Intervjui

Ko je u ljubavi pametan, nije mnogo zaljubljen

NE VRAĆAM SE BIVŠIM LJUBAVIMA (Vesna Dedić)

Memomari jedne Bube i priča jedne “stvarne” žene dali su joj hrabrost da piše surovije, iskrenije i sažetije nego pre i ispiše stranice novog romana “Seti se naše ljubavi” čiju je promociju Vesna Dedić zakazala kazinu. Ona kaže da se odlučila za ovaj nesvakidašnji prostor zato što je ljubav u njenom romanu rulet.
-Za one niskih strasti ljubav je kladionica, a za strasne i otmene je kazino. Za one proste veze su kao popunjavanje tiketa u kladionici, a za strasne i one koji poštuju zakone srca je uvek sve igra na “sve ili ništa”- objašnjava Vesna. -Ne znam da li onaj ko ima sreće na kocki nema sreće u ljubavi jer sam se kockala u kazinu samo dve tri noći u životu, a ljubavi je bilo mnogo više. Verujem da voli samo ona ili onaj koji je u stanju da prokocka sve zbog ljubavi. Čim se u jednoj vezi postavi pitanje “a šta će meni to?”, znači da je razum pobedio srce. I to je nekad dobra, a nekad loša računica. Nikad ne znaš. Eto, zato je promocija bila u atmosferi vetra, ruleta i šlagera.
Koliko je “zdravo” sećati se bivših ljubavi?
-Ako smo bili u tim ljubavima ostavljeni i prevareni, onda nije zdravo. Ako smo odlazili zbog nekog neobjašnjivog razloga, usled onog osećaja koji ti danima šapuće “kraj,kraj” onda je lekovito jer to sećanje na trenutke kad si poštovala svoj unutzrašnji glas daje vetar u jedra samopouzdanju.
Sa kakvim emocijama i sećanjima je pisan roman “Seti se naše ljubavi”?
-Sa emocijama majke koja bi želela da njena kćerka bude pametna u ljubavi i sa svešću da onaj ko je u ljubavi pametan i nije baš zaljubljen. Roman sam pisala na osnovu memomara jedne Bube koje mi je dala njena unuka. Priča jedne “stvarne” žene mi je dala hrabrost da pišem surovije, iskrenije i sažetije nego što je to bilo tipično za mene u prethonim romanima. Ja sam ipak novinar, uvek više verujem tuđoj priči nego sopstvenoj mašti.
Kako izgleda povratak u ljubavnu vezu koja se nekad završila?
-Zavisi kolika je istorijska distanca. Ima u tim povracima nečeg melodramskog, nečeg što liči na kraj čežnje, mogućnost ispravljanja krivih Drina…A u stvari svaki povratak takve vrste je samo iluzija, nešto poput odlaska na godišnjicu mature gde igramo i pevamo uz iste pesme kao kada smo imali osamnaest. I lepo je…ali mi nemamo više osamnaest i ništa više niti isto, niti bezbrižno kao nekad. Ja se lično nikad nijednoj ljubavi ne bih vratila, ali svako ima svoju meru sreće i pragove preko kojih prelazi i one pred kojima ne želi ni da pokuca ni da zazvoni.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

Brak bez poljupca i prijateljstvo bez iskrenosti (Vesna Dedić)

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Aktivni odmor je moj izbor (Rada Đurić)

Sledeći tekst

Druženje blogera iz Nemačke i Srbije