BG online

Lični razvoj

Da li ste depresivni?

I NEUSPESI SU DEO ŽIVOTA

Moj klijent ne može da misli, ne može da jede, ne spava i konstantno optužuje sebe za greške koje je napravio u prošlosti. I pored visokog nivoa stručnosti u svom radu, on sebi neprekidno prebacuje. Čak mi ni podrška porodice nije pomogla da se zaustavi u samo-proganjajućim mislima. Nije mogao više ni da odlučuje, što je bilo bitno za njegov posao…
Tragala sam za okidačem. Kod nekih klijenata je on spoljašnji, kao deo neke stresogene situacije, a nekad se nalazi u samoj osobi. Otac sa kojim ne razgovara se razboleo. Oni godinama ne nalaze zajednički jezik. U vreme kad je počela depresivnost otac je bio u bolnici. Nerazrešeni konflikti pomerali su se u unutrašnja intrapsihička stanja i depresivna raspoloženja, da bi kasnije sve to uzelo maha i pretvorilo se u poremećaj.
Vrlo je bitno da kad osoba primeti da se tako nešto dešava ne čeka da stvari odu dalje, a stanje se iskomplikuje. Negativna slika o sebi je često propratni deo repertoara depresivne osobe, a može biti i posledica stalnih i dugih perioda negativnih etiketiranja na sopstveni račun. Neke osobe se poistovećuju sa neuspesima:“Ako nešto nisam dobro uradio- loš sam“. Ovaj doživljaj neadekvatnosti prerasta u jednu vrstu pasivizacije jer „protiv toga ne mogu ništa, ja sam takav…“ Ovo dalje vodi u bespomoćnost koja je vrlo nezgodna pozicija za svakog čoveka. Ono što sledi je negativno tumačenje i ostalih događaja, očekivanja i velika doza pristrasnosti.

Tolerancija na neizvesnost

Posle bračne prevare jedne klijentkinje, suprug je odlučio da se preseli. Iako još nije bio podneo tužbu za razvod braka, činilo se da je to njegov sledeći korak. Možda deluje logično, ali moja klijentkinja to nije želela, ona je tek tada počela dolaziti sebi, osvešćivati svoja krajnje disfunkcionalna ponašanja, i želela se menjati. Usledila je depresivna epizoda u kojoj ona nikako nije mogla da se pomiri sa činjenicom da „naplata sledi“ u vidu neželjenog razilaska porodice. Krivila je sebe za posledice, povlačila se, izvinjavala, ponižavala, a onda je usledila duboka tišina.
Krivica i stid umeju da zakoče psihički sistem. Lični standardi nisu ostvareni, a osećanje da ste loša osoba jer ste izneverili neke norme i pravila za posledicu može imati tugu, kao deo gubitka ili strah kao pretnju i opasnost od budućnosti. I sve ove emocije mogu se vrteti u začaranom krugu. Ono što je vidiljivo kod nekih jeste nedostatak tolerancije na nesigurnost. Iako svi vole izvesnost i jasnoću o ishodima situacija, događaja, ili razrešenja odnosa, niko se ne može stopostotno osigurati u vezi s tim. Ono što je važno jeste da osoba bude tolerantna na neizvesnost u periodima iščekivanja ishoda. Vrlo bitno je da ne bude u stalnom zabrinutom stanju, koje kao neko „noćno dežurstvo psihe“ vreba osobu sve vreme. Ona je stalno u pripravnosti jer polazi od toga da dok brine, ishod će joj ići na ruku. Međutim, to se neće desiti, već naprotiv samo će uvežbati mehanizam za stalnu zabrinutost.
Ljudima koji stalno prežvakavaju i ponavljaju uporne negativne misli nedostaju „vrata za izlaz.“ Ukoliko kontinuirano razmišljamo isto, pravolinijski i linearno, mala je verovatnoća da preusmerimo pažnju na nešto drugo i nešto vrednije. Zato je bitno učiti i razmišljati na nov način, pa i onda kada ne verujemo sasvim u njega. Izmestiti se iz fiksne pozicije negativne pristrasne pažnje, znači pomeriti se u kognitivnu zonu u kojoj niste bili do sad. Jeste nelagodno za početak, ali nije neizdrživo. Ova nova samoprocenjena misao postaje realnija, običnija i sa manje emotivnog naboja. I eto vas u novom psihičkom polju!

Samokritika i socijalna anksioznost

Jedna klijentkinja dolazi na terapiju jer plače. Kaže, zbog svega i svačega. Ona izgleda tužno, zabrinuto, kada čuje nešto što ne želi oseća se potpuno promašeno. Njeno lice govori sve. Ona izbegava ljude i kontakte. Ne želi da se druži i druge ne smatra dovoljno iskrenim da bi se zadržala i uopšte ulazila u bilo kakve odnose.
Što su deca više bivala izložena kritikama ili nekoj verbalnoj vrsti zlostavljanja vrlo često prepoznajemo da su kasnije imali narušenu sliku o sebi. Takve osobe mogu na manje životne okidače da pokrenu osećanje neuspeha,bezvrednosti i inferiornosti. Svaka pojačana sumnja u sebe može biti marker sklonosti ka depresiji. U mnogim istraživanjima samokritika u depresivnosti je povezana sa socijalnom anksioznošću. Ona se pojavljuje jer osoba kritiku bilo koje vrste doživljava neverovatno ugrožavajuće i time pojačava osećaj inferiornosti. Neuro nauke nam pojašnjavaju šta se dešava na nivou transmitera i koje posledice osoba trpi kada se prekine „autoput“ na relaciji hipotalamusno – hipofizno –nadbubrežna osovina. I pored tog moćnog mehanizma za usmeravanje hormonskog sistema u telu, u čemu dobrim delom pomažu i antidepresivni medikamenti, psihoterapija se pokazala kao vrlo efikasna u uspostavljanju novog balansa osobe.
Terapeut se zajedno sa klijentom angažuje ne štedeći emocionalnu energiju, kao i intelektualnu stimulaciju, osnažujući ovaj savez. To znači da će u toku procesa rada klijent shvatiti da su neka konfliktna osećanja dobra, tj. da razume da obe pozicije (koje ga na primer muče) mogu da budu ispravne ili da nijedna nije pogrešna, da postoji rizik koji se toleriše i preuzima. I ne nužno tačno – pogrešno razmišljanje, već „dovoljno dobro, za sad“.

Maja Pavlov
Foto: Jelena Vlatković

tel: +381 63 11 22 806
e-mail: majapavlov@gmail.com
www.hrio.org
HRIO facebook
Maja Pavlov- facebook

Maja Pavlov je dipl.psiholog, CTA psihoterapeut i NLP trener prema IANLP i INHNLP standardima. Svoju međunarodnu psihoterapijsku sertifikaciju (za CTA) imala je na usmenom ispitu u San Francisku (USA), a važne NLP module prošla je sa međunarodno priznatim trenerima. U okviru Psihopolisa drži NLP za praktičare i NLP master treninge. Radi individualnu psihoterapiju u Novom Sadu i Beogradu i vodi grupe pod nazivom “TA u svakodnevnom životu”. Kontakt mail: majapavlov@gmail.com

Aktuelni treninzi i radionice:
„Ta u svakodnevnom životu“, Beograd – prijave na majapavlov@gmail.com
Intervju sa Majom Pavlov:

Da li je ljubav komplikovana?

 

Tekstovi Maje Pavlov:
Poštovanje sopstvenih osećanja
Život između partnera i roditelja
Život pored alkoholičara i tornado svakodnevice
Život pod pritiskom negativnih emocija
Emocionalni koridori
Umete li da gradite prijateljstvo?
Šta se dešava u detetu nakon razvoda?
Živite li život po svojoj meri?
Da li ste anksiozni?
Stres ne štedi ni um ni telo
Emocionalni manipulatori i toksične veze
Kuda vodi manjak roditeljske ljubavi?
Mentalni “softver” u svakom od nas
Direktan prenos sopstvenog života
Život na klackalici
Koliko je seks važan u braku?
Kapacitet za ljubav/a>
Kako prevazići bračnu krizu?
Kako prevazići „krizu srednjih godina“?
Psihološke prekretnice
Umemo li da se radujemo?
Zabrinutost je izlečiva
Kako “preživeti” pubertet?
Kuda vode pogrešna uverenja?
Cena „dvostrukog života“
Odvajanje od roditelja i primarne porodice
Šta vas sprečava da živite u skladu sa sobom?
Kako biti u dobroj psihičkoj kondiciji?
Osnažite samopoštovanje
Imate li krizu identiteta?
Zašto smo sami i kad smo s nekim?
Šta se krije iza besa?
Živite li po svojoj ili tuđoj meri?
Da li ste emocionalno zavisni od roditelja?
Zašto se plašimo bliskosti?
U konfliktu sa sobom i drugima
Kako vratiti smisao životu?
Koliko i da li volimo sebe?

Ostavite komentar

Odgovorite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sajt u boji
Na vrh
PROČITAJTE I OVO:
PROČITAJTE I OVO:
OPUŠTANJE I NEGA TOKOM ZIMSKIH DANA Tokom zime koža je…