BG online

Lični razvoj

Život sa kompleksom niže vrednosti

SUDBINA IGNORISANIH I OMALOVAŽAVANIH LJUDI

Alfred Adler, psihoanalitički disident i otac individualne psihologije i psihoterapije, osim što je reč „pacijent“ zamenio rečju „klijent“, ljude sa kauča podigao na fotelju i uveo princip ravnopravnosti u terapiji koji napušta stari Frojdov koncept pasivnog klijenta koji nema mogućnost da upravlja vlastitim životom jer je gonjen prirodnim nagonima, osmislio je i pojam kompleksa niže vrednosti. Iako ljudi ovaj pojam mahom poznaju i po mom ubeđenju, lako i prepoznaju, često pravilno i upotrebljavaju, ipak mislim da se o etiologiji ovog fenomena, malo zna.

Kako ovaj kompleks nastaje?

Naravno, odgovor se krije najčešće u detinjstvu. Roditeljske poruke kao i poruke svih „važnih drugih“(najčešće vršnjaka u školi), oblikuju dete koje razmišlja na konkretnom nivou. Ako su te poruke pune ignorisanja, prezira, ponižavanja, omalovažavanja, dete formira unutrašnji mehanizam i introjektuje (pounutruje) te poruke kao svoje. Počinje da veruje u njih i razvija samoprezir, nisko pouzdanje u sebe odnosno jednom rečju, uči da sebe ne voli. Takvi ljudi kad odrastu uvek osećaju da manje vrede nego drugi, da neće uspeti u ciljevima, da nemaju snage, volje ili da nisu telesno lepi (bez obzira da li je to istina ili ne jer sve zavisi od poruka koje su dobijali o sebi). Na terapijama sam često radio sa veoma lepim ljudima, ali to ih nije sprečavalo da veoma lako sebi nađu telesne mane.

Ping pong promena

Ovaj razvoj ide u dva smera. Osoba moze razviti arogantno, dominantno, bezobrazno ponašanje, a upravo da se opet ne bi osetilo jadno i poniženo.To je vid odbrane i garda od ljudi. Neki modaliteti to zovu kompleksom „više“ vrednosti, neki „+-“ pozicijom, a mi, konstruktivisti kažemo da je to „rekonstrukcija kontrastom“ ili „ping-pong promena“, mada ja lično smatram da je to takođe posledica kompleksa niže vrednosti i da nikakav drugi ni ne postoji.

Novi pogled na sebe

Kompleks više vrednosti je samo bolje adaptiran kompleks niže vrednosti, jer sprečava narušavanje vlastitih granica i čuva osobu od novih poniženja. Ali, pošto kao takav, povređuje druge, jednako loše utiče na kvalitet socijalnog života. Ovaj kompleks, iz mog iskustva, čini ogroman deo mnogih psihičkih problema i kao i anksioznost, osnova je velikog dela ljudskog ponašanja. Često se vidi kod političara, zavisnika, osoba sa seksualnim disfunkcijama, psihosomatskim problemima, a osnova je bulimije i anoreksije, estetskih operacija i mnogo toga još….
Leči se ponovnim analizama porodičnih narativa, psihičkih i životnih problema samih roditelja koji nisu imali veze sa nama „in the first place“, razuveravanjem, ohrabrivanjem, a onda i tek onda radom na osmišljavanju novog pogleda na sebe.
Što se mog terapijskog iskustva tiče, potrebno je oko dvadeset do trideset seansi za sve ovo. Zašto baš toliko? Ne znam. Ali najčešće je tako. Nekad treba i mnogo manje, a nekad i mnogo više, a to zavisi i od mnogih drugih faktora, mada je odnos klijent-terapeut ključna stvar za uspeh jednog tretmana.

Marko Braković
Foto: Jelena Vlatković

Marko Braković (38) diplomirao je andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji. Završio je postdiplomsku edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije. Sa kolegom Milanom Radovanovićem vodi i koordinira rad sa grupama mladih ljudi sa problemima vezanim uglavnom za adolescentske krize. Piše blogove i stručne tekstove u kojima često obrađuje teme promiskuiteta, preuranjene ejakulacije, partnerske psihoterapije, hemijskih i nehemijskih zavisnosti. Autor je i voditelj radionica „Šta žene žele?“ i „Zavođenje putem društvenih mreža“, ali i angažovan u radu sa klijentima različitih životnih dobi . U jesen 2014 objavljen je i Markov prvi roman pod nazivom „Fejsbuk Predator“. Ovaj psihološko erotski triler pobrao je sjajne kritike i za kratko vreme stekao veliki broj vernih čitalaca. “Tablet” je drugi Markov roman koji je istovremeno prvi sprski psihoterapijski roman.

Arhiva tekstova Marka Brakovića:
Kako “popraviti” sopstveni život?
Treba li ostati u kontaktu sa bivšim ljubavima?
Tuga, umor, bes, ravnodušnost i psihijatrijske dijagnoze
Intima, religija i seksualnost?
Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima?
Seks iz osvete
Emocionalni partneri na psihoterapiji
Suština promiskuiteta
Neizvesnost u partnerskim odnosima
Marko Braković sa psihoterapijskog kauča
Zavisnost od seksa
Tajne psihoterapije
Upoznavanje preko fejsbuka
Zašto varaju žene, a zašto muškarci?
Šta žene žele i kako razumeti muškarce?
Seksualne slobode, izbori i biseksualnost
Nedostatak samopouzdanja i porazi u krevetu
Emotivne zablude

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
KUDA VODI KAŽNJAVANJE PARTNERA? Dobar partnerski odnos se ne dešava…