BG online

Klinika DE
Intervjui

Za rastanke je potrebna hrabrost (Ivana Jordan)

VERUJEM DA DIVNE I BESKRAJNE LJUBAVI POSTOJE

“Mnogi su postali namrgođeni i razočarani, dok ih teg njihove duše vuče na dno. Treba sačuvati sjaj i iznova naučiti da se radujemo. Na žalost, ljudi često nisu spremni za sreću. Skeptični su prema svemu, umesto da se prepuste životu i uživaju. Svi se razočaravamo, taj bol je saputnik u životu, ali hajde da budemo mudri, da prevarimo loše stvari, a za početak odlučimo da budemo srećni…”

Balansirajući između fatalne, temperamentne plavuše i staložene i odmerene žene, Ivana Jordan za sebe kaže da je veliki emotivac i da je mnogo toga može da povredi.  Kaže da često ima utisak da je poput plovke koja u miru pluta jezerom, ali ispod površine neprekidno radi nogicama i pliva. Njen stav je da treba biti elegantan u svemu što radiš, ali i da bez borbe ne možemo nikad doći do svoje sreće i zacrtanog cilja. Nasmejana i nežna, Ivana priznaje da se trudi da je lomovi i tuge dugo ne izjedaju, svesna da ne možemo uvek raditi stvari na isti način a  pri tom očekivati drugačije rezultate.
– Treba da promenimo sebe, okruženje i pesmu, što će nam možda otvoriti neka druga vrata. Trudim se da razmišljam u tom pravcu, dobijem dodatni adrenalin, ali i hrabrost za koju nisam ni znala da imam sve dok nisam pokazala da sam spremna za velike promene i preokrete. Mnogo je lep osećaj kad pogledaš iza sebe i vidiš koliko si daleko odmakao.

Samoća u braku

Kao veliki sanjar i romantik Ivana iznad svega veruje u divne i beskrajne ljubavi. Samim tim, ogroman šok je za nju bila spoznaja da njen brak nije uspeo. Razvod ju je osnažio, ali istovremeno joj pokazao koliko može biti ranjiva, ali i jaka.
-Za odluku da se stavi tačka na brak je potrebna velika hrabrost. Takve se stvari ne presecaju nakon prve svađe, a moj stav je da se za brak treba boriti do krajnjih granica. Za mene je nezrelo okrenuti se i otići čim ti nešto ne odgovara, već treba dati sve od sebe da to uspe, preći preko mnogo toga. Umem da budem tolerantna. Nisam sujetna, niti egocentrična. Ne očekujem da se svet vrti oko mene. Bila sam spremna da podržim svog čoveka u svemu, ali kad vidiš da u toj priči nema zajedničkog uzdizanja i da svako gradi svoj svet za sebe, onda zajednica postaje samo otežavajući faktor za sreću jednog i drugog.

Početak kraja

Ivana napominje da treba čuvati sebe i dozvoliti da među onima koji su se do juče voleli zavlada mržnja ili da dođe do toga da žive u mnogo neprijatnim odnosima.
-To dovodi do psihičkog razdora koji uglavnom ljude razboli. Treba da budemo otvoreni i dobronamerni prema sebi i svom partneru. Ako jedno drugo više ne usrećujemo i ako naš odnos počinje da se podrazumeva, to je onda početak kraja.
Ako je neuspeh što neka veza nije uspela, s druge strane je veliki uspeh kad dvoje nakon rastanka ostanu prijatelji. Ivana i njen bivši suprug Dušan to danas jesu.
-Takav odnos je pre svega kulturan i vaspitan, a sve drugo pokazuje koliko je čovek slab, nema hrabrosti i snage da prihvati rastanak- objašnjava Ivana.- Najvažnije je da dete oseti da imate prijateljstki odnos sa partnerom i poštovanje, da se mama i tata uvažavaju, poštuju i cene, jer tako i ono usvaja odnose među ljudima. Mnogi po svaku cenu ostaju zajedno u užasnim odnosima gde dete sve to upija. Moj bivši suprug i ja smo bure među nama raščistili, neke sitnice, ali i razlike u karakterima, stvarima koje nas usrećuju. Danas se radujem svim našim susretima. Dušan mi je prijatelj iz detinjstva i ne može mi biti neprijatan i neko koga ne volim da vidim.

Sreća ne pada s neba

Ljudi često decu koriste kao paravan da bi ostali u nekim odnosima i Ivana kaže da je mnogo rastužuje takav prizor.
-Deca uče od nas i ljubav i mrznju. Onako kako se ja ponašam prema svom sinu, tako će on učiti kako da se ponaša prema meni, ali i drugim ljudima. Svi želimo da dete bude bolje od nas, a ja želim da sebe predstavim u najboljem svetlu i da bude od mene bolji bar 100 puta. U nekim momentima me čak i smiruje, pa tako kad vidi da sam nervona priđe mi i kaže “Da te poljubim”. Učim svakodnevno od njega, a pre svega me podseti uvek na to koliko ima sunca i radosti u dečijem osmehu i da je čovek izgubi to sunce u svakodnevici. Mnogi su postali namrgođeni i razočarani, a teg duše ih vuče na dno. Treba sačuvati taj sjaj i iznova naučiti da se radujemo. Na žalost ljudi često nisu spremni za sreću. Skeptični su prema svemu, umesto da se prepuste životu i uživaju. Svi se razočaravamo, taj bol je saputnik u životu, ali hajde da budemo mudri i da prevarimo loše stvari, za početak da odlučimo da budemo srećni. Ljudi očekuju da im sreća padne s neba, ali to se nikad ne dešava. Da bi se nešto dobro desilo preko noći, treba mnogo da radiš preko dana. Ne mogu da zamislim život bez vere u dobrotu i beskrajnu ljubav. Sad sam malo konkretnija u pogledima, direktnija, odlučnija, dok sam nekad lutala, plovila i mnogo filozofirala o svemu.

Branka Gajić
Foto: Dario Konstantinović/ DAK Foto

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
RODITELJSTVO I POSLEDICE EMOCIONALNE NEZRELOSTI Kad nestane nada da se…