Lični razvoj

Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?

PRIJATELJI KAO LEK I BLAGOSLOV

“Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav“ –ima istine u ovim rečima Meše Selimovića, a negovanje prijateljstva danas ima posebnu važnost  za mentalno zdravlje svake osobe. Ono nas iz svakodnevnih, brzih i ritualnih dnevnih ritmova prenosi u zonu relacija sa odabranim, važnim drugim ljudima, ali i sa sobom i svojim ličnim, često intimnim sadržajima koje možemo s njima da podelimo. Prijateljski aspekti koje moji klijenti imaju ili nemaju me posebno zanimaju, jer ljudi koji dođu na psihoterapiju ponekad ne mogu da uspostave bliskost sa drugim osobama, kao ni bliskost željenog kvaliteta. Time ostaju uskraćeni za njima važne odnose što je sastavni deo i kvaliteta života.

Nemanje vremena ili izgovor?

Kad pitam klijenta zašto se ne sreće s prijateljima najčešći izgovor je nemanje vremena. To može biti istina, ali kad govorimo o psihološkim (skrivenim porukama), onda nam ovo uglavnom govori o tome da nisu spremni za blizak odnos ili otvaranje. To je donekle razumljivo jer je veliki broj osoba danas trčeći za obavezama fokusiran na sve što je eksterno i ima tzv. spoljašnji lokus kontrole.
Mlada uspešna poslovna žena koja je prešla 35-tu dugo je bila usredsređena  na sve ono izvan nje, a manje na ono u njoj samoj, što joj je otežavalo povezivanje sa ličnim sadržajima. Tek kad su stvari otišle predaleko počela je da uviđa kako je izabrala da uglavnom radi, da bi kompenzovala jedan svoj vrlo ranjivi deo sa stabilnošću koju joj je donela karijera.  U svojim pričama počela je da se povezuje sa sopstvenim  situacijama, emocijama i uverenjima u vezi stvari koje su je pomerale na pogrešnu stranu. Prvo je promenila isključiv stav „da su drugi problem“. Ovom „plus-minus“ životnom pozicijom dugo je opravdavala svoje izbegavajuće ponašanje u približavanju i upoznavanju. Tada je razumela da joj trebaju prijatelji. Potražila je psihoterapiju da bi istražila zašto ih nema i zašto je toliko razočarana u njih.majapavlov

Prijateljstvo kao kiseonik

Prijateljstvo kao odnos podrazumeva određenu dozu otvaranja, a za to nismo uvek spremni. Ostavljajući bliske odnose za drugi put mi zapravo odlažemo „ventiliranje“ sadržaja u nama, neiskazujući sopstvene misli i htenja. Ostajemo u površinskim vodama, gde plivamo, ali se ne osevžavamo, jer ne uzimamo svež vazduh koji se često pojavi u relacijama dve bliske osebe.

Da li me slušaš?

Jedna osoba na psihoterapiji naglašava da ne želi da se druži jer je ona ta koja samo sluša, a druga strana priča, pa se oseća prilično opterećeno, ali i manje važnom u odnosima. To je još jedna nezadovoljavajuća opcija usled koje mnogi ostaju uskraćeni u prijateljstvima-neka vrsta narcisoidnog ogledanja, gde jedna strana uglavnom priča o sebi, o svojim dešavanjima i sadržajima, bez ikakve zainteresovanosti za drugu stranu. Drugi služi za tzv. „kontejniranje“, odlaganje sadržaja osobe koja govori . Ukoliko se na kraju ne seti ili ipak reda radi i priupita „kako si?“, ili „šta ima kod tebe“? bez stvarne empatije, druga strana se oseti uskraćeno, tj. nevažnom u odnosu, što je naravno ne motiviše za dalje druženje.

Poverenje i sumnja

Prijateljstva su odličan resurs mentalnog zdravlja svake osobe. Ona pomažu osobi da osnaži i iskaže sve svoje dobre, i manje dobre emocionalno – socijalne veštine u nekoj vrsti zaštićenog odnosa, koje prijateljstvo često jeste. U prijateljstvu osoba dozvoljava sebi i drugome da eksperimentiše sa ličnim granicama, kako bi ih nadalje koristila u ostalim manje bliskim odnosima. Samo neke od tih sposobnosti su: mogućnost iskazivanja poverenja, sposobnost da tražimo ono što nam treba, iskrenost, poštovanje, lojalnost, pa i ranjivost i konfrontacija. Ove snage osoba donosi ili ne donosi i u psihoterapijski odnos gde demonstrira kako i koliko je spremna da se (ne)vezuje za terapeuta. To je značajna informacija meni kao terapeutu u radu sa klijentom. Oni koji demostriraju poverenje bude motivacione i proaktivne snage u sebi. Nasuprot poverenju je sumnja i nju srećemo kod ljudi koji su imali negativna životna iskustva što je  kod njih produbilo neku vrstu sumnjičavosti, povlačenja, nespremnosti za otvaranje i pružanje što češće vodi u apatiju i pasivnost. Ipak, i pored loših iskustava gde su očekivanja osobe bila izneverena, ona treba da se potrudi da prevaziđe generalizacije i da sa drugim ljudima, sa kojima procenjuje da bi mogla graditi prijateljski odnos to i isproba.

Šta nam je potrebno?

Važna stvar u prijateljskom, bliskom odnosu jeste sloboda i način da tražimo ono što nam treba, npr: „Značilo bi mi kada bi se čuli i izašli“.
„Volela bih da rešim dilemu sa tobom, da li si za?“
„Da li želiš da čuješ moje mišljenje po tom pitanju?“
„Da li ti je važno zašto se ja ne slažem s tim?“
„Htela bih da znaš koja je osećanja tvoj postupak pokrenuo kod mene…“

Greška je tu da se ispravi

Prijateljstvo nosi u sebi i mogućnost greške, tj. pogrešnog postupka, kao uostalom i svaki drugi odnos, a s tim i mogućnost priznavanje iste… Možemo uvek da priznamo grešku i na taj način pokažemo osobi da nam je stalo, i da nam je žao ukoliko se loše oseća zbog našeg postupka, koji je bio pogrešan.Time pokazujemo i izvesno saosećanje što je takođe vrlo bitan aspekt prijateljstva.
Prijateljstvo podrazumeva mogućnost da smo jednako važni, tj. ravnopravni u odnosu i da smo spremni da slušamo, pratimo, kao i da budemo praćeni.
Duhoviti prijatelji su lekoviti, jer igrom asocijacija, otvaraju novu perspektivu nekim našim sadržajima.To budi raspoloženje, opuštenost i spontanost, što prijateljstvu daje neku vrstu socijalne moći.

Bliskost

Prijateljstva često podrazumevaju i još jednu dimenziju, a to je prizvuk bezuslovnosti, jer osobu volimo,prihvatamo baš takvu kakava jeste. Takođe je bitno da umemo da primećujemo i izgovaramo pozitivne, afirmativne postupke druge osobe i da ih naglašavamo. Time je negujemo, što je bitan aspekt bliskog odnosa. Zdravi prijateljski odnosi  doprinose dobroj psihičkoj kondiciji osobe. Oni nas opuštaju i omogućuju da razmišljamo o sebi izbliza, deleći deo svog intimnog repertoara sa osobom od poverenja.
Pokazujući sebi da smo nekome važni i dragi, vraćamo i samopouzdanje, što nam donosi ispunjavajuće iskustvo. Ukoliko bi ljudi negovali kvalitet života koji uključuje bliskost u njegovim prijateljskim aspektima, možda im psihoterapija i ne bi bila toliko potrebna.

Maja Pavlov
Foto: Dario Konstantinović
tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
“Ta u svakodnevnom životu”, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Kapacitet za ljubav/a>
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Sukob generacija

Sledeći tekst

Kako izabrati pravi filer za lice?