BG online

Lični razvoj

Kako krenuti sebi u susret?

Život sa smislom, svrhom i ciljem je svakom dostupan

Veliki broj ljudi ne planira. Živi stihijski od danas do sutra. Rešavaju dnevne zadatke, rade, jedu, kuvaju, brinu o deci ili kućnom ljubimcu, odmaraju i spavaju. Ukoliko se dnevna rutina odvija bez posebnih trzavica oni smatraju da je to- to i da je dan „lepo prošao“. I to je sasvim OK. Život u zoni konfora i sigurnosti, ne izlaganje prevelikim izazovima ili naporima mogu biti umirujući. Na duže staze to vodi u rituale koji postanu sami sebi dovoljni, ali bez smisla i mogu početi vremenom da čine osobu praznom ili nezadovoljnom.
Druga opcija jeste da imate neke svoje male ciljeve i da ih s vremena na vreme postavite, krenete sa entuzijazmom ka njima, a onda s vremenom zastanete. Popularne priče o dijetama, fizičkoj aktivnosti, provođenju više (ili manje) vremena sa decom, partnerom i sl. Ovde se često postavljaju ciljevi  usled nezadovoljstva postojećim. Dakle, treba nam neka druga opcija i „evo počinjem u ponedeljak“ je uobičajena odluka. Problem kod ove vrste ciljeva jeste da oni počivaju na željama, gde ciljevi brzo gube svoju putanju uz niz izgovora, opravdanja i racionalizacija sebi i drugima, tipa: „nemam vremena, a ko će da radi ako ne radim ja, kako da platim deci ekskurziju, zato moram da ih ostavim da bih zaradio, hraniti se zdravo mnogo košta i sl.“

Volja i želja

Volju je važno razlikovati od želje, jer je želja emocija koja može da  bude nestabilna u vremenu. Setite se kako ste nekad nešto snažno želeli, a onda ste možda jednostavno prestali da to želite. Živeti u skladu samo sa željama je obično obrazac nesupešnih. Volja je sastavni deo snaga svake ličnosti koji je manje ili više aktiviraju. Oni koji mogu da žive u skladu sa svojom voljom, žive svoju višu motivaciju. Kako? To je stanje u kojem  kad imate neku vrstu unutrašnjeg konflikta, npr. nešto želite, a  znate da vam šteti umete da odbijete. Takođe, kad se odvažite da uradite stvari za koje znate da su vam korisne, iako trenutno ne osećate želju za tim, ovakve radnje zovemo voljnim. Dakle, osoba može da odloži zadovoljstvo i bude istrajna u vremenu što nam je bitno za ostvarenje važnih ciljeva.

Šta je sa velikim ciljevima,  gde su vaše vrednosti?

Ne postoje mali ili veliki ciljevi. Postoje stvari koje su nam važne. Da li znate šta je to? Možemo definisati  ovaj segmet kroz listu vrednosti. Izaberite vreme kad ćete sesti sa sobom u miru i napraviti popis važnih vrednosti u različitim oblastima života.
Definišite za početak tri: karijera, emocionalni život, lični razvoj. Možda možete uvideti šta vam je najaktuelnije pa nastojte naći prideve koji imaju veze sa vama u toj oblasti. Napišite najmanje sedam do deset stvari koji opisuju važnost određene oblasti. Npr.: meni su u emotivnom životu važni: iskrenost, uzajamnost, ljubav, poštovanje, činjenje, itd. Kad je ovaj deo definisan, možete se ponovo zapitati da li ima još nešto  što vam je u određenoj oblasti važno i dalje, da li to već  živim, imam ili ne? Ukoliko mislite da nemate, možete je dodati.
Cilj se ne postavlja ako smo zadovoljni nečim. Homeostaza, ravnoteža ili balans postoje tamo gde je ispunjena želja i ukoliko je osoba zadovoljna. Zato postavljamo cilj samo ukoliko možemo nešto drugačije, bolje ili suprotno od trenutnog.

Živite li svoje vrednosti?

Ovaj momenat nedovoljne ostvarenosti ili neafirmisane želje i jeste razlog za postavljanje određenog cilja. Dakle, devojka koja nema momka može sebi  definisati vrednosti koje su joj važne u okviru emotivne interakcije i nakon toga postaviti cilj. Npr. iskrenost joj je važna vrednost, a cilj: „Želim da se više otvaram i izlažem u emotivnoj razmeni sa suprotnim polom.“, „Želim da iniciram neke susrete, želim da postavljam pitanja i tražim odgovore.“ Na ovaj način ona sebe dovodi u stanje spremnosti za razmenu, davanje i primanje što može biti novina u njenom dosadašnjem ponašanju u kojem je sebe postavljala u pasivnu poziciju. Ona nakon susreta može samo da evaluira da li je susret  prošao više ili manje zadovoljavajuće.
Cilj takođe u svojoj suštini ima i definisane indikatore kvaliteta. Tačnije, pitate se šta će mi biti dokaz da sam postigao prvu u nizu definisanih vrednosti (iskrenost)? Dobro je to pretvoriti u konkretna ponašanja, osećanja i akciju koje će vam onda poslužiti kao dokaz da tu svoju vrednost u svom cilju i živite. Dakle, ukoliko je indikator moje iskrenosti to da kažem šta mislim, da izrazim zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, onda imam dokaz da je moja iskrenost aktuelna.
Ciljevi u skladu sa vašim vrednostima jedino imaju smisla. Oni su tad potkrepljeni  istinskom motivacijom koja je intriznična (unutrašnja) ne i spoljašnja,  koja počiva često na očekivanjima drugih. Zato zašto čekati? Uradite već danas svoj prvi spisak vrednosti za oblast koja vam je bitna, a onda postavite vaš cilj, krenite da ga živite. Već prvi indikator doneće vam sigurnost i dokaz  da je to što ste planirali i moguće. Već sad!

Maja Pavlov
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com

Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Usamljenost u braku
Bolest kao izazov i prilika za lični razvoj
Umete li da se zauzmete za sebe?
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Zašto (ni)je važno šta drugi misle o nama?
Emocionalne rane i bolni raskidi
Kapacitet za ljubav
Kako prevazići bračnu krizu?
Da li ste depresivni?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
Dozvolite sebi slobodno vreme, odmor, zabavu i bliskost Vreme praznika…