ODMOR I PUTOVANJA

Pravoslavlje u srcu Afrike

OSMO SVETSKO ČUDO

Na svetog Đorđa 6. maja svetski putnik Viktor Lazić posetio je crkvu svetog Đorđa u Lalibeli (Etiopija). Po njegovim rečima to je najlepša, najoriginalnija i najneobičnija crkva posvećena ovom svecu, izdubljena duboko u steni, u obliku krsta, bez stubova.viktor1
-Za mnoge to je osmo svetsko čudo- kaže Viktor Lazić za BGonline.-Ova crkva je jedna je od najvažnijih pravoslavnih svetinja i pravoslavnih mesta hodočašća na svetu za koju kod nas malo ko zna. Ona je i pod zaštitom UNESK-a, a sagradio ju je kralj Lalibela krajem XII ili početkom XII veka. Sama zgrada crkve je u obliku krsta. Lalibelu nazivaju i drugim Jerusalimom.viktor
Viktoru je krsna slava Đurđevdan, pa mu je zato bilo važno da na taj dan bude u ovoj crkvi.
-Izgleda potpuno nestvarno, a ulaskom u nju ulaziš u ogroman krst koji je isklesan iz stene. Zanimljivo je to da se ljudi izuvaju kad ulaze u crkvu, što je stari pravoslavni običaj koji smo zaboravili. Bio sam na jutrenju, primili su me po bratskim pravoslavnim crkvama ko brata, ali za Srbiju niko nije čuo. Kad je reč o pravoslavlju, imaju običaj da ti ako sumnjaju daju test i tako se uvere. Oduševljen sam pravoslavljem u srcu Afrike.

Branka Gajić

7 Comments

  1. Bozic Rade
    08/05/2016 at 12:13 — Reply

    Tačno je da je ova crkva za Etiopljane sveto mesto.
    Dopuna u vezi sa ovim mestom :
    Malo selo kao Mali mokri lug, protiče potok kroz centar, pored pomenute crkve ima ukupno 11, naj poštovanji i skoro nedostupan je manastir na vrhu planine koji se od crkve ne vidi jer je vrh skoro uvek u oblacima….
    Ima aerodrom i motel, tako ko planira da upozna bolje ovo sveto mesto mora da prespava i ugovori dva magarca, porani ujutru pre prvih petlova i krene u planinu….
    Sve je fantastičan doživljaj….

  2. 08/05/2016 at 14:01 — Reply

    Човек проживи свој живот а често не сазна за неке велике ствари.

  3. Ziko-Zupski
    10/05/2016 at 06:39 — Reply

    Bravo Vikore Lazicu. Putovanje je navece bogatstvo svih doživljaja. I uvek sakupljaj materijal da predocis lepe stvari narodu. Ta prekrasna gradjevina polazi sa kulturom uticaja starog Srpskog naroda pod drugim imenom koja je preživela jer je nevidljiva. Zelim ti lepo putovanje kroz lepu Afriku.

  4. Драган
    18/07/2016 at 07:36 — Reply

    Јако лепо и интересантно. Чуо сам за ово, али само површно. Ипак, мораћу да разочарам аутора текста, као и неке читаоце. Наиме, Етиопљани, као ни Копти у Египту, као ни Јермени, нису православни. Они су следбеници монофизитског учења и нису у канонском јединству са православном црквом од 5. века. Кога интересује, нека погледа одредницу “монофизити” (монофизитство, монофизитизам) у било којој енциклопедији. У нашој јавности постоји опште уверење да су ови народи православни, што је резултат поприличне површности. Чак сам и од неких свештеника, додуше не оних најобразованијих, чуо да ове народе сврставају у православне.

  5. dragana.jocic54@gmail.com
    18/07/2016 at 11:53 — Reply

    Драгана
    Тачно је то да су монофизити.Али,званично они и Копти припадају православној цркви.И ја сам се томе зачудила.Али,без обзира на све то,лепо је обићи оваква места и сазнати о њиховој историји.И код нас у Србији у околини Рашке је пронађено доста оваквих цркви које су биле под земљом,које су случајно ископане!

  6. Ненад
    24/05/2017 at 22:04 — Reply

    Ово није православни храм,него је храм монофизитске(јеретичке)етиопске “цркве”!!

  7. Виктор Лазић
    29/05/2017 at 13:19 — Reply

    Копти, Јермени и Етиопљани су православци и то није спорно питање међу православним црквама. Екстремиста увек има, и увек су гласни.

    Постоји разлика у догматском учењу наше и њихове цркве, која је пре свега везана за природу Христа (у вези са божјом и човековом природом Исуса), али је у међувремену дошло до приближавања цркава и потписано је више докумената међу једним и другим православним црквама којима се утврђује да је до сукоба, који се јавио у 5. веку, дошло услед неразумевања А НЕ различитог тумачења вере.

    Мислим да више од деведесет посто верника и њихове и наше цркве не зна детаље у вези са тачном природом Христа, те да ли су божје и човечје у самом Исусу спојени или одвојени. Затим, постоји воља и тенденција да се у православном свету, који је расцпекан и угрожен, иде ка уједињењу и превазилажењу разлика. Заједно смо јачи, а наша традиција, култура, историја, вера највећим делом су истоветни или веома слични. Долазе из истог извора и исповедају ису суштину, па најчешће чак на истоветан начин. У том смислу, између нас и тих цркава у току је дијалог – што значи да цркве међу собом имају контакт и да се међусобно не називају јеретичким (као у средњем веку), иако богослужења не врше заједно (ово је одговор професора са нашег богословског факутлета).

    Сматрам екстремним и штетним ставове да се ради о јеретицима. Поједине “наше” православне патријарише гаје веома присне односе са овим црквама и мене лично су, као брата православца, у Етиопији, Египту и Јерменији примали веома срдачно. Ти људи, који су међу првима на свету примили хришћанство (нпр. прву цркву на свету коју је саградила држава, саградили су Јермени у IV веку), који према нама гаје веома срдачан и присан однос, који су угрожени и који су остали верни својој вери у много тежим околностима него ми, не заслужују овакве коментаре.

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Svestrani glumac Vojislav Tomić

Sledeći tekst

Hedonizam, osmeh i radost u Beogradu