BG online

Lični razvoj

Umete li da gradite prijateljstvo?

PRAVA MERA ISTINE I ISKRENOSTI ČINI ODNOS SNAŽNIM I AUTENTIČNIM

“ Bez istine ili velikog njenog dela bila ona prijatna ili ne, osobe upadaju u  površnost, blaziranost i neiskrenost ili ispraznost što je veliki rizik za prijateljski odnos.  Jednom rečiju, prijatelji govore istinu jedan drugom…”

Ni jedan odnos ne nastaje sam od sebe, već se gradi dvosmerno, kao i most kad se pravi, uglavnom kreće s obe strane. Kad su socijalni psiholozi pitali ljude šta ih čini sretnim, najveći broj njih odgovorilo je da je to stvaranje i očuvanje prijateljstva, kao i održavanje pozitivnih i toplih odnosa. Jedan broj ljudi koji dođe na psihoterapiju govori međutim o odsustvu prijatnih odnosa s drugima, o osećaju usamljenosti,a samim tim bezvrednosti i otuđenosti. Prijateljstvo je važan izvor mentalnog zdravlja ljudi. Kad mislimo na pozitivan odnos dve ili više osoba koje se međusobno uvažavaju, vole i imaju poverenje jedna u drugu, za takav odnos kažemo da je prijateljski. On može i ne mora da bude i rodbinski. Relacija između osoba jača i gradi se vremenom, a takođe tokom vremena njen intenzitet može i da opada.

Šta sve izgrađuje kapacitet za prijateljstvo?

Altruizam. Ukoliko imate životni stav koji uključuje naklonost, nesebičnost i spremnost da ponekad interese prijatelja stavljate ispred svojih i bez očekivanja nagrade ili nadaoknade, onda možemo prepoznati onu altruističku crtu u osobi koja čini i neku vrstu više svrhe socializacije i ponašanja.
Simpatija i empatija. Simpatija i empatija imaju svoje korene u osećanju koje imate prema nekom ili sa nekim, bilo da saosećate iz svoje ili negove perspektive. Ovaj značajan moment produbljuje odnos. Kad iskazujete saosećanje vi pokazujete pažnju i važnost onome o čemu osoba govori, a biti praćen na ovaj način pokreće u afektivnom smislu i dublji osećaj prihvaćenosti i značaja koji pruža sigurnost onome preko puta vas.
Ljubav prema istini. Istinoljubivost je još jedna od stavki ekološkog uma koji rado gaji istinu. Ipak, tu smo na osetljivom terenu, jer nemaju svi kapacitet za nju. Iako je Kant znao da naglasi da je dužnost svakog čoveka da govori, tj.iznosi istinu, neki drugi pominju da istina i nije baš za svakoga, posebno ne za one kojima smeta. Mislim da prava mera istine u odnosu čini prijateljski odnos snažnijim, autentičnijim… Bez istine ili velikog njenog dela bila ona prijatna ili ne, osobe upadaju u  površnost, blaziranost i neiskrenost ili ispraznost kao veliki rizik za prijateljski odnos. Jednom rečiju, prijatelji govore istinu jedan drugom. Tu problem može biti jedna vrsta “proigranosti” prema sebi gde osoba nerado vidi stvari koje se tiču i nje same, a time onda nije u stanju da gaji istinoljublje ni prema drugom. To zna da  košta prijateljski odnos poverenja.
Poverenje. Poverenje znači da možemo da verujemo onome kome iznosimo naša mišljenja,osećanja ili akcije. Tu je najveći broj ljudi i najranjiviji. Ipak, ukoliko to postane praksa u prijateljstvu tad osoba visoko vrednuje drugog kao onog ko mu nudi “prostor duše” u kojem se može ogledati, osećati onako kako se zaista oseća, bez ispravki ili “packi” kroz projektovanje svojih najrazličitijih emocija, bez ustručavanja. Jedna od pozitivnih nus pojava ovog osećaja poverenja jeste ventiliranje osećanja, a ono je na svoj način lekovito.
Dvosmerni odnos. Takođe jedna vrsta reciprociteta je značajna za odnos. Šta ukoliko neko nekoga treba da bi ga samo saslušao i to je to? Klijenti ponekad konstatuju sa žaljenjem da odlično slušaju, ali kad dođe red na njih, druga strana “ponovo uzme mikrofon”. Tad nemamo dvosmernu relaciju i ne možemo govoriti o prijateljskom savezu, već češće o potrebi da iskažemo sebe bez osećaja da se i druga strana oseti ili razume. Ovo nesvesno ignorisanje udaljava prijateljske odnose.
Efekat blizine. Zanimljiva je stvar i nekih jednostavnih odrednica interspersonalne privlačnosti, a to je blizina. Da li poznajete svoje komšije? Ljudi koje često srećete i viđate najverovatnije će postati vaši prijatelji ili čak partneri.
“Svaka ptica svome jatu”. Iako blizina zna da utiče ipak “sličan se sličnom raduje”. Ovo dokazuju desetine eksperimenata koji potvrđuju da će nam se neka osoba više sviđati ukoliko su njena mišljenja sličnija našim, čak  iako jedno mišljenje koje čujemo bude jedina stvar koju znamo o toj osobi. Upravo je to ono što boji naš stav o njoj. Takođe interpersonalni stilovi komunikacije ukazuju na motivaciju ostajanja u prijatejskim odnosima, a sličnost se dalje ogleda i u brojnim zajedničkim iskustvima koje osobe imaju, čime i jačaju prijateljstva.

Zašto je sličnost toliko važna?

Prvo vreujemo da ćemo se ljudima koji su nam slični i mi svideti. To oslobađa početnu tremu u komunikaciji i možemo biti skloni da prvi započnemo odnos tj. komunikaciju. Sličnost sa nekim nam potvrđuje vrednovanje sopstvenih karakteristika, tj vraćaju nam jednim osećajem i potvrdom da smo u pravu. Ljudi na kraju života obično pominju i sećaju se relacija koje su imali ili nisu uspeli da ih imaju sa bliskima…Zato je dobro već sad graditi različite vrste odnosa  koje će vaš život učiniti stvarnim i živim. Jer, kako rekosmo na početku, most se gardi s obe strane. Ponekad se valja zapitati kakvi smo neimari kad su prijateljstva u pitanju.

Maja Pavlov
Foto: Irina Markić

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Poštovanje sopstvenih osećanja
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
U svojoj knjizi „Kotlići su u paklu, u raju nema…