BG online

Honey Slim sirup
Lični razvoj

Postoji li bezbolan raskid?

KAKO PREKINUTI VEZU U KOJOJ NISMO ISPUNJENI I SREĆNI?

Pisac Marcel Prust zapisao je da najdirljivije govore drži onaj koji nije zaljubljen… Kad shvate da su suviše različiti i da ne mogu usrećiti jedno drugo ljudi uviđaju da je veza u kojoj se nalaze besmislena i da je najbolje za oboje da stave tačku na nju.
Duge veze, iako su na početku delovale bajkovito i savršeno, neretko se završavaju i zato što se partneri vremenom menjaju i emocionalno udaljavaju… do konačnog rastanka. Čini se da je gotovo svima najteže da naprave korak kojim će najaviti odlazak iz veze, one u kojoj nisu više ni ispunjeni ni srećni.

Umemo li “hrabro” izaći iz veze?

Stručnjaci iz ove oblasti savetuju da se to uradi dostojanstveno, bez mnogo patetike, teških reči i međusobnih optuživanja. Mnogi odlažući ovaj važan korak često ostaju zaglavljeni u vremenu i razmišljanjima o tome kako započeti priču o raskidu.
-Nema ništa loše u odluci da neko nije za vas, ali je itekako loše odugovlačiti ostanak u lošoj vezi – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Uvek je to neprijatan čin. Neprijatno je biti ostavljen, ali i ostaviti drugog. Jedino nije tako ako među partnerima postoje mrznja, prezir, ako je u tom odnosu neko više bio povređen – dodaje Milivojević.
Ukoliko još uvek postoje emocija i prijateljski odnos, ako nema velikih primedbi na ponašanje drugog partnera, drugim rečima, ako postoji ljubav koja nije dovoljno intenzivna da se ostane u vezi, onome ko želi raskid je često žao ostavljenog partnera jer ne želi da taj drugi bude nesrećan i tužan.
– Mnogi koji žele da odu iz veze koja nije zadovoljavajuća, ali ipak je korektna, pomešaju saosećanje, to što im je žao da ostavljeni pati, sa osećanjem krivice.- ističe Milivojević. -Oni pogrešno veruju da su time što odlaze “prouzroklovali” patnju druge osobe. Kad ljudi rade nešto na šta imaju pravo, ne treba da se osećaju krivim. Ili je nešto pravo, ili je krivo. Otići iz veze jeste nečije pravo koje niko ne može da mu ospori. Ali, kao što sam rekao, raskidi su tužni i neprijatni.

“Šutni me”

Kad neko pomeša sažaljenje i osećanje krivice, najčešće počne da se oseća krivim za to što će nakon raskida druga strana da pati. Međutim, nema mesta za krivicu, ali za tugu, žalost i saosećanje ima- dodaje dr Milivojević.
– Oni koji to ne razlikuju, koji se pogrešno osećaju krivima često odlažu raskid da ne bi bili krivi. Takva osoba ostaje predugo u vezi, sve dok joj ne postane nepodnošljivo čime stiče “pravo” da ode. Nekad, da bi izbegla odgovornost za raskid i osećanje krivice počne da igra igru “šutni me” i počne da se ponaša neprihvatljivo za drugu stranu, sve dok druga strane ne kaže: “Dosta mi je, raskidamo”. Na taj način se prebacuje odgovornost za raskid na drugog i sledstveno se izbegava osećanje krivice- priča Zoran Milivojević i dodaje da osećanja ostavljenosti i odbačenosti nisu isto. -Raskide nekad prati snažno osećanje odbačenosti i niže vrednosti. Razlog tome je što se smatra da onaj ko odlazi više vredi, a da onaj ko je ostavljen nije dovoljno vredan da se sa njim ostane u vezi. Sa tim je povezana ljubomora prema trećoj osobi koja se pojavi kao novi izbor osobe koja je raskinula. Ostavljena osoba se tada “meri” sa novim partnerom jer se oseća manje vrednom od njega. I zato je tipično neprijateljstvo prema i novoj osobi i onome ko je otišao.

Pitanja srca

“Najgori scenario” nastaje onda kad se pojave osećanja prezira i mržnje ili želja za osvetom jer se neko “oseća nepravedno odbačenim, iskorišćenim i povređenim” što nekad vodi u destruktivna ponašanja.
-To uverenje da se vredi manje ako se bude ostavljen je posebno izraženo kod mladih osoba. Deca tako razmišljaju, ali i onaj deo odraslih koji zovemo “unutrašnje dete”. Kako se deca još u osnovnoj školi suočavaju s tim da je njihova zaljubljenost u nekoga iz škole ostala neuzvraćena ili da ih je neko grubo ostavio zbog nekog trećeg, ova uverenja upravo tada nastaju i osoba ih se može držati čitavog života. Zato je veoma važno da roditelji objasne detetu da to što je neprihvaćeno ili ostavljeno nikako ne znači da je odbačeno zato što ono manje vredi, da je manje lepo, pametno ili privlačno. Deca treba da shvate da ljudi imaju različite ukuse, da ukusi nisu objektivno merilo, da se nekome sviđa plava bolja, a nekome crvena, dok treći obožavaju zelenu. Potrebno je da prihvate da ne može da se svakome dopadne, ali i da je to u redu, normalno i da to baš ništa ne govori o njegovim kvalitetima. Ono treba da sačeka da se pojavi neko ko mu više odgovara. Na roditeljima je da ovim “pitanjima srca” između mladih pridaju važnost i da svojim objašnjenjima smanje katastrofu koju mladi pripisuju raskidu – objašnjava Milivojević.

Emocionalno razvezivanje

Dok mnogi priželjkuju bezbolan raskid dr Milivojević kaže da bezbolnog raskida na žalost NEMA.
-Treba prihvatiti da je bolan, neprijatan i uvek bolniji onom ko želi da ostane u toj vezi. Pozicija za raskid je pozicija samopoštovanja i poštovanja drugog, uvažavanje njegovih neprijatnih osećanja uz čvrsti stav da je gotovo. Saosećanje, tačnije sažaljenje sa ostavljenom osobom je u redu, ali osećanje krivice, ma koliko ostavljeni pokušao da izazove to osećanje kod onoga ko odlazi, nije u redu. I zato je važno da oni koji odlaze imaju čvrst stav da je zaista gotovo. Problem nastupa ako se osećaju krivima pa daju dvosmislene izjave koje bude lažnu nadu kod ostavljene osobe, što je dugoročno jako loše. Treba jasno reći da je gotovo zauvek i razumeti da će druga strana biti tužna, ali i znati da će sve to proći i da je to zaista najbolje za oboje. U svakom susretu treba uvažiti drugog i njegovu bol, pokazati da nam nije svejedno jer se druga strana ne oseća dobro, ali i jasno dati do znanja da je zaista gotovo.
Nije realno očekivati da će već dan nakon raskida nestati osećanja prema osobi sa kojom smo proveli neko vreme.
– Većina raskida je iz pozicije prijateljstva, a to znači da onome koji odlazi nije svejedno do osobe koju ostavlja, sa kojom je proveo neko vreme svog života, kao ni do toga kako se ona oseća- kaže dr Milivojević.- Zato je uobičajeno da se odlazi iako i dalje postoji izvesno osećanje ljubavi, koje ili nije dovoljno da se ostane u vezi, ili je ljubav i dalje snažna, ali osoba odlazi zato što nije u mogućnosti da uspostavi zadovoljavajuću, stabilnu i trajnu vezu. Kod onih koji su ostavljeni osećanja su mnogo intenzivnja zato što oni po pravilu žele da ostanu u ljubavnoj vezi, koju drugi partner protiv njihove volje raskida. To su situacije u kojima je potrebno da prihvate novu stvarnost, da se emocionalno razvežu od voljene osobe, čime ulaze u proces tugovanja. Tugovanje je u stvari emocionalno razvezivanje i postepeno prihvatanje nove realnosti. Kada se ostavljena osoba emocionalno razveže, tada je spremna za novu ljubav i novo vezivanje. Ali upravo zbog onih pogrešnih uverenja o kojima smo ranije govorili, mnogi blokiraju razvezivanje tako što se osećaju odbačeno, manje vredno, tako da im je daleko teže da stvar prebole. Oni mogu ostati godinama fiksirani za osobu koja je otišla, što svakako nije dobro.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

Dr Zoran Milivojević je završio Medicinski fakultet u Beogradu, a nakon brojnih edukacija postao i ugledni psihoterapeut i predavač transankcione analize. Na svetskim kongresima je čest gost i odabrani predavač. Originalnost njegovih dela uvrstila ga je u grupu svetskih autoriteta okupljenih oko projekta Svetska knjiga o ljubavi (The World Book of Love). Kao gimnazijalac razmišljao je o tome da studira režiju ili arhitekturu ali je ipak odlučio da zaplovi „vodama ljudske psihe”. Milivojevićevo kapitalno delo je knjiga „Emocije” u kojoj je ponudio jednu (od ukupno desetak u svetu) takozvanu „veliku teoriju emocija“. Bestseleri „Formule ljubavi”, „Mala knjiga za velike roditelje”, „Uloviti ljubav“ su samo neke od knjiga Zorana Milivojevića.

Za stabilnu vezu ljubav nije dovoljna (Zoran Milivojević)

Saveti Zorana Milivojevića:
Kad je pravo vreme za brak i ozbiljnu vezu?
Lekoviti razgovori sa Zoranom Milivojevićem
“Svako ima nekog, a ja sam sam(a) ….”
Kako živeti od ljubavi?
Život na distanci
Emocionalni incest
Zašto smo usamljeni?
Kako povezati mozak i srce?
Zašto su jake žene naporne?
Zašto biramo pogrešne partnere?
Seksualnost u izlogu
Saveti 50 stručnjaka za emocije u “Svetskoj knjizi o ljubavi”
Gde je ta radost u malim stvarima?
Da li žene sazrevaju ranije od muškaraca?
Formule roditeljstva
Za vezu ljubav nije dovoljna
Posrnulo društvo i vrednosne konfuzije
Mentalna higijena
Kako je zaljubljenost pojela ljubav?

Intervju sa Zoranom Milivojevićem:

Mentalna higijena -Dr Zoran Milivojević

 

 

code here
Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Samohrano roditeljstvo u „novom užurbanom vremenu“ prerasta polako u hroničan…