza Hej- 12 načina da zavolite sebe ODMAH

 

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Kako pobediti sebe?

Sledeći tekst

Internet dadilja