BG online

Lični razvoj

Provetravanje sopstvenog života

I PSIHOTERAPEUTI PLAČU

Manje je poznato da se osim što imam desetogodišnje psihoterapijsko iskustvo i dve objavljene knjige, već skoro dve i po decenije profesionalno bavim i muzikom. I to,prilično uspešno. Kad sam imao devetnaest godina i bio student druge godine Filozofskog fakulteta, sa svojim tadašnjim bendom sam imao generalnu probu pred jedan veoma važan nastup. Negde na polovini probe, u naš studio za vežbanje, sišla je moja majka. Nikada to nije praktikovala i kad sam je video, znao sam da nešto debelo nije u redu. Izvukla me je napolje i ispričala kako se gadno posvađala sa tatom. Morao sam na kratko napustiti probu i otići kući da bih nekako smirio tu, veoma neprijatnu porodičnu situaciju. Uspeo sam u tome, ali je cena za to bila moja višednevna uznemirenost, nesanica i velika tuga. Vratio sam se na probu, odradio je onako kao se to od mene i očekivalo. Sutrašnji nastup je bio veoma dobar i veoma posećen. Uradio sam sve to, dok su u meni bujali haos, anksioznost i strašna mentalna iscrpljenost i odsutnost.

Zašto vam sve ovo pričam?

Mnogi misle da je život psihoterapeuta uvek uređen i da oni nemaju mnogo životnih problema. Ovo je velika zabluda. Iz prve ruke vam mogu posvedočiti da se i mi rastajemo, plačemo, bivamo ponekad nesigurni, anksiozni ili depresivni. Ovo pokazuju čak i neka istraživanja. To vam je isto kao kad bi ste od lekara ili hirurga očekivali da nikad ne završe u bolnici ili na operacionom stolu. To je, jednostavno nemoguće.
Život je veoma težak i svi u njemu imamo manje ili veće probleme. Međutim, ključno je pitanje da li možemo pomagati ljudima i onda kad nama lično nije sve u životu potaman?
Moj nedvosmislen odgovor je da možemo! Možemo, itekako! Iskusan i dobar terapeut ima zadatak da pažljivim postavljanjem ciljanih pitanja omogući klijentu važne uvide, otkrića, kao i da ga smiri, razuveri ili namerno skrene pažnju onda kad pažljivo proceni da osoba nije trenutno spremna za neku bolnu temu ili sadržaj.
Naši lični problemi ne smeju da nas ometaju, niti da se osete. Osim, u jednoj situaciji! To je onaj trenutak kad nam se klijentova muka učini poznato i kad shvatimo da smo i sami prošli kroz isti problem. Tad naše iskreno otvaranje prema osobi može klijentu pokazati da nije sam u svojoj muci i da se takve stvari dešavaju mnogima, pa čak i vlastitom terapeutu. Poznati konstruktivista Moni Elkaim je ovaj fenomen nazvao „rezonanca“. Smatra se da rezoniranje ili „odjek“ zajedničkog konstruisanja iskustva, odnosno doživljavanje problema na isti ili sličan način može biti veoma lekovito u psihoterapiji.

I nama je potrebna pomoć (250 sati lične psihoterapije)

Probao sam ovo mnogo puta i efekat je uvek bio povoljan. Kako po terapijski odnos i uspostavljanje poverenja (koje je ključna stvar), tako i po problem samog klijenta.
Ponekad se i meni desi da se nakon serije psihoterapija sa klijentima i sam osećam bolje nego što sam bio pre nego sam počeo radni dan. Naravno, ukoliko je lični život terapeuta u tolikom haosu da više nije sposoban da se koncentriše, radi ili uopšte sluša svoje klijente, vreme je da i on sam ponovo potraži pomoć na vlastitoj psihoterapiji jer je, čak i nama, nekad potrebna pomoć. Zbog svega ovoga, mislim da je najvažnija stvar u obuci i specijalizaciji jednog terapeuta, upravo njegov lični rad. I to, najmanje 250 sati lične psihoterapije.

I to nije kraj! S vremena na vreme, treba povremeno provetravati vlastiti život. Svaki psihoterapeut mora doživotno da radi na sebi, kao i da stalno uči. Naš posao ne poznaje penziju i nikada se ne završava. Pravi kraj je jedino onda kad nam se zdravlje nepovratno naruši ili naravno, kada umremo.

Marko Braković
Marko Braković
Foto: Jelena Vlatković

marko.brakovic@gmail.com

Marko Braković  diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica „Šta žene žele?“ i „Zavođenje putem društvenih mreža“, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom „Fejsbuk Predator“. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Zašto ponekad pričamo sami sa sobom?
Život sa kompleksom niže vrednosti
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
POPCORN ZA DUŠU LIDIJE MARKOVIĆ ROSATI (video) Blago tebi, rođena…