BG online

Honey Slim sirup
Intervjui

Odrekao sam se lagodnog života da bih bio pored sina

UPAKOVANA NOSTALGIJA MIŠE ĆIRIĆA

„Izađite životu u susret i ne dajte mu da prođe tek tako…“

Kad je iz rodnog Valjeva krenuo na studije u Beograd nije ni slutio da će ga životni putevi voditi čak na drugi kontinent, a “gospodin slučaj” udesiti da u trenutku kad je pred sobom imao velikee poslovne prilike i mogućnost da ostvari “američki san” ipak se vrati u svoju zemlju vođen najlepšim emocijama i bezuslovnom ljubavlju. Miša Ćirić je u diaspori danas jedan od omiljenih promotera Srbije, a kao generalni menadžer Diaspora Group u Srbiji je dosledan misiji da svoju zemlju predstavi svetu na najlepši način.
-Moji roditelji su s pravom očekivali da se nakon studija kao njihov sin jedinac vratim u Valjevo, ali sam ja nakon odlaska na školovanje u Beograd, razočarao svog oca Radovana koji je čuveni lekar-pulmolog i umesto da studiram u Srbiji, školovanje vezano za međunarodni marketing, trgovinu, ekonomske odnose sa svetom, diplomatiju i javni govor nastavio u Americi- priseća se Miša Ćirić.

Nostalgija

Publika širom Srbije, ali i sveta ga viđa s mikrofonom na ekonomsko diplomatskim skupovima, manifestacijama koje se bave kulturom, naukom, turizmom, sportom, a  u svetu ga najviše prepoznaju kroz projekat „Upakovana nostalgija“. Diaspora group nastala je pre 20 godina u Americi gde je u to vreme Miša Ćirić živeo i studirao.
-„Upakovana nostalgija“ simbolizuje povratak svih naših proizvoda na strana tržišta počevši od hrane, pića, namestaja, usluga, turizma što u vreme ekonomskih sankcija nije moglo da se desi. Pozvali smo tad mnoge naše ljude da investiraju jednom nedeljno 100$ u kupovinu proizvoda iz Srbije, bilo da su to mineralna voda, Bambi keks ili srpska vina, s ciljem da se reafirmiše izvoz iz Srbije u svet. Pozvali smo na ujedinjenje znanja i umeća srpske privrednike, uvereni da je srpska nesloga naš najveći proizvod koji niko neće. „Upakovana nostalgija“ je postala nova šansa sa izraženom patriotskom porukom. Kad su čuli za „Upakovanu nostalgiju“ pozvali su me Kinezi  koji imaju u raseljenju 120 miliona ljudi u svetu jer su i oni želeli ovajav projekat.
-Nostalgija je najteže osećanje, a kod većine ljudi koji su otišli na rad u inostranstvo plan je da se što pre vrate, čim zarade dovoljno novca. U modernom dobu ljudi misle da nemaju problem s nostalgijom zahvaljuću modernim sredstvima komunikacije, ali ona stigne čoveka kad ostane sam sa sobom i počne da razmišlja o mirisima, ukusima i zvucima rodnog kraja. Tad krenu da se smenjuju slike detinjstva, školskih drugova, knjiga i misliš da je to samo ekspolozija sećanja koja će proći, ali onda kreneš da sanjaš svoju familiju, prijatelje… Sve te ljudi ista muka muči.

Online veze i vezice

Pitanje kako naći srodnu dušu u tuđini i osnovati porodicu je takođe mnogima u mislima. Miša kaže da je najveća muka naših momaka u diaspori da li će se oženiti.
-Fejsbuk i instagram platforme se smatraju najbržim putem do braka što je u praksi potpuno pogrešno. Što se više ljudi znaju, sve je manje brakova. Nikad nije bilo više komunikacije, a manje vremena. U vreme kad se rade dva, tri posla da bi se prezivelo moderni ljudi jure i žure iako je sve prilagođeno tome da se relaksiraju. Oni imaju sve osim vremena, pa nakon upoznavanja preko interneta ostane i gomila promašaja, lažnih susreta, lažnih profila na fb  i obećanja, lažnih slika…
Svako biće traži srodnu dušu i želi potomstvo, ali često mnogi prolongiraju takve životne odluke čekajući da prođe još oja godina dok se ne stabilizuju na poslu,  ne završe master, napreduju u karijeri, kupe stan ili kola, a vreme prolazi…
–Muškarci su otišli odavde jer ne smeju savremenoj tašti da izađu na crtu koja čeka sa svojim- kaže Miša. -Ona očekuje da zet bude stambeno obezbeđen, stalno zaposlen, da plata ne kasnio duže od par dana, da će ćerku voditi na letovanje i zimovanje… Fin momak kad vidi spisak želja samo gleda kojim prevoznim sestrom će da otputuje iz zemlje u potrazi za mestima gde se rad plaća. Ako dočekate tridesetu u stanu svojih roditelja, gde će taj momak da ide da živi sa svojom devojkom? Moj savet mladima je da što pre otvore svoju firmu i znaju šta će od života. Ja sam u Kini video milionere od 18 godina, a u Americi u IT sektoru milionere od 22 godine. Razmišljanja tipa „Uradiću to jednog dana kad se sklope kockice“  je ostalo u 20. veku. Potrebno je imati što veće znanje stranih jezika, a engleski ne smatram stranim jezikom, jednostavno se podrazumeva da ga znate.

Ljubav u piceriji

Tokom života u Americi nije bio u prilici da često dolazi u Srbiju, ali te jeseni 2004. Miša se tokom proputovanja od istoka na zapadu u Frankurtu ukrcao na avion za Beograd gde je u piceriji „Legende“ upoznao Slavu Novakovic rodom iz Rogatice kod Višegrada.
-U toj piceriji sam bio sa drugarima i kad je trebalo da platim račun rečeno mi je da je gazdi picerije rođendan i da „kuća časti“. Ispostavilo je da je ugostitelj-domaćin, pica majstor i vlasnik picerije – jedna te ista osoba, tj. Slava, devojka koja me je oduševila na prvi pogled. Poželeo sam da ostanem duže u Beogradu iako je prvobitni plan bio da budem tu samo tri dana. Hteo sam da joj se revanširam i pitao da li mogu tu da proslavim svoj rođendan što je prihvatila a ja sam 20.oktobra tu došao sa sedamdesetak ljudi iako je rekla da je kapacitet dvadesetak. Družili smo se tokom oktobra, išli zajedno na Sajam knjiga a nakon nekog vremena kad sam se vratio preko Antarktika sačekao me je mejl sa pitanjem da li želim da postanem tata. Mojoj sreći nije bilo kraja. U roku od 72 sata sam se stvorio u Beogradu. Imao sam 40 godina. Moji roditelji su bili u šoku, planirali su da kao sin jedinac imam svadbu sa 300 zvanica, veridbu od šest godina ali kod mene sve to nije bilo tako. Nisam imao kad da sve to ispoštujem, a Aleksa Ćirić se rodio 18 avgusta 2005.godine u Beogradu.
Tako se Mišin povratak u Srbiju desio neplanirano, u trenutku kada je bio izuzetno uspešan. Presudio je vrlo lični motiv jer nije želeo da propusti odrastanje svog deteta i bude „tata na službenom putu“.

Svakom treba ljubav

Vođen najčistijim emocijama i ljubavlju Miša je odlučio da se vrati iz Amerike u Srbiju gde je pokrenuo agencija za međunarodni marketing i komunikacije Diaspora group u Beogradu, a Bogoljub Karić mu je otvorio vrata BK televizije gde je Miša imao autorsku emisiju Upakovana nostalgija“ koja mu je obeležila život. Emisija je postala mnogo gledana u diaspori, a gledaoci su na moj poziv slali razglednice iz svih krajeva sveta. Ono na šta Miša Ćirić posebno ukazuje je da nakon svi onih uspeha koji nas oblikuju u očima drugih ljudi, bilo da su to poslovne pobede, sportsi uspesi, izuzetan ugled u biznisu…. svako ostane sam sa sobom i želi pre svega da bude srećan.
-Nekom je sva sreća njegov imidž u javnosti, ali veoma je važno kakvi smo i kad ujutro ustanemo i ostanemo sami sa sobom u svom stanu. Svima treba ljubav najbiližih, podrška i ljubav petoro najbliskijih  ljudi. Imao sam i ja te faze usamljenosti, kad su svi moji drugovi imali decu a ja ne. Nakon tih priča ostaneš opet sam i pitaš se šta uopšte radiš. Za mene nije bila smisao života u tome da živim u avionima, skupim hotelima, metropolama. Kad se Aleksa rodio nisam znao šta me je snašlo, to je poseban osećaj i ne može da se ispriča. Sa ocem sam krenuo u Višegradsku gde se rodio Aleksa. Od uzbuđenja i neverice mu je u čekaonici pozlilo. Uplašio sam se da ne izgubim oca dok dobijam sina, pa su ga tako hladili, merili mu pritisak, donosili mu vodu.

Zašto moramo znati nemački jezik?

Miša je od prvog dana veoma brižan i posvećen tata.
-Briga o sinu nema veze sa prethodnim životom jurnjave, ludovanja, medija. Jedan mali čovek postao mi je važniji od svega.Uvek ću pamtiti kad je prvi put rekao „tata“ . Moj san je samo jedan- da nauči dobro da govori nemački jezik. Ja pričam na 7 jezika ali nemački ne govorim dobro. Sad je Aleksa u petom razredu i ima bolju ocenu iz nemačkog nego iz engleskog. Srbija je u poslovnom smislu jako vezana za Austriju, Švajcarsku i Nemačku, a mene nervira što dobro ne znam taj jezik. U poslovnom smislu više vas cene i brže se posluje ako govorite jezik te zemlje. Ja sam popustljiv tata, valjda zato što su moji roditelji bili strogi.
Miša Ćirić je obrazovan, svestran i neprekidno uči i radi na sebi. Često mu je dan prekratak za sve što bi voleo da uradi.
-Imao sam priliku da sretnem Bila Gejtsa kada je nas pedesetak došlo da čuje njegovo predavanje o tome kako biti uspešan čovek. Spremili smo sveske i olovke kako bismo zapisali savete najbojatijeg čoveka planete, a on je rekao da je tajna u tome da okupiš oko sebe ljude koji su bolji od tebe i prepustiš im inicijativu. Ostali smo u šoku. Većina greši i plaši se da to uradi.  Dopao mi se i novi metod razogovora sa zaposlenima u kojem ne sede poput ostalih na beskonačnim sastancima, već pričaju šetajući uz reku, a što je novost koju je u menadžment uveo Stiv Džobs. Tako su opušteni i vraćaju se mnogo produktivniji poslu. Patrijarh Pavle je rekao da Srbi nikad ne propuste priliku da propuste priliku, a ja samo ne želim da se mom sinu to desi.

Moja sreća se zove Aleksa

Sebi najviše zamera što nedovoljno vremena provodi sa sninom i kaže da primećuje kako Aleksa svakog dana poraste 3 mm.
-Vreme prolazi, a to me strašno plaši jer znam da tatu niko ne može da zameni. Iz ovog iskustva svima bih rekao da u što mlađim godinama odluče da postanu roditelji, a dete traži vreme koje u svakom smislu zaslužuje. Kad ti dete prigovori da nemaš vremena za njega dok za druge imaš, to preseče kao mač. A s druge strane, posao ne trpi izgovore. Konkurencija je u modernom dobu velika i ima viška svega, posebno radne snage.
Mnogi Mišu Ćirića znaju kao viteza vina. Vitezovi vina su odabrane ugledne ličnosti i u Srbiji ima 12 viteških redova. Miša je vitez vina iz župsko aleksandrovačkog reda, kao i vitez Singidunum Beograda. Kao voditelj brojnih manifestacija širom Srbije ali i sveta Miša u svom sećanju ima bezbroj anegdota. Ono što i danas prepričava, kao veliki voditeljski izazov, jesu događaji na Saboru trubača u Guči,
kada ispred sebe, gledano sa bine, ima više od 70.000 ljudi u publici, a treba im držati pažnju satima, kako muzikom, tako i govorom, animacijom…
Ne krije da je njegov najveci izazov srpska sloga u poslovno- ekonomskom smislu i tvrdi da najlepse stvari u životu kreira „gospodin slučaj“ baš kao što je bilo pre 13 godina kada je upoznao Aleksinu mamu.
-Muškarce je strah da priđu ženi, a moj savet njima je da izađu životu u susret i ne daju mu da prođe tek tako. Život je ono što nam se dešava dok pravimo druge planove za budućnost. Moja sreća se zove Aleksa, a mogli smo da se sve ovo nije desilo da pričamo o tome kako sam milioner u Americi i vozim vas kadilakom.  Povratkom u zemlju sam žrtvovao lagodan život. Nisam mogao da imam jedno i drugo.
Miša Ćirić je od oca lekara nasledio brzinu razmišljanja, logičko donošenje zaključaka, talenat za jezike, a od pokojne majke Milke fantastičnu dikciju, dar za javni govor i komunikaciju. Miša Ćirić s razlogom nosi zvanje jednog od najkvalitetnijih voditelja različitih manifestacija a trenutno gledaoci imaju priliku da ga vide i na Srpskoj naučnoj televiziji, čovek koji je zvanje i posao ekonomske-diplomatije, nebrojana putovanja i mnoge poslovne izazove, menjao za ono, kako kaže, što mu je najvažnije, ljubav i prisustvo uz sina Aleksu u rodnoj Srbiji, koju i dalje, punog srca i žara po najboljem prezentuje svetu.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

code here
Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
„Budućnost pripada svima“ je novi moto Opela, a doterani Opelov…