Roditeljstvo

Kako razumeti svet najmlađih

KNJIGA JE NAJBOLJA DEČIJA IGRAČKA  (Ljubivoje Ršumović)

Svojim stihovima obojio je detinjstvo mnogih mališana. Od njega su dobili prve “ljubavne savete”, kreativne ideje, naučine kako da upoznaju svet oko sebe i budu svoji. Njegove pesme daju odgovore na mnoga pitanja, a roditeljima razotkrivaju svet najmlađih koje on tako dobro oduvek razume. Ljubivoje Ršumović nas je naučio da je škola zgodna, da se domovina brani lepim vaspitanjem, knjigom i majčinom brigom, ali i pojasnio ono što svi treba da znaju – šta drugarstvo znači, a njegova pesma „Deca su ukras sveta“postala je odavno himna najmlađih u Srbiji.ljubivojersumovic1
Odrastao je  u zlatiborskom selu Ljubišu, a prvu pesmu objavio još kao gimnazijalac. Na Ršumovo stvaralaštvo veliki uticaj imao je Duško Radović. Nakon upoznavanja s njim je počeo da piše dečiju poeziju. Do sad je objavio 86 knjiga, najviše za decu. Dobitnik je brojnih priznanja, od kojih su i međunarodna nagrada „Pulja“ u Bariju za celokupno stvaralaštvo i plaketa UNESKO-a za „Bukvar dečjih prava“ na konkursu za najbolju knjigu koja propagira mir i toleranciju.
Deca se još uvek interesuju za knjigu uprkos činjenici da su sve više okruženi  kompjuterskim igricama. Ljubivoje Ršumović kaže za BGonline da decu ne možemo prevariti i da ona instinktivno osećaju da je knjiga nešto veoma vredno.
-Knjiga je za njih tajanstvena, a deca vole svako tajanstvo, baš kao što vole da otvore svaku kutiju da vide šta ima unutra. Pretpostavljam da je neko, priroda ili Bog ugradio u decu to i da ih interesuje šta ima u knjizi. U svakoj kući postoji neka knjiga koju roditelji čitaju deci i ona valjda vide da čitanje nečemu služi pa pokušavaju da odgonetnu te šare koje se zovu slova. Zato bi prvacima, pa i predškolcima, trebalo dati knjige u ruke. Ima jeftinih knjiga, nije uopšte bitno da li su to moje knjige ili Zmaja, mogu to da budu bilo koje knjige. Fascinacija iz detinjstva živi kasnije čitavog života. Nikola Tesla je priznao da se oduševio elektricitetom u detinjstvu milujući svoju mačku po leđima. Kad je video varnice koje iz mačije dlake skaču, on je rekao da nije znao šta te varnice znače, ali da ga je to garantovano odredilo da se ceo život trudi da odgonetne taj fenomen i tajnu tih varnica iz mačije dlake. Naravno, znamo gde je Teslu dovela ta fascinacija. Decu treba fascinirati u detinjstvu, između ostalog čitanjem i knjigom. Ne treba im uvek kupovati igračke, posebno ne pištolje i oružje. Ja sam imao sreću da živim u selu. Niko mi nije kupovao igračke, tako da su knjige postale moje igračke, a igračke sam i sam ili sa svojim drugarima pravio.
Primećujete li razliku između dece, roditelja i vaspitanja nekad i sad?
-Odrastao sam u patrijarhalnoj porodici u selu, sa dedom, babom, kravama i ovcama, konjima, mačkama i psima, i svi oni imaju udeo u vaspitavanju dece. U Beogradu je to svedeno na mamu i tatu koji se  često svađaju, razvode se, eventualno na brata i sestru (što je dobro) ili na babu i dedu koji još pamte ona dobra vremena, pa deci pričaju priče.
Vi ste oduvek sa svojom decom bili prijatelj, drug. Koje su prednosti takvog vaspitanja?
-Moji roditelji su bratu i meni bili drugari. Oni su imali 19 i 20 godina kad su nas dobili. Mi smo njima pomagali, oni su nama pomagali, to je drugačiji odnos. Jednom sam rekao da se u selima rađaju ljudi, a u gradovima kućni ljubimci. Naravno, mnogi su me grdili, pogotovo na društvenim mrežama, osporavali me. Međutim, ja ostajem pri tome. I moja deca rođena u gradu. Imam blizu 80 godina, a i dalje izdržavam svoju decu koja imaju 50 i kusur godina. (smeh)ljubivojersumovic
Da li je najvažnije roditeljima da upamte da “pre dete čovekom počnemo posmatrati, to će pre čovek postati”?
– To je filozofska ideja Džona Loka. Ja sam to samo urimovao, da bude lepo i da se prihvati. Vilijam Vordsvort, engleski pesnik, prvi je  rekao da je dete otac čoveka. Onda je Džon Lok rekao da što pre dete posmatraš čovekom, da će pre čovek postati. Onda je Frojd preuzeo to i rekao Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti, pa smo onda došli do Duška Radovića koji je prvi kod nas rekao Poštovana deco. Vladeta Jerotić tvrdi da se ličnost čoveka formira do 3 godine. Mi još vodimo polemiku sa Vladetom Jerotićem kako to, a on nas ubeđuje. (smeh)
 Sve vaše pesme i priče imaju pouku. Koja je vaša pesma najviše uticala na vaspitanje novih generacija?
-Teško je to pogoditi. Ja sam u detinjstvu imao dvojicu deda, maminog oca i strica, koji su pevali uz gusle. Naša narodna, a pogotovo junačka narodna poezija, puna je etičkih normi. Ja sam to sve upamtio. Toga moram da se držim. Studirao sam književnost, a u svetskoj književnosti nema takvog mesta kao u pesmi „Marko Kraljević i Musa Kesedžija“ kada Marko ubije Musu. Otvori mu grudi i vidi dva srca. On zakuka nad mrtvim protivnikom Jao mene do Boga miloga, đe pogubih od sebe boljega. To je jedna vrsta fer pleja. Ja sam se u životu bavio sportom i uvek sam se držao toga: fer plej, tolerancija, neka vrsta zagrljajnosti (ja to tako zovem), neka vrsta prisnosti sa drugim ljudima, razumevanja… Naravno, to podrazumeva i dozu opreza. U našoj narodnoj poeziji postoje i izdaja, prevara. Sve se to nauči… Dete koje čita sa razumevanjem narodne pesme, čita pravu riznicu mudrosti.
Imate 77 godina, a i dalje sa istim žarom pišete za decu. Gde nalazite inspiraciju?
-Inspiracija je u jeziku. To sad mogu slobodno reći. Jezik je čudo! Meni se stalno vrte stihovi po glavi jer sam vrlo rano počeo da pišem stihove, još kao osnovac, pa gimnazijalac, pa student, što znači da pišem stiove blizu 70 godina. Kad se čovek nečim bavi toliko dugo, fasciniran je time dovoljno je da u toku dana „dođu“ dva, tri stiha. Ja ih beležim u blok i posle 2, 3 meseca uzmem ga i pogledam. Iz svakog tog stiha može da se rodi pesma.

Jovana Branković
Foto: Vladimir Marković

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Zašto ostajemo u lošim vezama i brakovima? (psihoterapeut Marko Braković)

Sledeći tekst

Volontirajte na međunarodnom festivalu saksofona u Beogradu