BG online

ZDRAVLJE

Revolucija u ishrani

OSVEŠĆEN KUPAC=ZDRAVIJE STANOVNIŠTVO

Hipokrat, otac medicine, davno je izrekao vanvremensku istinu: ,,Neka vaša hrana bude lek, a vaš lek vaša hrana.’’ Ovaj savet je jednostavan i logičan, ali pridržavati ga se danas teže je nego ikad.

Okruženje u kojem živimo se u potpunosti promenilo a životi su postali kompleksni na mnogo načina. Pre svega, promenili su se poslovi koje obavljamo: od fizičkog i manuelnog rada ka statičnim poslovima koji se svode na celodnevno sedenje ispred ekrana. Kako se svakodnevica ubrzava, sve manje vremena preostaje za samostalno pripremanje hrane i ljudi su sve češće primorani da svoju ishranu zasnivaju na procesuiranim namirnicama koje kupuju u restoranima ili kioscima brze hrane. Važna posledica ovih, kao i drugih ekonomskih, tehnoloških i društvenih promena koje se dešavaju od 90-ih godina jeste rasprostranjena gojaznost i sa njom povezani zdravstveni problemi.
Istraživanje koje je sproveo Nielsen pokazuje da Evropljani danas prosečno unose 500 kalorija više nego što su unosili pre 40 godina. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se gojaznost na svetskom nivou od 1980. godine više nego udvostručila, kao i da većina svetske populacije živi u zemljama gde je gojaznost odgovorna za više smrtnih slučajeva nego što je neuhranjenost.

Da li ste svesni svoje gojaznosti?

Kad je reč o Istočnoj Evropi, istraživanje pokazuje da rasprostranjenost gojaznosti iznosi 58%, što u odnosu na prosečnu gojaznost na svetskom nivou (38%) predstavlja veliki procenat. U Srbiji taj broj doseže i do 61%, a taj podatak je još alarmantniji ako se uzme u obzir da je 90-ih u Srbiji gojazno bilo 12% stanovništva.
Istraživanje pokazuje da 58% Evropljanja misli da je gojazno, 50% njih je svesno svoje gojaznosti, a 45% njih pokušava da izgubi težinu.
Koliko god ove brojke loše zvučale, pozitivni trendovi se ipak mogu uočiti. U Istočnoj Evropi, naročito u Srbiji, sve više ljudi je svesno svoje gojaznosti. Još važnije, sve više ljudi je spremno da nešto učini po tom pitanju.

Edukacija o hrani

Postoje dva načina na koji građani u svetu pokušavaju da smanje težinu: vežbanjem i korigovanjem ishrane. Srbi se u čak 84% odlučuju za drugi način, što predstavlja veliki procenat kako u odnosu na svet, tako i u odnosu na Istočnu Evropu. Karakteristična za Srbiju je i činjenica da čak 77% ispitanika smatra da je spremno da skuplje plati namirnice koje ne sadrže štetne sastojke, a zdrave namirnice spremno je da skuplje plati čak 83% ispitanika. Ovo istraživanje ukazuje na to da su ljudi u Srbiji sve edukovaniji po pitanju svoje ishrane, da sve više zahtevaju transparentnost u obeležavanju sastojaka namirnica koje kupuju i da sve više pažnje posvećuju čitanju tih sastojaka pre nego što proizvod stave u svoju korpu. Iako će porez na šećer zasigurno imati uticaj na određene kategorije – sasvim druga zakonska mera imaće veći uticaj, a to je označavanje proizvoda. Potrošači već aktivno čitaju etikete kako bi se bolje informisali. Oni žele da znaju kakav je sastav hrane, a označavanje je ključ za postizanje poverenja u određeni brend.

Takse na štetne sastojke

Svojim ponašanjem kupci jasno stavljaju do znanja da im je važno da hrana koju konzumiraju bude kvalitetna i zdrava. Vlade država širom sveta preduzimaju jasne korake u borbi sa nezdravom hranom. Koraci koje Vlade preduzimaju odnose se, pre svega, na uvođenje taksi na proizvode koji sadrže štetne sastojke, poput previše šećera. Vlade se usredsređuju i na sprovođenje kampanja i akcija koje za cilj imaju podizanje svesti o važnosti zdrave ishrane. Podsticaj za ovako proaktivan pristup država ne dolazi samo odozdo, od građana. Postoji i jasan finansijski podsticaj s obzirom na to da državu gojazan građanin košta mnogo više nego zdrav. Procenjuje se da problem gojaznosti stanovništva, kroz troškove zdravstvene zaštite i izgubljenu produktivnost, Evropsku Uniju košta oko 70 miliona dolara na godišnjem nivou. Države i njihove Vlade, kao i sami građani, šalju veoma jasne signale brendovima koji se bave prozvodnjom hrane. Osluškujući te signale, a vodeći se logikom sopstvenog profita, ti brendovi se sve više orijentišu ka stvaranju novih strategija za razvoj svojih proizvoda.

Zdravstvena kriza

Jedna od stvari koja mora ostati ključna jeste napor kompanije da održi AUTENTIČNOST. Potrošači očekuju od kompanija dokaže da njihove tvrdnje o blagotvornom uticaju proizvoda na zdravlje nisu samo u cilju veće prodaje proizvoda – oni žele da tvrdnje i napori kompanija budu istiniti. Širom Istočne Evrope, skoro dva od tri konzumenta (56%) veruje da su tvrdnje o zdravlju namirnica samo način da proizvođači hrane i pića zarade više novca – veoma su skeptični po pitanju zdravlja namirnica – i zato je veoma važno da sve tvrdnje u vezi zdravlja namirnica budu istinite.
Kako su različiti i kompleksni faktori doprineli stvaranju zdravstvene krize zbog rasprostranjene gojaznosti, tako postoje mnogobrojni načini da se ta kriza prebrodi. Važan faktor u prevazilaženju krize gojaznosti će svakako imati fenomen transparentnosti koju Internet kao medij unosi u naše živote. Organizacije koje se bave promovisanjem telesnog, duhovnog i mentalnog zdravlja sve lakše uspevaju svoje poruke da prenesu ljudima. Ljudi su sve edukovaniji, sve više zahtevaju informacije u vezi sa hranom koju unose u svoj organizam i sve više cene namirnice koje su zdrave i organske. Logika profita ovoga puta može skrenuti u pravcu proizvodnje zdravijih proizvoda. Važan faktor u ovom procesu transformacije biće akcije država koje na kompanije mogu da utiču legislativnim putem. Sveukupni ishod mogla bi da bude priča o zdravstvenoj krizi koja se okončala revolucijom u ishrani i masovnim ‘’ozdravljenjem’’ ljudi.

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Humanitarna izložba skulptura od reciklažnog materijala pod nazivom „Svet mojim…