BG online

ZDRAVLJE

Šta nam se dešava kad držimo dijetu?

Biološki i istorijski gledano, čovek je kao i sve žive vrste na zemlji morao da se bori za hranu da bi preživeo. Tako je i razvio svoje prirodne odbrambene mehanizme, stvarajući kad god može rezerve u telu – da bi preživeo u uslovima deficita. Čovekov organizam se na deficit fiziološki adaptira tako što uzima energiju iz raspoloživih rezervi onda kada mu je to neophodno, uglavnom iz depoa u mišićima i jetri. To mu je i omogućilo opstanak. Ljudski organizam nikad tokom evolucije nije sanjao da će živeti u izobilju hrane i mi, na žalost, nemamo prirodnu odbranu kada se radi o njenom višku.

Alarmantno stanje

anaLipovatzSvaka dijeta, ma kako da se ona zvala, podrazumeva smanjenje unošenja hrane (restrikciju energije).
Samim tim, svaka dijeta dovodi do smanjenja kilograma. Naš organizam to registruje kao stanje deficita, kao stanje alarma – stanje u kome je on u opasnosti. Po prestanku dijete (tj. opasnosti), odnosno onog momenta kad počnemo da jedemo normalno, naš organizam, koji je zapamtio da je bio u opasnosti i iz straha od neke naredne dijete (restrikcije), počinje da deponuje unetu hranu i više nego što bi to normalno činio, a mi počinjemo da dobijamo na težini i više nego što smo imali pre početka dijete, stvarajući, što je najgore, depoe masti u telu – i time dolazi do tzv. jo-jo efekta. Zapravo nije dijeta problem, već naš organizam, koji se prirodno brani od opasnosti u koju smo ga mi doveli restrikcijom. Tu nikakva mentalna snaga ne pomaže. Jo-jo efekt je unapred programiran!
Postavlja se pitanje: „Kako rešiti ovaj problem? Kuda dalje?”.
Proteklih decenija pojavilo se više od 2.000.000 raznih dijeta: crash, dash, na našim prostorima s kupusom, kivijem, ananasom, popularna Atkinsova dijeta (proteinska dijeta) bez ugljenih hidrata… low fat, low carb , a problem debljine dobija razmere globalne epidemije ! Ljudi misle da je ukupan broj kalorija najvažniji. Tu i leži glavni problem.
Smanjivanjem unetih kalorija, smanjuje se logično i naša težina, ali pored masnog tkiva gubimo takođe vodu, a neželjeno u velikom procentu i mišićnu masu. Zato je svakako važnija vrsta hrane koju jedemo, nego prosta suma unetih kalorija.
Atkinsova dijeta (dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata ili sasvim bez njih i visokim sadržajem proteina i masti) je tokom poslednje decenije postigla ogroman uspeh, a naročito je postala omiljena kod muškaraca, koji inače prirodno imaju više afiniteta prema proteinskoj i masnoj hrani. Takođe, većina svetskih modela, glumaca, ali i ljudi koji jednostavno žele ili moraju za kratko vreme da oslabe, su još uvek veliki poklonici ovog načina ishrane. Rezultati dijete su zaista pokazali brzo smanjenje težine. Ali, dostići figuru snova, a pri tom je i zadržati, isto je tako san. Zašto? Čovek ne može večno da se odriče ugljenih hidrata, jer takva ishrana u dužem periodu dovodi neminovno do povećanja triglicerida u krvi, a pored toga utiče na psihičko zdravlje, izazvajući umor i bezvoljnost. Kad–tad, posle više nedelja ishrane u kojoj nisu sadržani ugljeni hidrati, nastupa period kad se ugljeni hidrati u manjim ili većim količinama ponovo vraćaju na trpezu, što neminivno dovodi do kontraefekta. Naše telo nije „zaboravilo“ deficit i sada željno grabi i hitro popunjava reserve. I naravno dolazi do ponovnog gojenja.
Low-carb diet (dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata) je americki trend već više od jedne decenije, a problem debljine odraslih i dece u Americi poprima danas razmere epidemije. Nemačko društvo za ishranu DGE proglasilo je Atkinsovu dijetu, kao i low-carb dijete neprihvatljivim kao trajni oblik ishrane i potencijalno opasnim po zdravlje zbog visokog procenta masti u hrani (preko 50%).dijetaAna
Na žalost, u oblasti ishrane situacija je danas više nego kritična. Razvijene zemlje izdvajaju ogroman novac za nove epidemiološke studije i dok eksperti iz ove oblasti najčešće jedni drugima protivureče, željenih efekta nema. Problem gojaznosti poprima dimenzije globalne katastrofe i postaje zvanično problem broj jedan Svetske zdravstvene organizacije. Debljina nije samo stvar estetike, već je uzrok i osnova za mnoge danas vodeće bolesti u svetu: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, povećan krvni pritisak, kancer, povećan holesterol, stomačne, hormonalne, mentalne i mnoge druge bolesti. Samo u Americi za poslednjih deset godina slučajevi dijabetesa su povećani 100%. Istraživanja u Srbiji pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba, što predstavlja značajan faktor rizika od bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca, krvnih sudova i maligne bolesti.

Ana Lipowatz
www.fett-frei.at

Ana Lipowatz, diplomirani farmaceut i magistar nutricionizma, tvorac FETT FREI programa koji se zasniva se na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima „normalnu“ težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem skype-a.
Program Fett-frei Ane Lipowatz!
Za samo 60 dana je moguće ostvariti ovaj san: smršati bez gladovanja uz hranu koju volite!

fett-frei

©  BG online. All rights reserved

Arhiva tekstova Ane Lipowatz:
Vratite se dobrim navikama, mršavite s osmehom
Zlatna pravila pravilne ishrane
Kako izgubiti kilograme i zadržati vitku liniju?
Musli s jogurtom
Zašto je teško izgubiti kilograme?
Piti mnogo vode (ni)je zdravo
Namirnice koje utiču na lučenje insulina
Nutricionista ličnim primerom motiviše klijente
Život bez slatkiša je moguć i lep
Zašto (ne) treba mešati proteine i ugljene hidrate?
Tajne pravilne ishrane
Kako početi dijetu?
Pametno i kvalitetno mršavljenje
Opsednutost zdravom ishranom
Hrana ne sme da bude „terapija“
Efikasno mršavljenje
5 saveta koji će vam pomoći u mršavljenju
Mršavljenje preko interneta
Dan bez štrudle je kao nebo bez zvezda
Prirodna higijena
Šta je pravilna ishrana?
Vitki a siti
Šta nam telo kaže?
Ne plašite se ugljenih hidrata

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
ROĐENDAN UZ DIZNIJA Mala škola bontona (Kako se sluša koncert)…