BG online

Klinika DE
Lični razvoj

Osnažite samopoštovanje

PRATEĆI SVOJE MISLI, EMOCIJE I REAKCIJE BOLJE ĆETE RAZUMETI SEBE I DRUGE

Možda najpopularniji pojam poslednjih godina u psihologiji jeste samopoštovanje. Iako o njemu razmišljamo kao osećanju jer i kažemo: „osećam se ili ne osećam se dobro u svojoj koži“, ono može biti povezano za načinom na koji živimo. Time što (ne)poštujemo ono što nam je važno i u šta verujemo, na takav način određujemo i stav o sebi.
Samopoštovanje je naša procena koliko smo sposobni da se izborimo sa životnim izazovima, sopstvenim uverenjima, onim što nam ojačava samopouzdanje. Ukoliko smo uz to još dokazali sebi da načinom na koji živimo dosežemo našu svrhu, to u paketu stvara uslove za sreću i zadovoljstvo, pa time i pravo na poštovanje samog sebe.pavlovmaja

Kako da promenimo ono što nam ne odgovara?

Vrlo bitan aspekt samopoštovanja jeste integritet osobe. Tu spada naš celokupni saznajni i afektivni sadržaj. Ukoliko zaključite da se ne krećete u okviru vaših postavljenih (ili nametnutih) standarda, utoliko će vaš emotivni odnos prema sopstvenom bilansu biti promenljiv. Zato je samopotvrđivanje važno jer osobu podseća na sopstvene vrednosti i ostvarena dostignuća.
Međutim, ponekad naše postignuće ne ide u pravcu i na način koji smo želeli, što je onda kamen spoticanja našem samopouzdanju. Umesto samoprekoravanja i negovanja melanholično- depresivnog pristupa životu i sebi, bilo bi dobro sagledati širu sliku: šta u ovoj situaciji zavisi od mene i koliko ovde mogu lično da doprinesem? Deo koji se ne odnosi na nas, kao što su društvene prilike, hijerarhiski odnosi, procedure, mogu se uzeti u obzir samo kao deo za razumevanje i osmišljavanje buduće strategije. To dobro ilustruje jevrejska poslovica koja kaže: „Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one stvari koje mogu i mudrost da ih razlikujem.“

Tretman iz prošlosti

Često kad pitam klijenta koje su mu poruke roditelji ili njima važni ljudi upućivali, on ponudi skalu kritizerskih rečenica ili neverbalnih izraza tipa: „Gde ti je glava, nisi ti sposoban, pogledaj kakav si, da li ti uopšte znaš šta želiš?“ ili je to pak prevrtanje očima. Gora varijanta od ovog je kad se pravi analogija sa drugim roditeljem, tipa negativnog poređenja: „Ista si otac“, ili „Majka ti je baš takva…neodgovorna“. Samopoštovanje ima veze sa tim kakav nam je bio tretman u prošlosti. Ljudi modeluju načine na koje su ih tretirali roditelji, a ovi modeli, posebno ukoliko su disfunkcionalni ne bi trebalo da im budu uzor. Tako imamo uspešne ljude koji sebe ne poštuju dovoljno jer je unutar njih možda nesvesno prisutan introjektovani glas koji ih kritički tretira, maltretira, pa čak i sabotira. Usled nelagode mnogi se odvoje od sopstvenog „ja“ i tako nastavljaju da žive. Time izbegavaju neprijatnost ovog „progonilačkog eha u sebi“ koji ih podseća da nisu dobri, a danak tome je nedostatak svesnosti osobe, da zna gde je, koliko vredi i gde hoće da bude.pavlovmaja2

Socijalna izgladnelost

Mlad IT stručnjak, odrastao sa samohranom majkom koji radi po 15 sati dnevno u velikoj korporaciji i pri tom se vrlo malo ili ni malo druži , a još manje zabavlja, zaključuje da vikendima ima krizu, jer „ne zna šta bi sa sobom“. Njegove relacije osim na poslu su oskudne, a komunikacija prema stepenu iskrenosti vrlo limitirana. Mnogi žive u socijalnoj izgladnelosti, tzv.depriviranosti. Ova oskudnost se loše odražava i na njihov doživljaj sopstvenog samopoštovanja i samovrednovanja. U dodiru sa drugima aktiviramo niz mehanizama tipa: identifikacije, razmene mišljenja, tolerisanja razlika, nesvesnog poređenja,povratnih informacija o sebi, drugima i svetu kroz koje objektiviziramo stvarnosti i postajemo svesniji sebe. Kad toga nema, osoba kao da „pluta“ u svetu tražeći referentnu tačku da bi se odredila i dobila odgovore na pitanja: „ko je ona, šta oseća i kuda ide?“

Samoposmatranje

Iako se studenti psihologije znaju da našale na račun cene usluga psihoterapije kao ekskluzivnije usluge, što ona i jeste, oni kažu: „introspekcija je najjeftinija psihoterapija!“ Vrlo mi se dopala ova pošalica jer je odlična preporuka. Svaka psihoterapija počinje samoposmatranjem. Ovo je i put ka novom samopoštovanju. Prateći svoje misli, emocije i reagovanje, dobijate važan izvor informacija o onom što se dešava u vama i u odnosima sa drugima. Ovaj tzv „opservirajući self“ pomaže osobi da postane tolerantnija prema svim svojim različitim emocionalnim iskustvima i time prestane da otpisuje svoje karakterne prednosti koje može da osvesti. Na ovaj način počinje da se pozitivno angažuje u sadašnjosti, svesna svojih jakih i dobrih strana. Time vraća svoju autonomiju koja će da odiše i samopoštovanjem.

Maja Pavlov
Foto: Dario Konstantinović

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Kapacitet za ljubav/a>
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
TUGA, POTREBA ZA RAZUMEVANJEM I PODRŠKOM VODE KA KONFLIKTU U…