Lični razvoj

Izbegnite siguran put ka depresiji

ŽIVOT ISPUNJEN BRIGAMA I STRAHOVIMA

Živimo li u doba straha? Da li su zabrinutost i anksioznost- sveprožimajuća osećanja ranjivosti i potpuna lična bespomoćnost, postali norma? Ako jesu, zašto je tako?
Možda je konstantna briga nacije podstaknuta stalnim potenciranjem medija koji našu pažnju usmeravaju na katastofe i sve najgore moguće ishode? Ili je možda stil modernog, brzog života postao suštinski zabrinut, anksiogen? Jedno je sigurno- sve veći broj ljudi je uplašen. Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) i depresija postaju najrasprosranjeniji psihološki poremećaji u zapadnoj kulturi.ljiljanajagodic

Znam da nešto nije u redu, ali šta?

Jedan od simptoma GAP-a je osećaj da će se nešto loše uskoro desiti. Posle 10 godina braka i dvoje dece, Ana je počela da razmišlja o razvodu. Potražila je moju pomoć. Suprug je pristao na bračno savetovanje. Samo su jednom došli zajedno. Razgovor je činilo samo njeno prebacivanje o tome šta ne valja, u šta sve sumnja, zašto se više ne oseća voljenom, da li on uživa u njenoj patnji…? Boris je bio zatečen. Nije bio svestan da njegova voljena Ana toliko pati. A počeo je da pati i on. Morali smo da nastavimo sa pojedinačnim razgovorima. Ana se otvorila i počela da priča o svim mogućim strahovima. Jednog dana mi je pričala o tome kako on sigurno ima drugu ženu, drugog kako on mora da je bolestan, trećeg kako je sve to što ona doživljava sigurno posledica toga što njegov otac ima ogroman uticaj na njega. A onda dođe Boris i priča o tome kako obožava svoju ženu, kako ne može da zamisli da ga ostavi…

Crno- belo razmišljanje

To je bio početak. GAP čini da se fokusiramo na specifične i realne probleme, ali kroz iskrivljenu prizmu. Sve ono što nas inače ne bi uopšte uznemiravalo, počinje da poprima katastrofičan ishod. U svemu se vidi pretnja, sve je najgore što može biti, ne vidi se izlaz. Crno- belo razmišljanje i konstantan strah koji potuno sužava fokus i kao da „što više o tome razmišljam, sve je gore“. A razmišlja i stalno traži rešenje.
Strah i napetost praćeni potpunim osećajem bespomoćnosti su siguran uvod u depresiju. Depresija je u osnovi sveprožimajuće osećanje bespomoćnosti izazvano stalno prisutnim strahom i nesposobnošću da mu se onaj koji pati suprostavi.
Šta pomaže da se ona širi, da postane preovlađujuće osećanje?
Jedan od preduslova je definitvno naša stalna izloženost negativnim vestima u medijima. Sumorna  i strašna dešavanja u svetu potpomažu razvijanje GAP-a. Niko od nas nije imun na taj „medija efekat“. Ljudi koji u depresivni, ljuti ili uplašeni razmišljaju u „ sve ili ništa“ modelu.ljiljanajagodic1

Destruktivne emocije

Konstantno smo izloženi lošim vestima na dnevnom, nedeljnom, mesečnom nivou. Nikad do sada u istoriji sveta nije bilo toliko loših informacija iz svih delova sveta, a tek iz naše zemlje… NEMA NAČINA DA TO NA NAS NE UTIČE. Strah se širi, ne samo sa osobe na osobu, već i sa emocije na emociju. A onda poprima oblik drugih destruktivnih emocija: besa, ljubomore, ozlojađenosti, na kraju i  depresije. I mržnja je posledica straha. Pre nego što nešto počnemo da mrzimo, mi se toga plašimo. Dete se plaši buke, a odrastao čovek ne podnosi buku.
Svi strahovi uslovljavaju određena uverenja, a ona nisu uvek zasnovana na jakoj osnovi, kao što je kad znamo da će se upaliti sijalica ako pritisnemo prekidač. Naša uverenja su proizvod našeg iskustva, a u njemu ponekad nema realne provere.
Ana je iz osnovne emocije straha i konstantne izloženosti  negativnim vestima i pričama, razvila mnoga pogrešna uverenja, npr da
kad muškarac puno radi, ne dolazi kući i da to mora da znači da je pronašao drugu ženu. Još ako je tu priču imala u porodičnom iskustvu biće još sigurnija u tu pretpostavku.
Jedan Anin ujak je bio bolestan od karcinoma. Lečio se nekoliko godina, često je bio odsutan od kuće jer je bio na lečenju, a to niko od porodice nije znao. Mislili su da je na poslovnom putu. Saznali su tek kad je umro. Možda i njen muž ima zdravstvenih problema.
U osnovi je bio strah da će ostati sama sa dvoje dece. U ovom “strašnom” svetu, prepunom ratova i katastrofa. I sama je, kao dete sa porodicom izbegla iz Hrvatske. Preživela sve to bez neke posebne traume, ali je stalno indukovana pričama o ratu i tome kako im se život promenio iz osnove kad su napustili grad u kome su živeli. A nisu se baš najbolje snašli u novoj sredini.

Od straha do mržnje

Radimo na prevazilaženju svih strahova. Pronalazi u sebi razne sposobnosti za koje nije ni znala da postoje. Počela je da veruje da je muž voli kad joj je priznao da radi toliko puno zato što se plaši (da, i on ima strahove) da će njegova žena izgubiti poverenje u njega kao muškarca jer neće moći da ih izdržava.
Da li nam je stvarno lakše da prihvatimo svoje strahove kad prepoznamo da ih i drugi imaju? Da li nešto možete da učinite za sebe sami? Preispitajte svoja najdublja loša očekivanja. Prisetite se da li je neko u vašoj porodici imao sličnih iskustava. Ako ste ih imali lično, zapitajte se koliko ste se promenili posle takvih iskustava. Ako učimo iz prošlosti izbegavajući da nam se ponovi, moramo razumeti kako i zašto nam se to desilo.
Planirajte budućnost živeći u sadašnjosti.
Potražite stručnu pomoć ako se ne snalazite.
Čitajući i gledajući milione vesti koje vam se u toku dana plasiraju, namerno izbegnite ono što vas plaši. Ne zaboravite, strah se lako pretvara u mržnju. Potražite one vesti koje su dobre i širite ih!

Ljiljana Jagodić
Foto: Sonja Jovanović

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…

Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”

Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223

Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Žena pod stresom u partnerskom odnosu
Kako izgleda stručna psihološka pomoć?
Um kao kontejner za stres
Nada je najsnažniji prirodni antidepresiv
Ljubomora nije dokaz ljubavi
Zašto ne mogu da zaspim?
Život u nesigurnim vremenima
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Depresija kao način života
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život

U začaranom krugu anksioznosti

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Koju hranu jesti pred ljubavni sastanak? (Maja Volk)

Sledeći tekst

Zlovoljna mačka i zavodljivi supermodel u novom Opelovom kalendaru za 2017.