Intervjui

Želim da imam porodicu (Sergej Trifunović)

- BGonline

Objavljeno 05/05/2016

VISOKA JE CENA ŽIVOTNIH KOMPROMISA

Do šeste godine je živeo u Mostaru, a kasnije se sa roditeljima i bratom često selio. Kaže da je imao divno i bezbrižno detinjstvo i da i danas pamti miris detinjstva, voćki, drveća, kuće, ulice… Kao stariji brat, dok je bio klinac, imao je neke “privilegije”, a sa Banetom je umeo i da se potuče, sve do kraja osnovne škole. Danas su veoma bliski, a obojica su izuzetni glumci. Sergej i Bane Trifunović igraju glavne uloge u filmu “Burek”, a Sergej nam otkriva kako izgledaju neke njegove zdrave navike.
-Veoma je važno šta jedemo i ja jako vodim računa o tome. Čak i ne mislim da je burek nezdrava hrana. Uvek jedem ono što mi prija, a ako osluškuješ organizam znaćeš šta je za njega najbolje. Mislima hraniš i hranu, jer sve je to energija, pa tako i zalogaj masnog bureka možeš sam da oplemeniš.
Kroz osmeh Sergej otkriva da mu je nekad bilo bolje u koži starijeg brata, ali da se kako vreme, prolazi situacija obrnula.
-Uvek smo se svađali oko gluposti, kao i sva braća. Bane ima selektivnu amneziju, pa se tako ne seća onoga što mu se ne sviđa. Za neke situacije zato nemam drugog svedoka osim sebe :).
Trifunovići ne kriju da su tradicionalni, privrženi porodici i da koriste svaki slobodan dan da odu kod roditelja u Jagodinu.
-Vezani smo i držimo se zajedno. Ljudi su postali sebični i u tom sebičluku gube osnovni sastojak ljudskosti, a to je davanje. Porodice su nekad imale više dece, a danas se mnogi vade na finansije koje su razlog što imaju po jedno dete. Moj deda je bio najstariji od desetoro dece, a baka jedna od petoro. Ja sam oduvek želeo da imam porodicu i ne bežim od toga, ali o tome odlučuju razni faktori… kompromisi. Najveća cena koju sam platio baveći se glumom je ta što nemam privatnost i često sam željan toga da me svi ostave na miru. Dugo već pokušavam da objasnim da ako si javna ličnost, nisi javni wc.
U ovom vremenu brzog života Sergej se trudi da uspori kad god ima priliku. Kaže da ga ne muče strahovi, od egzistencijalnih do emocionalnih.
-Nemam strahove ni od čega i mislim da su to stečene stvari koje su ljudi sebi napakovali. Strahovi ne postoje ukoliko ih ti sam ne ukodiraš u sebe. Mislim da je ključ za mnoge stvari da ne primećujete to nešto što vam donosi nemir i ne prija. Hranim svoje misli samo pozitivnim stvarima i nemam mantre koje me podižu.