Roditeljstvo

Psihološka spremnost za roditeljstvo

OD INFANTILNE DO SAVRŠENE MAJKE

Jedno od čestih pitanja bračnih parova, pre nego se odluče da imaju dete jeste: “Da li smo spremni da budemo roditelji?” Kad govorimo o ovoj temi, ne mislimo samo na biološku spremnost, već i na psihološku. Biološka i psihološka spremnost često mogu da se ne poklope, pa je to jedan od razloga zašto se danas sve kasnije ulazi u brak. Psihološka spremnost podrazumeva ulazak u takav odnos gde vaše potrebe, želje, ambicije, odnosno cela vaša zona komfora koju ste izgradili, nisu više najvažniji. Na prvom mestu su dete i njegove potrebe. Pod detetovim potrebama podrazumevamo ne samo biološke potrebe poput hrane, vode, presvlačenja, kupanja, izvođenja na svež vazduh,  već i one psihološke i emocionalne potrebe kao što su potreba za ljubavlju, sigurnošću, pripadanjem i emocionalnom povezanošću.

Dozvola za odrastanje

U prvim godinama života deteta, majka je ta koja ima presudnu ulogu u njegovom razvoju, što ne znači da je uloga oca manja, već je samo drugačija. Kad su žene u pitanju, njihova spremnost da postanu majke se meri time koliko su spremne da budu u ulozi zadovoljavanja detetovih potreba na nako vreme i koliko su spremne da postepeno napuštaju tu ulogu, vrate se drugim društvenim ulogama i daju detetu “dozvolu za odrastanje”.
Veliki broj žena na jednom nivou želi da postane majka, a na drugom nesvesnom nivou, dete može da im bude smetnja ka ostvarivanju drugih njima važnih ciljeva ili da im bude “konkurencija” kod drugih važnih osoba. Takav sindrom u psihologiji je poznat kao sindrom “infantilne majke” i ovakav unutrašnji konflikt može da bude jako mučan i za majku i za dete. Ne retko se dešava da majke po dolasku iz bolnice sa bebom imaju neke od simptoma postporođajne depresije, koja se nekad brže, nekad sporije prevazilazi.
Postporođajnu depresiju ne treba mešati sa “bebi bluz” sindromom, koji nastaje kao normalna reakcija sa nadolaženjem mleka i traje dok se dojenje ne stabilizuje, ne duže od 2 ili 3 nedelje.
Jedna majka mi se obratila za pomoć jer je duže vreme bila pod pritiskom okoline i supruga da treba da rodi dete. Na jednom nivou smatrala je da je jako važno da postane majka budući da sve njene drugarice imaju decu, a to je u njenoj okolini poželjno, suprug i njegova familija će je više ceniti…. Ali, na drugom nivou, to ju je sprečavalo da se bavi karijerom koju je skoro započela i koja je bila važan deo njenog identiteta. S druge strane, shvatila je da dolaskom deteta gubi i način života koji je stvorila poslednjih godina i koji joj se sviđao. Mesecima je zbog svega toga bila plačljiva, emocionalno nestabilna i u čestim sukobima s okolinom. Vremenom je počinjala preterano da brine za detete, da ima panične strahove za detetovo zdravlje, na šta je dobila pozitivnu reakciju okoline da se više uključe u brigu o detetu. Babe i dede su zaista pritekli u pomoć, ali ne na prirodan način, već u paničnom strahu da je dete životno ugruženo. Ona je trenutno rešila problem tako što preterano brine i tako angažuje druge da se brinu o detetu, što joj daje prostora da ispuni neke svoje potrebe, ali tako dete gubi majku i povezanost sa njom koja mu je potrebna. Rešenje ove sitacije nije samo uključivanje šire porodice u odgajanje dece, već rešavanje svog unutrašnjeg konflikta, tako što će prihvatiti da se odrekne svojih ambicija i statusnih uloga na neko vreme i naučiti da prihvati sebe kao vredno ljudsko biće i bez statusnih uloga, kao i donošenje odluke iz svih delova ličnosti da je spremna da preuzme sve obaveze majčinstva….

Tri najvažnije godine

Kad kažemo “na nako vreme”, mislimo obično na prve tri godine života deteta dok traje primarna simbioza. Tad se žene postepeno vraćaju u svoje druge društvene uloge. Ako se to pogrešno shvati, žena može i preozbiljno da shvati svoju ulogu majke i odrekne se svog života, svojih želja, potreba i ambicija na duži vremenski period, obično dok dete ne ode iz kuće. Tad govorimo o sindromu “savršene majke”. Za to vreme može i da ugrozi svoj odnos sa partnerom, što može i da rezultira emocionalnom udaljavanju supružnika. Ove “savršene majke” imaju velikih teškoća kad dete odraste i ode od kuće, a one nemaju više o kome da brinu. Jedna pravnica se posle odlaska svoje dvoje dece od kuće obratila za psihoterapijsku pomoć, jer je imala simptome depresije. Ona je svu svoju energiju ulužila u brigu o deci, prošla sve njihove bolesti… Jedno dete je čak imalo i problem sa zavisnošću i ona se u tom periodu dobro nosila sa time. Ali, kad se sve uspešno završilo i kad su oni konačno postali zdravi i samostalni, počeli da stvaraju svoje porodice, ona više nije bila dobro. Posao joj ne donosi nikakvo zadovljstvo, odnos sa suprugom je loš i ona ne vidi više smisao svoga života.
Ovo su samo neki od brojnih primera koje svakodnevno možemo sresti kod velikog broja žena na ovom području. Roditeljsvo podrazumeva takav odnos u kojem su detetove potrebe najvažnije, ali to ne znači da majka treba potpuno da potisne svoje želje, potrebe i zapostavi druge društvene uloge. Roditeljstvo isto tako podrazumeva i pomoć detetu u sticanju  samostalnosti i nezavisnosti kako bi jednoga dana moglo da ode svojim putem i stvori svoju porodicu. Da bi to moglo da uradi, potrebni su mu i zadovoljni roditelji, koji će pored brige o njemu brinuti i o sebi i od koga će moći da se odvoje bez griže savesti da su nešto pogrešili ako odu svojim putem. Takvim roditeljima će se deca uvek rado “vraćati” za savet ili iskren razgovor, bez osećaja krivice ili odbačenosti.

mr Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.

Online seminar Ljubice Bogetić namenjen roditeljima “DETE POBEDNIK”

  • Kako pomoći sebi i postati životni pobednik?
  • Kako upoznati sebe kao roditelja?
  • Kako uspostaviti dobar odnos sa svojom decom?
  • Kako postaviti optimal cilj vaspitanja?
  • Da razumeti razvojne karakteristike svakog uzrasta?
  • Kakve poruke upućivati deci?
  • Kako pomoći deci da steknu pozitivnu sliku o sebi, drugima i svetu u kome žive?
  • Kako pomomoći deci da budu životni pobednici?

Nakon seminara roditelji su kompetentni da preduprede, prepoznaju i reše svaku potencijalnu konfliktnu situaciju, menjaju i obogaćuju svoje vaspitne stilove i sebi daju dozvolu da budu dovoljno dobri roditelji, a svojoj deci da postanu – ŽIVOTNI POBEDNICI.

Program je namenjen prvenstveno roditeljima, vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i svima koji se bave decom.

Trening se odvija u okviru 8 radionica. Na kraju treninga svi učesnici dobijaju pdf priručnik za roditelje od 150 strana, sa deteljno opisanim teorijskim konceptom i audio hipnoterapijsku seansu – uspešan i zadovoljan roditelj.

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com
www.facebook.com/ljubica.raskovic.5
Stranica EOScentar za primenjenu psihologiju  www.facebook.com/EosCentarZaPrimenjenuPsihologiju –
FB grupa Kutak za roditelje www.facebook.com/groups/433603143655199/ –
Youtube – EOS primenjena psihologija  www.youtube.com/channel/UCjbOoKCZ0uuf9pjLiCkbzIA

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

DOG FEST u Beogradu

Sledeći tekst

Deca sa Balkana i 4 kontinenta u fudbalskom kampu na Jahorini