BG online

Klinika DE
Intervjui

Menjanje sebe je lekovito

PROČIŠĆEN UM I ZAUZDAN EGO DONOSE SRCU OLAKŠANJE

Njegov izbor je holistički pristup životu i zdravlju, a na svojim radionicama za detoksikaciju uma, srca i tela primenjuje znanja i iskustva koja je sticao kroz dugogodišnji rad na sebi, sertifikovane i druge relevantne škole, seminare i radionice. Goran Kojić je dipl. ing, sertifikovani trener za lični razvoj u kliringu, porodičnom rasporedu (poretku ljubavi), floriterapiji. Odličan je pozvanalac ekologije organizma, stvaralačkog vaspitanja, DOP tehnike (dopusti-otpusti-prepusti) , kao i tehnike emocionalne slobode (EFT). Goran Kojić je i trener za lični razvoj po metodama Čarlsa Bernera, tvorca kliringa (tehnike čišćenja uma od trauma, griže savesti i sl.) i Berta Helingera, autora metode “Poredak ljubavi” koja je popularna u celom svetu i poznata kao “porodični raspored”, a autor je i bloga Um, pa srce.
– U ličnom razvoju se ne bavimo ispunjavanjem želja, već ostvarivanjem ciljeva, a između te dve stvari je bitna razlika – objašnjava Goran Kojić. – Opterećeni traumama, grižom savesti, neraščišćenim odnosima u porodici, okruženjem uopšte, mi smo poput planinara koji je na leđa stavio ranac sa olovom, teret s kojim je uspon do vrha planine jako teška misija. Neretko mislimo da je rešenje u potiskivanju, u guranju pod tepih… Ali, baš kao što prašina ispod tepiha guši i prostor iznad njega, tako i ono što potiskujemo i guramo u sebe, guši nas same.

POGLED U SEBE

U čemu ljudi najčešće greše?
– U bežanju od problema, u tome što ne žele da pogledaju u njega, tj. u sebe kao celinu. Treniranjem ličnog razvoja, svako može da dobije alate s kojima postaje sposoban da sam rešava svoje probleme blagovremeno i celovito. Sve se to radi kroz iskustveno proverene vežbe mentalnog i energetskog karaktera. Trener i klijent prvo zajedno tragaju za izvorom problema, a potom ga sagledavaju iz novog ugla, stičući dragocene uvide. Što se čišćenja od traumatičnih događaja tiče, reč je o veoma efikasnoj tehnici Čarlsa Bernera, gde se kroz vizuelizaciju nekog događaja zatvorenih očiju, kroz njegov sadržaj prolazi onoliko puta dok nam sam taj prolazak ne postane jednostavan i lak. Tada znamo da je trauma očišćena i da nam je um za toliko postao rasterećeniji, a mi spremniji za bolje odnose s drugima.

MALI I VELIKI BLAGOSLOVI

Tome u prilog govori i jedan zanimljiv slučaj iz moje prakse. Reč je o jednoj mladoj ženi, koja je imala jako komplikovane odnose s majkom. Traganjem za izvorom ovog problema stigli smo do jednog njihovog zajedničkog davnašnjeg putovanja, kada je moja klijentkinja bila još uvek dete predškolskog uzrasta. Bili su na železničkoj stanici u jednom velikom gradu. U jednom trenutku ona je nestala iz majčinog vidokruga. Majka se tada mnogo uplašila, jer je pomislila da ju je neko ukrao. Kada ju je pronašla, ona se toliko izvikala da se devojčici “sledila krv u žilama”. Tu svoju traumu devojčica je nosila u sebi sve dok se nismo upoznali, do njene 36. godine. Kroz rad smo došli do toga da ona oseća veliku nesigurnost pred majkom, čak i zavisnost od nje, zbog koje prema majci nije mogla da se odnosi kao odrasla osoba, iako je i sama već bila i supruga i majka. Osećala je grižu savesti. Nakon samo par meseci našeg rada, odnosi majke i ćerke su se toliko uravnotežili da je moja klijentkinja bila fascinirana tom transformacijom. Za relativno kratko vreme, žestoki klinč majke i kćerke pretvorio se u preko potrebnu ljubav.
Šta se događa sa odnosom dvoje ljudi kad samo jedan od njih radi na sebi?
– Rad na sebi treba da je dobrovoljna aktivnost, bez očekivanja, ali uz veru da će nam promene pomoći da živimo srećnije, uspešnije, ispunjenije. Kad radimo na sebi imamo drugačije, kvalitetnije reakcije na izazove koje nam drugi postavljaju, a koje ja zovem blagoslovima. Roditelje obično zovem velikim blagoslovima, a decu malim, iako je naravno, neretko i drugačije. Kroz poredak ljubavi mi sve to jasno vidimo.
Kako izgleda „poredak ljubavi“?
-Porodični sistem treba da je u što većoj ravnoteži, kako bi kroz njega, kao kroz sistem spojenih sudova cirkulisala ljubav, da bismo svi imali više životne energije. Rad jedne osobe na sebi, kada je kvalitetan, preliva se na sve ostale koje je okružuju. Svi od toga osećaju manji ili veći benefit. Tako je jedna žena došla kod mene kako bi kroz trening lakše prebolela odlazak muža iz sopstvenog života s jednom dosta mlađom damom. Ona je samo želela da nekako izađe iz loših misli i tog turobnog stanja, da njihovo dvoje dece što manje propate… Našim radom, međutim, došlo je do uspostavljanja nove energije u odnosu između nje i odlazećeg muža. Kroz rad sa mnom, ona je počela bolje da razume sopstvene greške i kako je postupala u tom braku. I šta se desilo? Onaj koji je već jednom nogom bio kročio u život mlade partnerke, s kojom je već bio i uredio novi dom, vratio se svojoj ženi, jer je njeno razumevanje toliko poraslo da se sve pretvorilo u divnu harmoničnu bračnu zajednicu, harmoničniju nego ikad do tada. Najveća pohvala meni bila je jedan spontani muški zagrljaj i njegovo “Hvala ti”. Za BGonline je svoju istinitu životnu priču ispričao i moj današnji kum, a nekadašnji klijent poznati kantautor Saša Vasić, čija je cela porodica ozdravila nakon našeg rada. Čak je i sin prestao da dobija spazmatične napade. Najveća nagrada za to bilo mi je kumstvo na venčanju Vasića, koje je i samo bilo rezultat tog rada.

TOKSIČNE EMOCIJE

Koja osećanja su po čoveka najtoksičnija?
– Strahovi. Pre svega od straha od smrti, iz kojeg proističu gotovo svi ostali strahovi, ali tu je i tuga, kao izuzetno jak toksin. Treba znati da je plakanje čišćenje, tj. jedan efikasan vid detoksikacije. Plakati je sasvim ok, i kada ste muškarac (smeh). Veoma važan je i način na koji izbacujemo toksične emocije iz sebe. Najčešće to ljudi rade impulsivno i preterujući. Tu je potreban jedan mudriji pristup, za efikasnije čišćenje.
Šta ljude sprečava da se na takav način pozabave sobom i posvete se ličnom razvoju?
-Prvenstveno lenjost uma. Često ljude podsećam na onu narodnu izreku „Oj lenjosti, gora od bolesti”. Problem je u tome da mentalne prakse traže od našeg uma da se aktivira. A on, lenjivac, ne voli promene, diktate… Potom, njime dominira Ego, koji je u ekspanziji. Tu preporučujem jednu efikasnu tehniku, koja se zove DOP, skraćeno od “dopusti, otpusti, prepusti”, koja nas uči da drugima najpre dopustimo da kažu ono što im je potrebno da kažu, ali i da budu ono što jesu, bez želje da ih popravljamo, kao i da otpustimo svako suđenje o njima i njihovim delima, etiketiranje drugih i sl. Reč je o vrlo moćnoj tehnici, koju sam naučio od jednog mladog autora iz Hrvatske, Ivana Bavčevića, koji danas ima 38 godina. Ima tu i drugih važnih uzroka, kao što je strah od nepoznatog.
Koje zdrave navike uvek savetujete vašim klijentima?
– Jedna od važnih preporuka jeste ta da sat vremena pre spavanja i isto toliko nakon buđenja provedu sami sa sobom: da ne gledaju tv, ne budu na internetu, ne gledaju vesti, po mogućstvu da ne vode nikakve intenzivne razgovore, a naročito ne rasprave. Idealno je da budu sami sa sobom i u sebi. San će im tako biti zdraviji, rasteretiće sopstveni um.

MOĆ MOLITVE

Ljudi su danas mnogo uplašeni za egzistenciju, te stalno žude za novim vestima koje bi ih umirile, a zapravo rade suprotno, dodatno se uznemiravajući, loše spavaju, a ovakvim greškama se dodatno toksikuju.
Šta podrazumeva zdrava ishrana?
– Hrana nije samo ono što jedemo ustima. Kada stavljamo hranu u usta, važno je i kakve su nam misli i emocije. Ako jedemo i najzdraviju i najčistiju hranu, a pritom smo u strahu, tužni, besni ili razočarani, ona može da se pretvori u vrlo opasne toksine. I suprotno. Zato je potrebno pred obrok da se smirimo, pa tek onda da jedemo. Velika je moć molitve za uravnoteženje sopstvenih misli i svog bića. Možemo da umirimo misli i kroz jednostavan obred zahvalnosti i tako se fokusiramo na ono što jedemo. Jako je važno da hranu jedemo svesno, da dobro znamo šta jedemo. Ali nažalost najčešće to ne znamo.
Šta se dešava ukoliko istovremeno gledamo televiziju i jedemo?
– Pre svega dolazi do nekontrolisanog žvakanja i gutanja, otežanog varenja, koje proizvodi otrove. A sve to je produkt modernog načina života. Potrebno je i sebe i decu naučiti da se fokusiramo na jednu radnju. Naročito kada obedujemo. Naš ego jako zabavlja to što istovremeno može da radi više stvari… To je fantastičan podvig za njega, ali u tome naša priroda i duša trpe. I tako dolazi do disbalansa.

DVA SRCA

Kad i kako počinje bolest?
– Već onda kad se desi prvi disbalans, a ne prvi simptom. Razboleo si se već kada si počeo da živiš pogrešno ,a ne kad je došlo do rezultata tog pogrešnog načina života. Ispravno je živeti u ljubavi sa sobom, svesnoj i uravnoteženoj ljubavi, svesni toga da smo deo celine koju čine prvo naša primarna porodica, s kojom treba da budemo u ravnoteži, a zatim i naša sekundarna porodica – ona koju mi stvaramo itd. To je osnova zdravog života. Zatim su tu i pravilan pristup radu, odmoru, slobodnom vremenu, a tek onda dolazi na red i svest o tome šta su hrana i ishrana za naše fizičko telo. Možemo da se hranimo i najkvalitetnijom hranom, a da se ipak razbolimo, jer smo istovremeno u lošim odnosima sa onima koji nas okružuju. Lek je u menjanju sebe, u ljubavi koja znači i bolje razumevanje svih i svega.
Zašto je važno da su u balansu um i srce?
– Važno je zbog naše sveukupne ravnoteže. Um treba pročistiti, ego zauzdati i našem srcu će odmah biti mnogo lakše. Želim da naglasim da svako od nas ima dva srca. Jedno je ono koje pumpa krv, a drugo, ono koje je tik do njega, pripada našoj duši. To je srce našeg bića. Kad mu se obratimo, ono tačno zna šta nam je potrebno. Kad njemu postavljamo pitanja, dobićemo vrlo precizne i tačne odgovore. Ali, do njega ne možemo doći sa opterećenim umom, sa pomenutim traumama i grižom savesti. Treba da ih se oslobodimo, jer je to preduslov za ravnotežu. Tek kad spustimo težište svog bića u ovo drugo srce, moći ćemo da osetimo ljubav, najpre onu preko potrebnu ljubav prema sebi, a potom i prema svojim bližnjima, prijateljima, ali i svojim neprijateljima, ako ih imamo. Ako nismo u stanju da osetimo ljubav kroz razumevanje svih, onda svakako i dalje imamo prostora za razvoj naše svesti, tj. naš lični razvoj.

Branka Gajić
Foto: Jelena Vlatković

Tajne “čišćenja mozga”

2 Komentara

2 Comments

  1. Iva

    12/01/2017 at 17:24

    Predivan tekst. Samo se nadam da nije u pitanju hipnoterapija, to i nije baš nešto najbolje za čovekov mozak, velike su promene na bolje ali velike su i posledice.

  2. Iva

    12/01/2017 at 17:27

    I ne razumem naslov “Moć molitve”, a u tekstu ništa o tome.

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Psihologija, saveti nutricioniste, životne priče, zdravlje, ljubavne dileme, hedonizam, tehnike samopomoći, recepti... i još mnogo tema koje interesuju savremenog čoveka.
Unapredite kvalitet života uz BGonline.
Svaki dan nosi sa sobom nove izazove i priliku da nešto promenimo i .... pobedimo.
BGonline-za život sa stilom.

Copyright © BGonline 2017, All Rights Reserved.

Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
ZAŠTO STE PAŽLJIVIJI SA DEVOJČICAMA, A DEČACIMA NE DATE DA…