BG online

Roditeljstvo

Depresivna i anksiozna deca kao produkt roditeljskih grešaka

KONTROLIŠUĆI RODITELJ = NESAMOSTALNO DETE

Na ovim prostorima dugo se verovalo u to da „roditelji najbolje znaju šta je najbolje za njihovu decu”- šta da jedu, šta da obuku, s kim da se druže, u koje škole da idu… Kasnije, kad odrastu takođe odlično znaju i koje poslove deca treba da rade, kako da troše svoj novac, s kim da se zabavljaju, kako da razmišljaju i u koja pavila da se uklope.
Iako, iz jednog ugla oni deluju kao “savršeni” roditelji koji sve rade po pravilima, a njihova deca su poslušna i adaptirana, preterana kontrola i prezaštićivanje dugoročno donose teške posledice po tu decu. Kao odrasli ljudi, oni su često nezadovoljni sobom, depresivni su i anksiozni. Obično ne razumeju zašto se osećaju loše jer spolja u njihovom životu, sve deluje u redu. Nikad ne navode da su imali probleme u detinjstvu, loše odnose sa roditeljima… čak šta više, uvek svoje roditelje predstavljaju u idealnom svetlu. Njihove veze sa primarnim porodicama su dosta čvrste ali… i pored toga oni su konstantno nezadovoljni, nesigurni i emocionalno nestabilni. Nezadovoljni su sobom, svojim životom i često krive spoljne okonosti za svoje stanje, a osećaju se još gore zato što misle da rastužuju svoje roditelje. Njihovi roditelji su jako zabrinuti za njih, ali često ne uviđaju da su ih preterano kontrolisali i tako nisu prepoznali da deca žele da razviju svoju autonomiju. To je inače i razvojni zadatak koji počinje još u drugoj godini života kad dete želi da se fizički odvoji od roditelja i sve radi samo, a proteže se i u kasnijim fazama, kad dete kroz različite faze negacije žele da se osamostale. Ovakvi roditelji to ne prepoznaju već im nameću svoju volju, a reakcija dece je obično otpor i inat jer samo na takav način uspevaju da očuvaju neki deo svoje autonomije. Kroz otpor privlače i veliku pažnju roditelja, pa tako još više učvršćuju takvo ponašanje.

Kako da odraste(m)?

Nesvesna zabrana koju ovi roditelji šalju deci jeste da ne mogu da odrastu i razmišljaju svojom glavom a samim tim i da se odovoje od njih. Kasnije, kao odrasli ljudi, skloni su da budu pasivni i zavisni u odnosima, imaju problem sa bliskošću i ranivošću, nesamostalni su i pasivni u rešavanju problema, a obično druge krive za svoje stanje.
Kao odrasli ako istraju u psihoterapijskom procesu mogu da razreše svoj unutrašnji konflikt i uspeju da se psihički odvoje od roditelja i izgrade svoju autonomiju bez osećanja krivice da će tako da povrede svoje roditelje.
Čest primer je i veliki broj mladih koji ne mogu da se odvoje od roditelja, a čak i ako se fizički osamostale i dalje ostaju u psihološkoj simbiozi.
Devojka u tridesetim godinama koja ima problem sa depresijom, želi da provede odmor u inostranstvu i saopštava to roditeljima. Reakcija majke je veoma burna jer smatra da je to bacanje para i da taj novac koji je inače sama zaradila treba da uloži u nešto korisnije. Oni smatraju da ona ne zna da vodi računa o sebi i da ne ume da raspolaže novcem, da oni bolje od nje znaju kako treba da troši svoj novac.
Njen celokupni doživljaj je: „Ako uradim ono što želim, razočaraću roditelje i to će značiti da ih ne volim, a ako uradim ono što oni žele, razočaraću sebe… osećam se odbačeno ako hoću da uradim ono što ja želim… “

Put popločan dobrim namerama

Većina preterano kontrolišućih roditelja nije svesna da sa svojom kontrolom detetu šalje poruku da je nesposobno za samostalni život, da nije sposobno da misli svojom glavom i na taj način ih drže vezanima za sebe jer se upravo i oni plaše odvajanja. Iako ih na socijalnom nivou savetuju kako treba da se osamostale i stvore svoju porudicu, nesvesna psihološka poruka je oni za to nisu sposobni.
Zato, koliko god da smatrate da najbolje znate šta je za vaše dete najbolje, zapamtite da je i put do pakla popločan najboljim namerama. U redu je da ponekad  pustite dete da pogreši, uradi nešto što ono želi, makar to ne bilo uvek dobro ili zdravo za njega, jer će samo tako izgraditi osećaj sopstvene autonomije, naučiti da razmišlja svojom glavom i bude sposobno da se jednog dana odvoji od vas, psihički i emocionalno osamostali i slobodno veže za nekog drugog, što je u suštini i cilj roditeljstva. Ljubav nije preterana kontrola već davanje slobode i autonomije.

mr Ljubica Bogetić
Foto: Jelena Vlatković
Mesto snimanja: www.lifeactive.rs/life-active-kids-igraonica

Mr Ljubica Bogetić je psiholog, psihoterapeut i hipnoterapeut. Specijalizovana je za rad sa porodičnim i emocionalnim problemima, kao i sa anksioznim poremecajima. Autor je treninga za roditelje DETE POBEDNIK, i treniga SOCIJALNIH VESTINA koji je namenjen poslovnom i porodičnom okruženju. Radi sa klijentima u Beogradu, ali i preko skajpa sa ljudima iz celog sveta.
Individualni i grupni treninzi:
– trening za roditelje i vaspitače DETE POBEDNIK
– trening socijalnih veština – (za tenejdžere, odrasle i u poslovnom okruženju)
– upravljanje stresom (za tinejdžere, odrasle i u poslu)

PRIJAVE NA EMAIL: EOSCENTAR@GMAIL.COM

Individalno, porodično ili grupno psihološko savetovanje i treninge, preko skajpa ili uživo možete zakazati putem maila: eoscentar@gmail.com
Kontakt tel.0685175494
www.eoscentar.com

SAVETI mr LJUBICE BOGETIĆ:
Emocionalne ucene roditelja
Posledice hroničnog stresa
Komunikacija roditelja i dece
Zašto se povećava broj razvedenih brakova nakon godišnjeg odmora?
Želeli ste sina, a dobili ćerku?
Kad je muškarac spreman da postane otac?
Psihološka spremnost za roditeljstvo
Mora li dete biti žrtva lošeg braka?
Uspešni na poslu, neuspešni kod kuće
Vodič za roditelje

Roditeljovanje – Zoran Milivojević

 

Odgajanje Kaina – Dr Den Kindlon i Dr Majkl Tompson

3 Komentara

3 Comments

  1. nikola

    09/05/2017 at 20:13

    Vrhunski tekst…..pronašli smo greške u nama….hvala Ljubice, veoma inspirativno i genijalno

  2. Depresivka

    10/05/2017 at 14:37

    Respect gdjo Ljubice! Ja se borim deceniju sa depresijom pogotovo recidiv nakon razvoda. Uz pomoc psihologinje i homeopatskih remedija, sve sto ste napisali i puuunooo vise, npr.njihov katastrofican brak pun svadja, moje ucenje i bivanje najboljim djakom i studentom, ne bi li me primjetili u dobrom svjetlu, da znam i sama nesto, nisu me pustili u drugi grad na studiranje, mijesali se u brak, jer pobogu , oni o svemu najbolje znaju sta je za mene dobro. Nakon razvoda teska depresija, jer su ulazili kod sina i mene kad i kako hoce, provjeravali moje racune, platu, sa 46.godina nisam mogla kod njih imati svoj stav i misljenje, iako visoko cijenjena i pozicionirana i u drustvu i na poslu. A kad sam ih trebala, nigdje ih nije bilo. Na jakim lijekovima, ne znam voljeti, i sad puno radim na tome da tu proslost OTPUSTIM, jer zaboraviti ni promijeniti ne mogu. Niti njih u godinama. Ali sam morala napraviti hirurske rezove u nasim odnosima. Nemam vise grizu savjesti kad im kazem istinu u lice, ne govorim im sve, i oduzela im kljuc od mog stana koji su mi oni prodali kao svom djetetu. Hedonisti samozivi, sto se pokazalo nakon svega, a najbolnije je bilo to saznanje, ta bolna istina, jer su mi kao djetetu bili idoli i to se rasprslo kao mjehuric od sapunice. Zato znam kako svog sina odgajam, jer u njima imam parametar kakav roditelj ne bih trebala biti. Vaznija mi je SRECA mog sina nego bilo koja petica iz skole

    • Ljubica

      15/05/2017 at 16:19

      Dobro je da ste uz pomoc psihoterapije osvestili sve nefinkcionalne mehanizme koje ste dobili iz primarne porodice, i tako ne samo da ste sebi pomogli, vec i svom detetu, jer uvidjate kakav odnos ne treba prenositi dalje… Bravo!

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
NAJBOLJE IDEJE MI DOLAZE DOK PEREM SUDOVE (Zorica Tomić) Svet…