Lični razvoj

Depresija kao način života

UZROCI DEPRESIVNOSTI U RAZLIČITIM ŽIVOTNIM DOBIMA

Od našeg prvog udaha do poslednjeg izdaha različiti izazovi su neizbežni deo života koji je pun preokreta, mračnih uličica i presvetlih avenija. Neke životne faze nose sa sobom veći rizik po mentalno zdravlje od drugih. Svi prolazimo kroz njih, a najčešće su to periodi kad su neizbežne i velike promene u našem ponašanju.
Jedna od definicija „ludila“ jeste kad ponavljajući jedno isto ponašanje očekujemo da dobijemo različit rezultat dok postojećim nismo zadovoljni. U periodima kad se suočavamo sa razvodom, gubitkom voljene osobe, bolešću, penzijom… odjednom kao da nam postane teško da zadovoljimo naše potrebe na način na koji smo to do tada radili. U tim periodima naveće su šanse da se suočimo sa depresijom.ljljanaJagodic

Zaglavljeni u bespomoćnosti

Živimo u depresivnom dobu, depresija je postala bolest civilizacije, način života. Kad pritisci i zahtevi sredine onemogućavaju čoveka da svoje potrebe zadovolji (potreba za sigurnošću, raznovrsnošću, značajnošću, ljubavlju i povezanošću, ličnim rastom i razvojem, doprinosom drugima) stres neminovno raste. Tad počinjemo da se osećamo bespomoćno i „zaglavljeno“. U takvim okolnostima naš um stvara uslove za razvoj kliničke depresije.
Istraživanja pokazuju da je depresija danas 10 puta češća nego pre 70 godina. Delimično je verovatno tako i zbog toga što su ljudi spremniji da kažu da imaju mentalnih problema, ali ostaje činjenica da su ubrzani način života i sve veći zahtevi pred nama, uticali na porast oboljevanja od depresije. Ona sve više pogađa i mlade ljude, ali nijedno životno doba nije imuno na depresiju. Raste i broj samoubistava. Ne može se za sve okriviti samo hemijski disbalans. Naša genetika ne evoluira tako brzo (što je uobičajeni pristup savremene medicine i psihijatrije).
Ljudi pate u kontekstu svoje trenutne situacije, ali i svoje emocionalne prošlosti, iskustva i sticanja različitih oblika ponašanja, a i njihovih osobina ličnosti. Odnosi u primarnoj porodici, sa partnerima i prijateljima mnogo nam govore o tome zašto su neki ljudi depresivni, a neki nisu. Naša uverenja, emocije i način odgovora na izazove u životu su najčešće naučeni od bitnih ljudi u našim životima tokom prvih 10 godina. Ako su oni bili depresivni, velike šanse imamo i mi da u našem životu razvijemo neadekvatne oblike ponašanja.

Neki se uče depresiji od drugih

Život sa nekim ko je bio depresivan, povećava rizik od oboljevanja, što je jak dokaz da se ne radi samo o genetici. Mnogi psiholozi, M.Yapko i M Seligman su tretirali depresiju kao naučen fenomen, čak i kao „društveno zarazan“. Seligman je pokazao u svojim istraživanjima da se deca uče svojim depresivnim uverenjima, pogledu na svet i načinu rešavanja problema u svojim primarnim porodicama. Takođe je pokazao da se depresija može „zaobići“ ako se deca uče novim oblicima ponašanja u svakodnevnim situacijama.
Jasno je da postoje različiti uzroci depresije. Neki ljudi reaguju na činjenicu da depresija nije primarno biološka bolest tako što kažu da je svako za sebe kriv što se tako oseća… kao da to nema nikakve veze sa iskustvom i životnim okolnostima, kao da je to odraz nečije lične slabosti. Ali, istina je potpuno drugačija. Niko ne želi da bude depresivan. Jaki, inteligentni, dobri ljudi… svi podjednako oboljevaju od depresije. Bitno je uzeti u obzir sledeće:

Šta nam se dešava?

Mnogi ostanu snažni i posle najgorih događaja. Nisu svi ljudi koji su preživeli Oluju mentalno oboleli. A neki postaju depresivni kad im je naizgled sve u životu potaman. Više se radi o tome
KAKO SE NEKO NOSI SA ONIM ŠTO SE DEŠAVA UNUTAR NJEGA,
negativnim mislima, katastrofiranjem, konstantnom zabrinutošću i osećajem bespomoćnosti.
„Spolja je sve divno, a iznutra kipi… ja u stvari nemam razloga da se osećam loše“- čest je opis mojih klijenata. Fleksibilnost se uči i razvija. Ako je neko celog života bio izložen npr.roditelju koji je stalno bio zabrinut ili previše očekivao od njega, nije to njegova krivica. Kao što nije njegova krivica ni što se desio rat ili neke druge loše okolnosti.
Postoje periodi tranzicije kad postaje teško zadovoljiti potrebe. To nas ostavlja ranjivim i sklonijim depresiji. U stvari, osećanje BESPOMOĆNOSTI I BEZNADEŽNOSTI DA ĆEMO IKAD VIŠE ŽIVETI KAO PRE (zadovoljiti te naše potrebe) je ono što omogućava depresiIji da se razvije. Ako je neko RAZVIO DEPRESIVNA UVERENJA, IMAO TRAUMATSKI EMOCIONALNI DOŽIVLJAJ, BIO PREVIŠE ZAŠTIĆEN U ŽIVOTU, nije imao pravih izazova, onda ti periodi tranzicije nose veću mogućnost oboljevanja od depresije.ljljanaJagodic2

Uspešna, a sama

Sanja je tipična, uspešna mlada žena koja za sebe kaže da je sve u životu postigla lako i nekako bez trzavica i naprezanja. Odrasla je u porodici sa puno ljubavi i razumevanja, bila dobar đak, zaposlila se odmah po završetku fakulteta i uspešna je na svom poslu. Problem je nastao kad ju je ostavio dečko za koga je mislila da je „čovek njenog života“. Razvila je uverenje da se nikad neće udati, da neće ostvariti porodicu i da za nju više nema smisla da živi jer se na tom polju nije ostvarila. U radu sa njom došli smo do toga da je Sanja bila odlična u svemu onome u čemu su je podržavali roditelji. Bila je prezaštićeno dete. Nikad u nije otišla na neki šalter da uplati nešto- uvek je to radila mama koja je bila domaćica i imala puno vremena. Retke loše ocene u školi su se uvek rešavale tatinim odlaskom kod razrednog. Završila je privatni fakultet jer na državnom „maltretiraju studente“ i zaposlila se u firmi u kojoj je njen tata direktor. Jedino gde roditelji nisu mogli da intervenišu bio je dečko. Nisu mogli da ga nateraju da živi sa njom. Shvatila je da prvo mora da sama nauči da rešava najobičnije životne izazove, da je za to potpuno sposobna i da je došao period kad mora u svoj život krenuti sama. Iznajmila je stan, počela sama da nabavlja i sprema hranu, da upravlja svojim novcem i samostalno donosi odluke. I dopalo joj se… Svesna je da tek sad može da pronađe nekog s kim će ostvariti porodicu. I misli da ju je prethodni dečko ostavio jer da su ostali zajedno „venčao bi se sa njenom mamom i tatom“, što joj je i rekao kad je odlazio.

Recept za promenu

Jedina kontstanta u našim životima je promena. Naše telo stari, okolnosti, uslovi života se stalno menjaju, nijedna sekunda nije ista prethodnoj. FLEKSIBILNOST podrazumeva prilagođavanje promenama, ne suprostavljanje. Ta PRILAGODLJIVOST je najveća ljudska prednost u odnosu na druge vrste. I naravno SVESNOST da je sve prolazno, pa čak i najgore situacije. I PRIHVATANJE istih.
„Dokle ćete u životu dogurati zavisi od toga koliko ste nežni sa najmlađima, saosećajni sa starima, tolerantni prema slabima i jakima. Zato što ćete jednog trenutka u svom životu vi biti taj koji je kroz sve ovo prošao.“ -George Washington

Ljiljana Jagodić

Ljiljana Jagodić je klinički psiholog, life coach strateških intervencija i hipnoterapeut. Ima višegodišnje iskustvo u radu sa ljudima o problemima koji potiču iz različitih životnih zona: odnosi sa partnerom, komunikacija, porodični odnosi, ostvarivanje punog ličnog potencijala, prevazilaženje loših navika (poremećaji ishrane, pušenje, prokrastinacija), anksiozni poremećaj( razni strahovi, panični napadi)…

Radionice Ljiljane Jagodić:
90 DANA IZAZOVA
OSTVARITE/POBOLJŠAJTE ODNOS SA PARTNEROM
SAMOPOUZDANJE I KAKO GA STEĆI
EMOCIONALNO “PREJEDANJE”

Grupne radionice i individualni treninzi održavaju se u Zemunu, a Ljiljana Jagodić radi i širom sveta putem skype-a.
www: life-coach.rs
facebook: Ljiljana Jagodic psiholog lifecoach
skype: ljiljana.jagodic1
tel: +38164/91 19 223

Arhiva tekstova Ljiljane Jagodić:
Imate li sve “pod kontrolom”?
Gde se izgubila bliskost?
Izbegnite siguran put ka depresiji
Zdravo samopouzdanje
Kako dobiti ljubav i poštovanje?
Psihologija ljudskih potreba
Najčešća zabluda u partnerskim odnosima
Sukob generacija
Uzroci depresije u detinjstvu, pubertetu, mladosti, zrelom dobu i starosti
Život zaglavljen u prošlosti
Zašto smo se udaljili?
Kako da znam da li me partner zaista voli?
Naučite da oprostite sebi i drugima
Simptomi depresije
Emocionalna veza iz muškog ugla
U začaranom krugu anksioznosti
Kad emocije potiskuju misli
Život sa osećanjem krivice
Devet koraka do kvalitetnog partnerskog odnosa
Kako razumeti, prevazići i oprostiti prevaru (seksualnu ili emocionalnu)
Kako vratiti izgubljeno poverenje?
Nezdravi porodični odnosi
Da li zavisite od drugih ljudi?
Obnovite vezu ili brak u 5 koraka
10 roditeljskih zapovesti
U začaranom krugu dijeta
Život između dece i partnera
Život pod stresom i tehnike samopomoći
Anksioznost
U ordinaciji psihologa i life coach-a
Samopouzdanje i kako ga steći
Slab muškarac- sudbina jake žene?
Kako (ne) upropastiti sopstveni život

U začaranom krugu anksioznosti

Nema komentara

Ostavite komentar

Prethodni tekst

Radom na sebi do boljeg partnerskog odnosa

Sledeći tekst

Budite korak ispred drugih