BG online

Lični razvoj

Život pod pritiskom negativnih emocija

Sasvim je izvesno da bi najveći broj ljudi ukoliko povredi koleno, iščaši zglob ili se poseče na nešto otišlo kod lekara da potraži pomoć. Ukoliko smo nešto radili što je prouzrokovalo bol, to stanje svakako zahteva da ispitamo, kao i šta je do njega dovelo ili kako ćemo dalje s tim. Tačnije, pitamo se: šta mi je činiti? Možda me povreda poziva da promenim dugogodišnje navike i na primer promenim način trčanja, možda moram da krenem na neku vrstu terapije ili rehabilitacije… Kad je u pitanju fizička aktivnost verovatno bi tako postupio i moj klijent koji je ima neku vrstu patnje ili teskobu koja ga čini da živi vrlo kompulzivno. Kad bol dolazi iz mentalne sfere, nekim ljudima je teško da sagledaju njegov uzrok i prepoznaju šta je to što im zapravo smeta.

Kompulzivno ponašanje

Tako je ovaj klijent u naletu obaveza počeo da „gubi glavu“, kompulzivno da jede, malo i da puši marihuanu, između posla i kuće razvozeći decu na njihove aktivnosti, a da ih zapravo ni ne vidi, niti čuje, gubeći stvarni kontakt s njima. Polako, ali sigurno, počeo je da oseća krivicu i krivi sebe što je supruga definitivno priznala da ima partnerku i da želi da se razvede. Pod intenzitetom pritiska neprijatnih emocija dozvoljavao je sebi i po neki „ekskluzivni ekstazi trip“, što  je dolazilo u obzir samo na žurkama. Ovakav sled događaja doživeo je kao čudovišta koja su iskočila iz mraka njegovog života i napadaju ga. Iako svi ponekad imaju teškoće na koje ne mogu neposredno da utiču, ipak je shvatio da svoje probleme pogoršava još više onim što radi. I bilo je sasvim prirodno što ga je sve bolelo.
Kompulzivno ponašanje je često ono šta osoba radi da bi se izborila sa neizvesnošću, teskobom, anksioznošću i svim ostalim neprijatnim emocijama kako bi ih kontrolisala. Da bi problem rešio, ovaj klijent je pokušavao da ga se oslobodi uzimajući povremeno drogu ili s druge strane paradoksalno odlazeći u teretanu ili na trčanje. U jednom momentu shvatio je da je u zdravom telu zdrav duh samo ako je i glava zdrava.

Uznemirena psiha

Ipak, nijedan od ovih načina nije uklonio uzrok njegove uznemirene psihe koja je smišljala nove načine borbe za mir. U jednom razgovoru sa bebisiterkom svoje dece došao je na ideju da možda može sebi da pomogne razgovarajući sa psihoterapeutom  gde bi krenuo u susret upravo toj svojoj duševnoj boli koju je non stop sanirao na kratke staze. Nije želeo više samozavaravanje ili kontrolu. U psihoterapijskom setingu ono što plaši mnoge osobe jeste nošenje sa neizvesnošću i razumevanje složenosti osećanja sa kojima osoba dođe u kontakt. Ipak, svi nesvesni sadržaji vremenom kad dođu do svesne spoznaje imaju veću šansu da doprinesu promeni ponašanja. Tako je upravo i moj klijent, istražujući iskreno i hrabro poruke svog nesvesnog prestao da odlaže stvari koje su neprijatne. Imao je poslove koje više voli i njima bi se posvećivao do poslednjeg atoma energije, a one koje ne voli bi maksimalno izbegavao. Kretao se ka istrajnosti u svojoj 37. godini.

Koraci ka suočavanju

Čuveni Milton Erikson, jedan od začetnika hipnoterapije jednom prilikom je rekao: „U svakom ponašanju se krije dobra namera“. Dakle, iako neka ponašanja osobe ne vode na cilj, ona ih iz nekog razloga preduzima. Kad je otkrio tu skrivenu nameru koju mu je pružio njegov nesvesni um, shvatio je i da može da izabere novih tri do pet ponašanja koja nisu odlaganje, a koja će biti novi vodiči ka njegovoj dobroj nameri.
Shvatio je da idealno vreme za decu nikad neće doći, ali da on može da bude „uključen“ dok ih razvozi na aktivnosti tako što će biti zainteresovan za njih, njihova dešavanja, prijatelje i nevolje. Postao je blagonaklon prema sebi i nije više sebi postavljao različite rebuse tipa „ako- onda“, već se u svojoj organizaciji dana pitao „šta sada želim“ ili „šta treba da radim?“ Usresređivao se sve više na svoja čula i na dnevnom nivou, postajući svestan situacije u kojoj se nalazi, ne samo pasivno žonglirajući u njoj. Onog trenutka kada je odbacio želju da se nešto drugo dešava u njegovom „sada“,napravio je veliki iskorak u suočavanju sa onim što je nosila svaka njegova situacija. Postao je svesniji i realniji.

Maja Pavlov
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Poštovanje sopstvenih osećanja
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Akcija za omasovljenje i podršku sportu u Srbiji „Sto terena…