Roditeljstvo

Prirodno roditeljstvo (Tomislav Kuljiš)

DETETU JE POTREBAN RODITELJ KOJI ĆE GA ČUTI I RAZUMETI

 “Odnos detata i roditelja u predškolskom uzrastu zauvek određuje kako će to dete kasnije funkcionisati u životu, kakvo će zdravlje imati, kako će se osećati u sebi, kakav će biti roditelj i partner…”

Roditeljstvo se ne uči- tvrdi Tomislav Kuljiš, osnivač Centra Prirodno roditeljstvo i dodaje da su programi za kvalitetno podizanje potomstva ugrađeni u nas same. Ovaj terapeut integrativne psihoterapije, osnivač Centra Prirodno roditeljstvo, autor programa “Roditeljstvo 0-6”, “Roditeljstvo i rani razvoj”, “Lični razvoj”, kaže da će roditelj onda kad u potpunosti razume šta se događa u detetu, pogotovo u zahtevnim situacijama, sasvim sigurno znati šta treba da radi, a saveti mu neće biti potrebni. O tome zašto su prve godine deteta toliko važne i zbog čega kasnije određuju ceo budući život deteta Tomislav Kuljiš govoriće na predstojećim predavanjima u Beogradu, Zagrebu i Rijeci.tomislavkuljis

Šta je u današnje vreme cilj i prioritet roditeljima- da im dete bude poslušno, uspešno, srećno ili je to nešto drugo?
-Već godinama na ovo pitanje od savremenih, svesnih roditelja na predavanjima dobijam jasan odgovor da im je najvažnije da im dete bude srećno i postane osoba koja nosi mir u sebi. Međutim, mi kao nekadašnja deca se jako dobro sećamo da je vaćini naših roditelja najvažnije bilo da smo poslušni što je bio dokaz njihove roditeljske uspešnosti. I tu je ona osnovna razlika između  zastarelog i prevaziđenog, ali još uvek vladajućeg bihevioralnog prstupa i savremenog, naprednijeg razvojnog pristupa. Bihevioralni pristup  posmatra dete spolja i procenjuje ga samo po ponašanju, pa tako ocenjuje i roditeljstvo, dok razvojni promatra kako je detetu unutra i nastoji da razume njegove razvojne procese i omogući mu celovit razvoj njegovih ljudskih potencijala.
U čemu roditelji najčešće greše?
-Mi još uvek kao društvo po inerciji koristimo stare metode bihevioralnog pristupa, pa tako čak i najnaprednijim roditeljima koji ne žele vaspitavanje po sistemu “batine i šargarepe (kazne i nagrade)” nedostaju ideje kako da se odnose prema detetu. Cilj našeg rada u “Centru Prirodno roditeljstvo” jeste da u roditeljima osvestimo kakav je odnos detetu potreban i kakvi to roditelji stvarno želimo da budemo. To nikako nisu neke nove metode i tehnike, nego prirodan i zdrav pristup koji imogućava npr. rešavanje zahtevnih situacija s detetom kroz odnos, a ne kroz naučene metode. Smisao je početi tretirati dete kao subjekat, a ne kao objekat. Svi koji smo tretirani kao objekat kroz vaspitne metode, nismo zbog toga bili bliskiji s roditeljima već naprotiv, bolelo nas je to posledično razočaranje u njih i gubitak prisnosti.
Koji zapisi u karakteru i emocijama  svake odrasle osobe su formirani još u najranijem periodu?
-Danas vrlo dobro znamo kroz savremenu neurologiju, interpersonalnu neurobiologiju, modernu teoriju atačmenta itd… da povređujuća iskustva (najčešće kroz vaspitne metode), kao i iskustva zanemarivanja (nenamirivanja deteovih potreba) ostaju duboko zapisana u vidu formiranih neuronskih veza u detetovom mozgu, najčešće nedokučiva svesnom pamćenju. Ta iskustva iz ranog perioda oblikuju neurološki i imunološki sistem deteta za ceo život. Iako kroz svesno sećanje nemamo pojma o iskustvim iz svog najranijeg perioda, postoji drugi vid memorije, tzv. implicitna memorija koje se ne možemo setiti, ali koju ne možemo zaboraviti. Kroz program “Rani razvoj – uticaj na život” imamo kao jednu od vežbi tzv. regresiju kroz koju se povežemo s onim kako nam je stvarno bilo pre nego se razvio deo mozga koji nam omogućava eksplicitno sećanje. Kroz tu vežbu postaje svima jasno da nosimo mnogo bola u sebi iz ranog perioda koji smo morali potisnuti, ali koji danas utiče na naše odnose s partnerom, roditeljima, vlastitom decom i čini da nam ti odnosi nisu baš onakvi kako bismo želeli da budu. Rana iskustva oblikuju naš doživljaj sveta i samog sebe, u suštini oblikuju našu podsvest koja nam neprestalno šapuće kakav je svet i kakvi smo mi sami. A šapuće nam ono što smo u podsvesti pohranili kad smo bili jako mali.tomislavkuljis3
Da li se i kako roditeljstvo može “naučiti”?
-Kroz program “Roditeljstvo 0-6” se nikako ne bavimo školom o roditeljstvu i učenjem šta je pravilno. Ja ne dajem savete, niti govorim ljudima šta bi oni trebalo da rade. Naše je da pomognemo roditeljima da se povežu sa vlastitom roditeljskom kompetencijom koja dolazi iznutra, da uvide šta to njihovom detetu treba od njih i šta će biti ako to dobije, a šta ako ne dobije. Kroz sebe roditelji mogu povezati kako im je u stvari bilo kroz uobičajene vaspitne metode, a kako bi im bilo da su imali odnos s roditeljima kakav su želeli i kakav im je bio potreban. Nakon tih uvida i ličnih iskustava kroz radionice i predavanja svima sve postaje jasno i najčešći komentar je: ”Pa, ovo bi svi morali da dožive i čuju”. Dakle, roditeljstvo se ne uči, mi se moramo njega prisetiti jer su programi za kvalitetno podizanje potomstva ugrađeni u nas. Nažalost smo se otuđili od njih iz dva razloga. Prvi je što smo kao društvo zahvaljujući bihevioralnom koneceptu počeli nakon 2. svetskog rata uvoditi tehnike za vaspitanje dece koje su potpuno promašile dete, ali su se duboko ukorenile. Drugi je to što su zbog tih tehnika i metoda koje su ubile ili umanjile kvalitet stvarnog odnosa u ranom periodu, nove generacije roditelja odrastale bez modela kvalitetnog roditeljstva jer ga nisu imale gde doživeti, pa ni sami nisu sa svojom decom znali kreirati. Svo to znanje je i dalje u nama, samo treba da se povežemo s njim, a upravo to je i cilj i postignuće programa u Centru.
Šta je najčešći uzrok nesigurnosti odraslih ljudi i njihovog nepoverenja koje imaju kako u sebe, tako i u život?
-Odlično pitanje, ali će odgovor mnogima da zvuči neverovatno. Prvo ćemo pomisliti da je razlog to što roditelji nisu detetu jačali samopouzdanje, hrabrili ga i sl., ali pravi razlog nesigurnosti i nepoverenja u sebe i život je u iskustvima neprihvaćenosti iz prve godine i doslovno iz prvih sati, dana ili meseci. U terapautskom radu u našem Centru svakodnevno se potvrđuje isti obrazac ranih iskustava koja nose ljudi koji imaju opisanu problematiku. Kad god radimo s nekim ko se tako oseća, dođemo kroz duboke terapeutske tehnike do toga da se još kao beba doživeo neprihvaćen, nepovezan, napušten i taj razoran osećaj se ugradio kao slika o sebi kao nevrednom da bude prihvaćen od drugih. Detetov doživljaj sveta se ugravira u podsvest i nastavlja da ga ceo život doživljava kao ne baš prijateljskog, a ugraviralo se i iskustvo da ne mogu imati poverenje u druge i u život.
Zbog čega su se ljudi u 21. veku udaljili jedni od drugih što se neminovno odrazilo i na porodicu?
-Svedoci smo sve veće alijenacije, pogotovo u razvijenim zemljama. Govori se o jačanju individualizma, ali se ne vidi da se tu radi o generacijama kojima su pokvareni prirodni podsvesni programi za uspostavljanje bliskih odnosa s drugima. Ti programi se moraju afirmisati još u prvoj godini kroz bliski odnos s mamom, ali šta ako ta mama nema taj program dobro razvijen od svoje mame? Ovde nikako ne želim da kažem da su roditelji nešto krivi. I oni su žrtve opšteg otuđenja, u njima je i dalje čežnja za bliskijim odnosom sa svojim roditeljima, sa partnerom, sa svojim detetom, ali jednostavno ne znaju kako se to radi. Kad osoba to osvesti, onda može da se napravi mnogo kroz duboki rad na sebi i promeni odnos sa najbližima na bolje. Ti pomaci u porodičnim odnosima ka većoj bliskosti kroz program su nam jedna od najdražih iskustava u radu u Centru. Kroz teraputski rad vidimo da i največi individualci u biti duboko u sebi čeznu za dubokim odnosom s nekim drugim. Individualizam treba da dođe kao rezultat konačne ljudske zrelosti, a ne kao kompenzacija nesposobnosti za ostvarivanje odnosa.tomislavkuljis2
Šta sve može da se nauči kroz programe u “Centru Prirodno roditeljstvo”?
-Osnovni program u Centru je “Roditeljstvo 0-6” koji sadrži video predavanja na koja se nastavljaju live stream predavanja koja se prate sa svog uređaja i u pvoj varijanti programa imamo polaznike sa svih kontinenata. U Beogradu, Zagrebu i Rijeci se mogu upisati i iskustvene radionice koje koje počinju nakon predavanja koje se prati putem video konferencije. To znači da se sa polaznicima u Beogradu vidim, čujem i razgovaram kao da smo u istom prostoru. Sam program omogućava duboko razumevanje stvarnih potreba deteta i preduslova celovitog emocionalnog, psihološkog i intelektualnog razvoja. Kroz njega roditeljstvo postaje mnogo lakše, a za decu razvojno podsticajnije. Kad uspemo da razumemo šta se događa u detetu, pogotovo u zahtevnim situacijama, onda nam postaje jasno šta treba da radimo i više nam nisu potrebni saveti sa strane. Već sedmu godinu radi naš Centar i stotine roditelja su prošli kroz program. U Beogradu se pred leto završila prva generacija, a sada nam je želja da kao Centar nastavimo da radimo s novom generacijom roditelja.
Zbog čega je veoma važno tokom prvih godina života naročito se posvetiti detetu i njegovom vaspitanju?
-Sama reč vaspitanje dolazi iz bihevioralnog pristupa i implicira da mi spolja radimo nešto na detetu, tako da se ono iznutra menja. Ako uzmemo metaforu s biljkom, to bi onda bilo najsličnije obrezivanju biljke s ciljem da bude bonsai. Razvojni pristup se pita šta toj biljci (detetu) treba da izraste u svoj potencijal, bavi se okopavanjem, gnojenjem, ili možemo reći namirivanjem njenih potreba kako bi se celovito razvila. Taj koncept nam je blizak i prihvaćen kad govorimo o ishrani deteta. Ali, ne zna se dovoljno u društvu da razvoj detetovog mozga, fiziologije, neurološkog sistema kojim će se buduća osoba služiti ostatak svog života, zahteva neke preduslove u vidu određenog odnosa s roditeljima. Svaka razvojna faza deteta je u suštini faza razvoja pojedinih delova mozga i neurološkog sistema i neće se dogoditi sama od sebe. Kroz iskustva u istoriji znamo da deca kojoj su uskratili odnos i dali im sve ostalo od kvalitetne ishrane na dalje, su se razvila u disfunkcionalne jedinke. Kad uđemo dublje u tematiku ranog razvoja čoveka, tj. u detinjstvo, onda se nameće pojam “formativni period čoveka”, tako da umesto reči “odgajanje” počne bolje zvučati “posložavanje”. U razvojnom pristupu nema govora o popustljivom vaspitanju i nepostavljanju granica. Mnogo vremena je posvećeno tome zašto su stvarno granice važne, kako bi trebalo da budu postavljene i šta onda s detetom koje zbog njih uđe u frustraciju. Velika je to tema i vidim da nakon što je obradimo, roditelji osete veliko olakšanje jer onda znaju o čemu se tu stvarno radi. O tome zašto su te prve godine toliko važne ću upravo govoriti na predavanju u Beogradu, ali recimo za sada da ono što će se događati između roditelja i deteta u predškolskom periodu će zauvek odrediti kako će to dete kasnije funkcionisati u životu, kakvo će zdravlje imati, kako će se osećati u sebi, kakav će biti roditelj i partner i odrediće njihov celoživotni odnos.
Kako izgledaju vaše radionice i koliko imaju priliku i roditelji da učestvuju u njima?
-Radionice su namenjene samo roditeljima, nikako deci. Mi ne radimo s decom, osim ako ne računamo unutrašnje dete u roditelju na kojem najviše radimo kroz individualne terapije. Nakon predavanja sredom uvek sledi iskustvena radionica gde kroz posebno osmišljene vežbe roditelj ima priliku da oseti na sebi ono o čemu govorimo kroz predavanja. Tek stvarno, emocionalno, lično iskustvo može da promeni uverenja koja su nam često drugi ugradili ili nametnuli. Obično kada ljudi osete moć radionica ne žele više nijednu da propuste. Ciklus ima četiri radionice na 4 velike teme: Primarne potrebe, Psihološki razvoj, Emocionalni razvoj i Neposlušnost- zašto i kako. Radionice prolazimo tokom četiri srede, ali dalje se kroz celu godinu nastavljaju nova live stream predavanja koja su svaki put drugačija i nose nešto novo.
O čemu ćete govoriti na predstojećem predavanju u Beogradu?
-Verujem da smo svi čuli onu UNICEFovu sintagmu da su prve tri godine najvažnije. Većina ljudi ipak nema informacije zašto su uopšte te prve godine toliko važne i ne uspeva da poveže da problemi koje sada imaju u životu, s partnerom, poslom, zdravljem, sa detetom, stresom i sl. su posledice loših iskustava iz njihovog ranog perioda. Predavanje u utorak 20.09. u hotelu 88 rooms u Takovskoj će približiti o čemu se tu radi i ukazati šta možemo sada, ako imamo predškolsku i školsku decu učiniti da oni imaju što manje takvih problema u životu i da se razviju u celovite ličnosti. Na predavanju dan kasnije u istom hotelu ću govoriti o podsvesnom funkcionisanju u partnerskim odnosima, korenu i mogućem rešenju tih problema koje imamo svi i neminovno ćemo opet morati otvoriti temu ranog perioda. Ove spoznaje su se pojavile još pre više decenija, ali sada velikom brzinom sve više pristižu novi naučni dokazi koji potvrđuju ono što mnogi psihoterapeuti već odavno znaju. Na žalost, ova znanja presporo prodiru u društvo i kad bi se više znalo o ovome mnogo dece bi imalo bolji i kvalitetniji start u život i izrasle bi u bolje posložene odrasle osobe, a mnogim roditeljima bi bilo mnogo lakše u toj zahtevnoj životnoj funkciji. Rad našeg Centra Prirodno roditeljstvo ima upravo za cilj da premošćuje taj jaz između novih spoznaja i aktuelne roditeljske prakse.

Branka Gajić

Intervjui, radionice, tekstovi Tomislava Kuljiša:
Koraci ka promeni i zrelom partnerstvu
Radom na sebi do boljeg partnerskog odnosa
Predavanje “Zašto su prve godine najvažnije?”

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Dragan Bjelogrlić zaveštao organe pre 15 godina

Sledeći tekst

Besplatna NLP motivaciona radionica u Nišu